U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Dubravke Damjanović, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Vesnom Zarić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA i dr., zbog krivičnog dela iz člana 98. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o tajnosti podataka, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA – advokata Milana Martinovića i branioca okrivljene BB – advokata Marsela Gogića, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Šapcu K 81/2021 od 24.03.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 589/23 od 07.12.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 27.03.2024. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovani zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA – advokata Milana Martinovića i branioca okrivljene BB – advokata Marsela Gogića podneti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Šapcu K 81/2021 od 24.03.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 589/23 od 07.12.2023. godine u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev branioca okrivljene AA ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Šapcu K 81/2021 od 24.03.2023. godine okrivljene AA i BB oglašene su krivim zbog izvršenja po jednog krivičnog dela iz člana 98. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o tajnosti podataka, pa su im izrečene uslovne osude kojima im je utvrđena kazna zatvora u trajanju od po šest meseci i istovremeno određeno da se ove kazne neće izvršiti ukoliko okrivljene, ponaosob, u rokovima od dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne učine novo krivično delo. Okrivljene su obavezane na plaćanje troškova krivičnog postuka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 589/23 od 07.12.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca VJT u Šapcu, branilaca okrivljenih i okrivljene BB, pa je presuda Višeg suda u Šapcu K 81/2021 od 24.03.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljene AA – advokat Milan Martinović, zbog povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i 2) ZKP, ali iz obrazloženja zahteva proizilazi da zahtev podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 440. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili ih preinači i okrivljenu oslobodi od optužbe;

- branilac okrivljene BB – advokat Marsel Gogić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenu oslobodi od optužbe ili ih ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima branilaca okrivljenih, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su neosnovani u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je zahtev branioca okrivljene AA u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljene AA – advokat Milan Martinović u obrazloženju podnetog zahteva ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodeći da u radnjama okrivljene nema protivpravnosti kao konstitutivnog elementa bića krivičnog dela za koje je pravnosnažno osuđena. Naime, da bi se ostvarilo biće krivičnog dela iz člana 98. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o tajnosti podataka, neophodno je da su nepozvanom licu saopšteni, predati ili učinjeni dostupnim podaci ili dokumenta, odnosno da su za to lice isti podaci ili dokumenti pribavljani, a da oni predstavljaju podatke sa stepenom tajnosti „strogo poverljivo“. Radnja kojom se ostvaruje biće krivičnog dela povodom kojeg se vodi postupak treba da je usmerena na cilj da se na neovlašćeni način pribave podaci koji bi se zloupotrebili, a kako bi se osujetila uspešnost sprovođenja posebne dokazne radnje, što u konkretnom nije slučaj.

Branilac okrivljene BB – advokat Marsel Gogić u podnetom zathevu ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i ukazuje da delo za koje je okrivljena oglašena krivom nije krivično delo iz razloga što u radnjama okrivljene nema protivpravnosti. Takođe, za postojanje krivičnog dela iz člana 98. Zakona o tajnosti podataka je potrebno da je nastupila šteta, a radnjama okrivljenih nije ostvarena tražena posledica koja se sastoji u narušavanju interesa Republike Srbije.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Članom 98. stav 1. Zakona o tajnosti podataka je propisano da krivično delo vrši onaj ko neovlašćeno nepozvanom licu saopšti, preda ili učini dostupnim podatke ili dokumenta koji su mu povereni ili do kojih je na drugi način došao ili pribavlja podatke ili dokumenta, a koji predstavljaju tajne podatke sa oznakom tajnosti „INTERNO“ ili „POVERLJIVO“, određene prema ovom zakonu. Stavom drugim istog člana je propisan teži oblik, ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno u odnosu na podatke označene, u skladu sa ovim zakonom, stepenom tajnosti „STROGO POVERLJIVO“.

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude proizilazi da su okrivljene AA i BB, „..., u toku radnog vremena Višeg suda u ..., ... okrivljena BB neovlašćeno saopštila podatke i učinila dostupnim dokumenta koja su joj poverena, a koji podaci i dokumenta shodno odredbama člana 8. stav 2. tačka 1) u vezi stava 1. u vezi člana 14. stav 1. tačka 2) Zakona o tajnosti podataka predstavljaju tajne podatke označene stepenom tajnosti „STROGO POVERLJIVO“, dok je okrivljena AA neovlašćeno pribavila iste tajne podatke, na taj način ... okrivljena BB ... pristupila u kancelariju sudije..., gde je prisutnoj zapisničarki..., okrivljenoj AA, kao nepozvanom licu, rekla..., držeći u ruci Naredbu o proširenju posebne dokazne radnje tajnog nadzora komunikacije broj ..., u odnosu na VV, koju je neposredno pre otkucala kao zapisničarka sudije za prethodni postupak..., i pristupila u prostorije daktilo – biroa istog suda, gde je nepozvanom licu ..., GG, saopštila da je kucala predmetnu Naredbu koja se odnosila na VV, ... da bi potom okrivljena AA pristupila u prostorije daktilo – biroa i od okrivljene BB zatražila da joj omogući uvid u predmetnu Naredbu ..., što je okrivljena BB i uradila, učinivši joj dostupnim sadržinu predmetne naredbe, na koji način je iz iste okrivljena AA pribavila tajne podatke označene stepenom tajnosti „STROGO POVERLJIVO“, pri čemu su obe okrivljene bile sposobne da shvate značaj svoga dela i da upravljaju svojim postupcima, svesne svojih dela čija su izvršenja htele i svesne da su njihova dela zabranjena. „

Po nalaženju Vrhovnog suda, u opisanim radnjama okrivljenih stiču se sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja po jednog krivičnog dela iz člana 98. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o tajnosti podataka, za koje su okrivljene oglašene krivim i osuđene pravnosnažnom presudom. Naime, u izreci pravosnažne presude je jasno opisana protivpravnost obzirom da je okrivljena AA neovlašćeno pribavila podatke označene stepenom tajnosti „strogo poverljivo“, a okrivljena BB neovlašćeno saopštila i učinila dostupnim podatke označene stepenom tajnosti „strogo poverljivo“, a za postojanje navedenog krivičnog dela nije neophodno da su podaci ili dokumenta označeni stepenom tajnosti učinjeni dostupnim baš licu na koje se taj podatak odnosi, već da su neovlašćneo nepozvanom licu saopštena, predata ili učinjena dostupnim ili da su pribavljeni podaci ili dokumenta koji predstavljaju tajne podatke sa oznakom tajnosti.

Stoga se, po nalaženju ovoga suda, kao neosnovani ocenjuju navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih kojima se ukazuje da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA u preostalom delu je nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljene u preostalom delu zahteva navodi da je okrivljena dugi niz godina, sa gotovo svim rukovodiocima suda, bila zadužena kao zapisničar za referadu „strogo poverljivo“ i da bi učestvovala u izradi i sporne naredbe da nije bila angažovana na drugom poslu, pa je netačna tvrdnja suda da okrivljena pre kritičnog dana nije preduzimala poslove upisničara „strogo poverljivo“ i da joj je to ovlašćenje dato od strane v.f. predsednice Višeg suda u ..., a koji navodi branioca okrivljene bi po oceni suda predstavljali povredu odredbe člana 440. ZKP, a koja povreda odredaba ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenoj i njenom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni sud, u ovom delu, zahtev branioca okrivljene AA ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA – advokata Milana Martinovića i branioca okrivljene BB – advokata Marsela Gogića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahteve u odnosu na povredu navedenu u izreci presude odbio kao neosnovane, dok je zahtev branioca okrivljene AA – advokata Milana Martinovića, u preostalom delu odbacio, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić