U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti je učinjena neka druga bitna povreda postupka.

Prema utvrđenom činjenično stanju, stranke su bile u poslovnom odnosu. Tuženi su kao davaoci ovlašćenja generalnim punomoćjem koje je overeno pred Opštinskim sudom u Kruševcu pod Ov 12062/07 od 18.07.2007. godine ovlastili ovde tužioca, kao i GG, DD, kao njegove saradnike, da ih zastupaju pred sudskim i opštinskim organima, da mogu podizati tužbe, pokretati parnice, postupati po svom nahođenju, kao i podnositi tužbe radi odštetnih zahteva u vezi uništene celokupne imovine, a koja se nalazila na kat. parc. broj .. KO Kruševac. Punomoćjem je predviđeno da će primaoci ovlašćenja snositi celokupne troškove do okončanja sporova, a da imaju pravo na nadoknadu 30% od ukupne vrednosti i potraživanja do okončanja spora. Navedeno punomoćje tuženi su opozvali u Osnovnom sudu u Kruševcu u predmetu R3 1558/10 dana 02.06.2010. godine. Tužilac tužbeni zahtev zasniva na generalnom punomoćju Ov 12062/07 od 18.07.2007. godine i činjenici da je tim punomoćjem ugovorena naknada od 30% ukupne vrednosti nepokretnosti i nastalih potraživanja do okončanja spora povodom kat. parc. .. KO Kruševac odnosno sada kat. parc. .. KO Kruševac i na svom angažovanju radi donošenja odluke Upravnog suda U 7456/10 od 09.06.2010. godine u vezi sa predmetnim punomoćjima povodom deeksproprijacije.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan. Ovo iz razloga što predmetno potraživanje ne predstavlja dug po osnovu punovažnog pravnog posla jer osnov potraživanja više ne egzistira s obzirom da je predmetno punomoćje opozvano dana 02.06.2010. godine. Zaključio je da tužilac eventualno može potraživati naknadu štete po osnovu ugovorene a neisplaćene naknade. Međutim, kako je generalno punomoćje izdato i overeno 18.07.2007. godine a opozvano 02.06.2010. godine od kada više ne proizvodi pravno dejstvo a tužba je podneta 30.12.2019. godine (nakon više od devet godina od opoziva punomoćja) to je potraživanje zastarelo, a što je tuženi istakao u toku postupka. Dalje prvostepeni sud zaključuje da tužilac nije dokazao koje je to konkretne radnje preuzeo radi donošenja odluke Upravnog suda od 09.06.2010. godine, i na koji način se angažovao, s obzirom da je utvrđeno da je jedino angažovao advokata ĐĐ iz ... ali nije utvrđeno kada je i povodom čega je advokat konkretno angažovan i za koji posao. Ukoliko je navedeni advokat bio angažovan povodom predmeta Upravnog suda U 7456/10 jedino je mogao jednokratno da podnese odgovor na tužbu u ime zainteresovanog lica EE, s obzirom da je tužbu Upravnom sudu kao tužilac podnela Direkcija za urbanizam i izgradnju JP Kruševac. Pred Upravnim sudom nisu održavana ročišta. Tužilac je po struci viši ... inžinjer, nije završio pravni fakultet, nije stručan da zastupa tužene u sudskim postupcima, nije podneo nijednu tužbu niti je pokrenuo postupak u vezi odštetnih zahteva tuženih povodom poništene eksproprijacije i deeksproprijacije te mu stoga ne pripada naknada od 30% vrednosti potraživanja do okončanja spora jer takav spor nije ni pokrenut. Dalje, prvostepeni sud zaključuje da tužilac nije ni dokazao koja bi to osnovanost bila prisutna u pogledu visine jer nije vršeno veštačenje od strane veštaka građevinske struke na okolnost ranije postojećih objekata na kat. parc. .. KO Kruševac koji su porušeni, pa se njihova vrednost nije ni mogla utvrditi.

Drugostepeni sud je u svemu prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda nalazeći da su u ovom slučaju ne radi o ugovoru o delu zaključenom pod uslovom već da se pravni odnos može rešiti primenom odredbe člana 749. Zakona o obligacionim odnosima jer predmetni dogovor između tužioca i tuženih predstavlja u suštini ugovor o nalogu. Prema članu 762. stav 1. ZOO predviđeno je da ukoliko nije drukčije ugovoreno, nalogodavac je dužan isplatiti nalogoprimcu naknadu po obavljenom poslu, a tužilac nije dokazao koje je radnje preduzeo u cilju okončanja upravnog spora i da se upravni spor ne bi okončao u vreme i na način kako se okončao da nije bilo radnji preduzetih od njegove strane, a nije ni snosio neke troškove vezano za navedeni spor. Činjenica okončanja upravnog spora sama po sebi ne može da stvori obavezu na strani tuženih da tužiocu isplate ugovorenu naknadu, ukoliko nije bilo nikakvog angažovanja tužioca na osnovu izdatog generalnog punomoćja, jer bi to vodilo sticanju bez osnova na strani tužioca i bilo suprotno načelu savesnosti i poštenja.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan. Stoji činjenica da je između tužioca i tuženih postojao određeni poslovni odnos i da je tužiocu dato generalno punomoćje koje je overeno pred sudom, kojim je konstatovano da je ovlašćen tužilac kao i njegovi saradnci da zastupaju ovde tužene pred sudskim i opštinskim organima, da mogu podizati tužbe, pokretati parnice, postupati po svom nahođenju kao i podnositi tužbe radi odštetnih zahteva u vezi uništene celokupne imovine, a koja se nalazila na kat. parc. .. KO Kruševac. Punomoćjem je predviđena naknada od 30% od ukupne vrednosti i potraživanja do okončanja spora. Međutim, pravilno je od strane nižestepenih sudova zaključeno da tužilac nije dokazao koje je to radnje preduzeo radi donošenja odluke pa ni odluke Upravnog suda u predmetu U 7456/10. Tužilac je dao ovlašćenje advokatu ĐĐ da se može angažovati po naznačenom predmetu ali nije dokazao koje je radnje taj advokat preduzeo. Postupak pred Upravnim sudom je pokrenut po tužbi Direkcije za urbanizam i izgradnju javnog preduzeća Kruševac. Utvrđeno je da pre donošenja presude pred Upravnim sudom nisu održavana ročišta. Tužilac je po struci viši ... inžinjer nije završio pravni fakultet i nije bio stručan da zastupa tužene u sudskim postupcima. Tužilac nije dokazao da je podneo tužbu niti da je pokrenuo postupak u vezi odštetnih zahteva za nekretnine koje su se nalazile na parceli koja je deeksproprisana. Pravilno je zaključeno da se ovde radi o ugovoru o nalogu i da u takvom slučaju se može primeniti odredba člana 479. i člana 462. Zakona o obligacionim odnosima. Prema članu 762. stav 1. ZOO predviđeno je da ukoliko nije drukčije ugovoreno, nalogodavac je dužan isplatiti nalogoprimcu naknadu po obavljenom poslu. Međutim, u konkretnom slučaju tužilac nije dokazao koji posao je obavljen, koje je radnje preduzimao, da li je imao neke troškove vezano za navedeni spor. Pri tome drugostepeni sud pravilno zaključuje da se u ovom slučaju ne radi o naknadi štete (kako je smatrao prvostepeni sud) ali imajući u vidu da su dati i drugi razlozi u pogledu neosnovanosti tužbenog zahteva tužioca jer nije dokazao koje radnje je preduzimao koje bi temeljile osnov za naknadu traženih novčanih iznosa, pa je stoga pravilna odluka nižestepenih sudova o neosnovanosti tužbenog zahteva tužioca.

Pravilna je i odluka o troškovima postupka jer je ista doneta u skladu sa pravilnom primenom odredbi člana 153. stav 1, člana 154. i člana 161. st. 1. i 2. ZPP.

Imajući u vidu napred izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković