Okrivljenom je na osnovu člana 7. Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima naloženo obavezno javljanje nadležnom organu policije i Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, s tim što mu je zabranjeno posećivanje mesta na kojima se okupljaju maloletna lica (vrtići, škole i slično), uz obavezno posećivanje profesinalnih savetovališta i ustanova, te obavezno obaveštavanje o promeni prebivališta, boravišta ili radnog mesta, i obavezno obaveštavanje o putovanju u inostranstvo. Istovremeno je određeno da ukoliko okrivljeni ne ispunjava ovu posebnu meru, kazniće se zatvorom od 30 do 60 dana, u smislu člana 16. stav 1. tačka 2. Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima.

Na osnovu člana 185. stav 7. i člana 87. KZ prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta, i to 110 komada DVD i 1 hard disk „Mahtor“, sa video klipovima pornografske sadržine nastale iskorišćavanjem maloletnih lica.

Na osnovu člana 261. i 264. stav 1. ZKP, okrivljeni je obavezan da nadoknadi troškove krivičnog postupka, o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1-Po3 br.16/22 od 19.07.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu i branilaca okrivljenog AA – advokata Marije Halas Radulović i advokata Ilije Radulovića, a presuda Višeg suda u Beogradu 2-Kpo3 br.38/21 od 28.06.2022. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advoka Marija Radulović Halas, zbog povrede zakona, ne navodeći o kojoj povredi se radi, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na povredu odredaba člana 460. stav 1. ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev kao osnovan i preinači drugostepenu presudu, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, ili da ukine drugostepenu presudu i predmet vrati Apelacionom sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (člana 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje da je nižestepenim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i s tim u vezi ističe da je okrivljeni AA u policiji saslušan protivno odredbi člana 85. stav 3. i stav 5. ZKP, te se na ovom iskazu okrivljenog sudska odluka ne može zasnivati.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je okriljeni AA saslušan u prostorijama PS Pećinci dana 21.06.2016. godine, pri čemu je prethodno pristao da da svoj iskaz u prisustvu branioca po službenoj dužnosti – advokata Željka Devčića, te da je pre davanja iskaza poučen o svojim pravima iz člana 68. ZKP, a kojom prilikom mu je omogućen poverljiv razgovor sa braniocem, koji je nadziran samo gledanjem, a ne i slušanjem, u trajanju od deset minuta. Prilikom ovog saslušanja, okrivljeni je izjavio da će se u odnosu na krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju iz člana 185. stav 4. KZ, braniti ćutanjem, nakon čega su i okrivljeni i njegov branilac po službenoj dužnosti – advokat Željko Devčić, pročitali zapisnik i izjavili da nemaju primedbi.

Dakle, navedeni zapisnik, suprotno navodima izloženim u zahtevu, nije sačinjen uz povredu odredaba člana 85. stav 3. i stav 5. ZKP.

Pored toga, ovaj zapisnik nije pročitan na glavnom pretresu, već je prvostepeni sud u dokaznom postupku, nakon saslušanja okrivljenog, izvršio uvid samo u zapisnik o saslušanju okrivljenog od 23.06.2016. godine, dakle u zapisnik koji je sačinjen pred Osnovnim javnim tužiocem u Rumi dana 23.06.2016. godine. Ovom saslušanju je takođe prisustvovao branilac okrivljenog po službenoj dužnosti – advokat Željko Devčić, a pre saslušanja okrivljeni je poučen i upozoren o svojim pravima iz člana 68. stav 1. ZKP i iz člana 69. stav 1. ZKP, uz upozorenje iz člana 85. stav 3. ZKP, nakon čega je izjavio da prihvata kao svog branioca advokata Željka Devčića, s tim što im je prethodno omogućeno obavljanje poverljivog razgovora, ali su okrivljeni i branilac izjavili da se neće koristiti tim pravom, te koji zapisnik su i okrivljeni i branilac potpisali bez ikakvih prigovora.

Imajući u vidu navedeno, to je očigledno da pravnosnažna presuda nije zasnovana na nezakonitom dokazu, kako se to neosnovano ističe u podnetom zahtevu, te je zahtev u delu u kojem se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP odbijen kao neosnovan.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen, obzirom da se u ostalom delu zahteva ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje isticanjem da „veštačenje računara nije obavljeno u pogledu vremena korišćenja računara“, niti su uzeti otisci papilarnih linija kao ni uzorci DNK na pronađenim predmetima, te na povredu člana 460. stav 1. ZKP, isticanjem da u drugostepenoj presudi nema detaljnog obrazloženja koji su to žalbeni navodi branilaca okrivljenog netačni, kontradiktorni i samim tim neosnovani.

Kako zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede odredaba člana 460. stav 1. ZKP nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branioca, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, to je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Za Predsednika veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić