Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA - advokat Dejan Dobrosavljević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, uz istovremeni zahtev da branilac i okrivljena prisustvuju sednici veća na kojoj se odlučuje po podnetom zahtevu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca i branioca okrivljene, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da se u radnjama okrivljene, opisanim u izreci prvostepene presude, ne stiču svi bitni elementi krivičnog dela iz člana 194. stav 1. KZ, zbog kog je oglašena krivom, obzirom da je radnja izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici određena trajnim glagolom, pa radnje treba da imaju trajni kontinuirani karakter i da se višestruko dešavaju, dok se posledica mora sastojati u kontinuiranom osećaju ugroženosti, a što u predmetnom krivičnom postupku nije slučaj, jer okrivljena, jednim udarcem slabog intenziteta nije mogla ugroziti oštećenom integritet.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud nije prihvatio kao osnovane, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 194. stav 1. KZ, propisano je da ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice kazniće se zatvorom od 3 meseca do 3 godine.

Odredbom člana 112. stav 30. KZ, propisano je kad je radnja krivičnog dela određena trajnim glagolom smatra se da je delo učinjeno, ako je radnja izvršena jednom ili više puta.

Iz izreke prvostepene presude, proizilazi da je okrivljena AA u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci, „u stanju uračunljivosti, svesna svog dela, čije je izvršenje htela, te svesna da je njeno delo zabranjeno, primenom nasilja ugrozila telesni integritet i člana svoje porodice, i to svog supruga BB, na taj način što je nakon verbalne rasprave istom zadala udarac rukom u predelu leve strane lica, usled čega je oštećeni zadobio lake telesne povrede u vidu oguljotine, dužine 2cm sa leve strane nosa“.

Radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 194. stav 1. KZ, definisana je posledicom (posledična radnja izvršenja) i određena je trajnim glagolom, pa se u smislu odredbe člana 112. stav 30. KZ smatra da je delo učinjeno ako je radnja izvršena jednom ili više puta, pri čemu radnja izvršenja krivičnog dela sadržajno može biti različita, ali se mora tumačiti u kontekstu načina izvršenja krivičnog dela.

Po nalaženju Vrhovnog suda, krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. KZ može postojati i onda kada je radnja izvršenja preduzeta samo jednom, ukoliko je objektivno podobna da dovede do ugrožavanja spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja pasivnog objekta – oštećenog, kao što je u konkretnoj situaciji slučaj.

Imajući u vidu navedeno, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, u delu u kojem se ukazuje da u radnjama okrivljene ne stoje svi bitni elementi krivičnog dela iz člana 194. stav 1. KZ i da je pravnosnažna presuda doneta uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenio neosnovanim.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen, obzirom da u preostalom delu branilac ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu odredaba člana 440. ZKP, isticanjem da laka telesna povreda koju je oštećeni zadobio kritičnom prilikom nije nastala prilikom udarca okrivljene AA, odnosno kontaktom njene ruke sa licem oštećenog i polemiše se sa nalazom i mišljenjem stalnost sudskog veštaka dr Vesne Jovanović u odnosu na mehanizam nastanka ove lake povrede, a što u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog kog je okrivljenom preko branioca dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Stoga je podneti zahtev u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                   Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković