.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 18621/2022
23.11.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca RAPP „Zastava“d.o.o. Knić, Grabovac, čiji je punomoćnik Dejan Vuković, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Violeta Bojović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2112/21 od 09.03.2022. godine, u sednici održanoj 23.11.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2112/21 od 09.03.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2112/21 od 09.03.2022. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 997/20 od 25.12.2020. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P 997/20 od 09.02.2021. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu u skladu sa sporazumom vrati 2.730,00 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom od 30.10.2017. godine, kao i 79,334,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 30.10.2017. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je deo tužbenog zahteva za razliku od potraživanog do dosuđenog na ime domicilne kamate zemlje valute na iznos od 2.730,00 dinara i na ime zakonske zatezne kamate za period od 23.08.2012. godine do 30.10.2017. godine. Srtavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupak isplati 179.007,54 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2112/21 od 09.03.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge nižestepenih sudova za delimično usvajanje tužbenog zahteva. Pitanja na koja se ukazuje kao sporna, vezana su za konkretnu činjeničnu podlogu i razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, a osporavanjem visine potraživanja tužiocu shodno zaključenom Sporazumu o dodatnom usavršavanju ukazivanjem na dopunski nalaz i mišljenje sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke, osporava se činjenično stanje i ocena izvedenih dokaza, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP. Ukazivanje tuženog na odluku Osnovnog suda u Kragujevcu P1 2035/2013 ne ukazuje na potrebu ujednačavanja sudske prakse, budući da pravilna primena materijalnog prava zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u konkretnom slučaju. Iz iznetih razloga, odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 29.10.2012. godine, a vrednost predmeta spora je dinarska protivvredost iznosa od 2.730,00 evra po srednjem kursu NBS na dan isplate i 79.334,00 dinara (ukupno 400.300,00 dinara).
Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Primenom člana 165. stava 1. u vezi člana 154. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju jer to nisu troškovi potrebni za vođenje ove parnice.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
