Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Hadžića, predsednika veća, Mirjane Andrijašević, Vesne Mastilović, Marije Terzić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marko Popadić, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog komunalnog preduzeća za javne garaže i parkirališta „Parking servis“ Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 18592/21 od 30.06.2022. godine, u sednici održanoj 07.12.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 18592/21 od 30.06.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 18592/21 od 30.06.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 5748/15 od 18.11.2020. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu isplati iznos od 24.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06.04.2015. godine do isplate (stav prvi izreke). Odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu preda automobil marke Golf, reg. oznake ... (stav drugi izreke). Odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu nadoknadi troškove parničnog postupka (stav treći izreke).

Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 18592/21 od 30.06.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 5748/15 od 18.11.2020. godine (stav prvi izreke). Odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene matrijlanog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20) posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je vraćanje putničkog motornog vozila, koje tuženi drži na osnovu odredbe člana 21a Odluke o izmeni odluke o javnim parkiralištima grada Beograda, koja je doneta na osnovu i u granicama ovlašćenja iz člana 36. stav 6. Zakona o komunalnim delatnostima, jer tužilac tvrdi da bi preostalo potraživanje tuženog zastarelo da je sud pravilno primenio pravila o uračunavanju iz člana 312. Zakona o obligacionim odnosima. Predmet zahteva je i isplata naknade štete u visini 24.000,00 dinara za kupovinu avionske karte zbog nemogućnosti korišćenja vozila.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu član 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ 72/11 ... 55/14) Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP. O zahtevu za isplatu i predaju poseda na putničkom vozilu od strane Javnog komunalnog preduzća za javne garaže i parkirališta „Parking servis“ Beograd odlučeno je uz primenu materijalnog prava koja ne odstupa od prakse izražene u odlukama Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. O zahtevu za predaju vozila je odlučeno primenom odredbe člana 36. stav 6. Zakona o komunalnim delatnostima i člana 21a Odluke o izmeni odluke o javnim parkiralištima grada Beograda, koja je doneta na osnovu i u granicama ovlašćenja iz člana 36. stav 6. Zakona o komunalnim delatnostima. Prilikom donošenja odluke o tome da li je isplatom koju je izvršio tužilac u celosti namireno potraživanje tuženog odlučeno je primenom odredbe člana 312. Zakona o obligacionim odnosima. O zahtevu za isplatu naknade štete odlučeno je odbijanjem, jer u radnjama tuženog nema protivpravnosti. Pored toga tužilac revizijom ne ukazuje na postojanje suprotnih odluka u istoj ili sličnoj činjenično pravnoj situaciji.

Iz navedenog razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Članom 468. stav 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda u sporovima male vrednosti nije dozvoljena revizija.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 07.04.2015. godine. Vrednost predmeta spora je 24.000,00 dinara.

Kako je pobijenom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tužene nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zoran Hadžić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković