Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 192.050,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 213/2023 od 06.06.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe parninih stranaka i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presude i odbačena tužba u delu zahteva kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je tuženi izvršio nasilje u porodici prema njoj vređanjem drskim, bezobzirnim i zlonamernim ponašanjem, na taj način što je tužilju dana 25.01.2021. godine oko 22,00 časova protiv njene volje kolima odvezao na ..., gde ju je više puta udarao, šamarao po licu i rekao joj „da je od sutra ne vidi u kući“, te je istoj pretio „da će je ubiti ako o ovome kaže makar jednu reč bilo kome, a pogotovo ako ga prijavi policiji, i da se ne igra sa njim, jer zna kakav je i da ima oružje“. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je odbijena njegova žalba, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući pravnosnažnu presudu u pobijanom delu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) u vezi člana 202. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 18/2005 i 6/2015), Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se opisno ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP koja ne može biti razlog za izjavljivanje revizije, dok se ne ukazuje na postojanje drugih bitnih povreda postupka koje bi mogle biti revizijski razlog u smislu člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je dana 25.01.2021. godine oko 22,00 časova odvezao kolima tužilju na ... gde ju je više puta udario, odnosno šamarao po licu i tom prilikom joj rekao da je od sutra ne vidi u kući, a nakon toga joj je zapretio da će je ubiti ako o ovom dokađaju kaže bilo koju reč bilo kome, pogotovu ako ga prijavi policiji, te da se ne igra sa njim jer zna kakav je i da ima oružje. Usled opisane ozbiljne pretnje po život tužilja je sa zajedničkim maloletnim detetom napustila kuću u kojoj su do tada živeli zajedno i sledećeg dana se preselila kod svoje majke. Navedeni događaj nije odmah prijavila policiji zbog straha da tuženi ne realizuje svoje pretnje, već je to učinila tek nakon mesec dana.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zauzeli stanovište da u konkretnom slučaju postoji nasilje u porodici u smislu člana 197. stavovi 1. i 2. tačke 1., 2. i 6. Porodičnog zakona, čiji su akteri tuženi u svojstvu nasilnika i tužilja u svojstvu žrtve. Po utvrđenom postojanju opisanog akta porodičnog nasilja koje je utvrđeno i raspravljeno kao prethodno pravno pitanje za izricanje mera zaštite od nasilja, pravilno su sudovi tuženom odredili mere zaštite od nasilja predviđene članom 198. stav 2. tačke 3. i 5. istog Zakona, čiji je trajanje određeno u roku iz stava 3. istog člana. Procenjujući stepen ugroženosti tužilje i pokazujući „nultu toleranciju“ na ispoljeno fizičko i psihičko nasilje sa ciljem da se ne samo otklone posledice nasilnog događaja, već i da se deluje preventivno radi sprečavanja ponavljanja nasilnog ponašanja.

Po oceni Vrhovnog suda, stanovište nižestepenih sudova zasnovano je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

.Nasilje u porodici definisano je odredbom člana 197. stav 1. Porodičnog zakona kao ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Karakteristični vidovi nasilja (imenovani oblici nasilja) određeni su stavom 2. istog člana, uz dalje određivanje da se nasiljem u porodici smatra i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice (neimenovani oblici nasilja). Mere zaštite od nasilja u porodici propisane su članom 198. Porodičnog zakona i to su mere koje sud izriče u parničnom postupku, odnosno u porodičnopravnom sistemu zaštite od nasilja u porodici, nezavisno od krivičnopravne zaštite od nasilja u porodici i mera koje se izriču u postupcima pred drugim nadležnim državnim organima u skladu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici („Službeni glasnik RS“ broj 94/2016 i 10/2023).

Polazeći od porodično-pravne definicije nasilja u porodici i utvrđenog ponašanja tuženog predmetnom prilikom koje predstavlja akt nasilja, Vrhovni sud smatra neosnovanim navode revidenta da u konkretnom slučaju nije dokazano da je bilo nasilja sa njegove strane prema tužilji kao tadašnjoj supruzi. Po oceni ovog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da se ponašanje tuženog iz opisanog događaja od 25.01.2021. godine smatra nasiljem u porodici na osnovu člana 197. Porodičnog zakona i zbog izazivanja straha, nespokojstva i strepnji tužilje koji su izazvani takvim ponašanjem kojim je narušen njen duševni mir i spokojstvo. Činjenica da je tužilja prijavila tuženog za nasilno ponašanje i da je podnela tužbu za zaštitu od nasilja tek mesec dana nakon dogaćaja u kojem ju je tuženi fizički i psihički maltertirao bez uticaja je na pravilan činjenično-pravni zaključak sudova da je potrebno i opravdano tuženom izreći mere zaštite od nasilja u porodici u smislu člana 198. stav 1. i stav 2. tačke 3. i 5. Porodičnog zakona. Mere su mu izrečene ne samo kao sankcija za učinjenu povredu, već i u cilju zaštite tužilje, odnosno iz preventivnih razloga radi sprečavanja budućeg nasilja i uznemiravanja, te obezbeđenja spokojstva i bezbednosti tužilji kao žrtvi nasilja. Pri tome, pravilno su sudovi ocenili da ne postoji zakonska obaveza da u postupku u sporu za zaštitu od nasilja u porodici pribavljaju mišljenje nadležnog organa strateljstva, kako se tvrdi revizijom. Prema članu 286. Porodičnog zakon, sud ima mogućnost da u ovoj vrsti spora zatraži od organa starateljstva da mu pruži pomoći u prikupljanju potrebnih dokaza ili da iznese svoje mišljenja o svrsishodnosti tražene mere, koju mogućnost prvostepeni sud nije koristio u ovoj parnici jer je iz izvedenih dokaza po slobodnom sudijskom uverenju utvrdio nasilje u porodici i s obzirom na okolnosti konretnog slučaja izrekao svrsishodne zakonske mere u cilju zaštite tužilje.

Preostalim navodima revizije ponavljaju se navodi isticani tokom prvostepenog postupka i u izjavljenoj žalbi protiv prvostepene presude, a zapravo se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i isti nisu dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP, pa ni sa izuzetkom da se u smislu člana 403. stav 2. ZPP radi o reviziji u porodičnom sporu radi zaštite od nasilja u porodici.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci, bez njenog detaljnog obrazlaganja u smislu odredbe iz stava 2. istog člana.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić