Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Milan Kundačina, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP i povrede zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili ukine samo drugostepenu presudu i predmet vrati Apelacionom sudu u Kragujevcu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navodeći da su sudovi povredili krivični zakon na štetu okrivljenog i to odredbu člana 5. KZ, obzirom da na radnje okrivljenog, koje su izvršene pre 01.03.2018. godine, a koje su ušle u sastav krivičnog dela zloupotreba poverenja u obavljanju privrede delatnosti iz člana 224a stav 3. u vezi stava 1. KZ koji se primenjuje od 01.03.2018. godine, za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen, nisu primenili zakon koji je važio u vreme njihovog izvršenja odnosno retroaktivno su primenili Zakon o izmenama i dopunama krivičnog zakonika „Sl.glasnik RS“ br. 94/2016 od 24.11.2016. godine na radnje koje je okrivljeni izvršio pre primene zakona odnosno pre 01.03.2018. godine. Dakle, krivično delo zloupotreba poverenja u obavljanju privrede delatnosti, za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen, je uvedeno izmenama i dopunama Krivičnog zakonika koje se primenjuju od 01.03.2018. godine, a okrivljeni je oglašen krivim za isto krivično delo i za radnje koje je preduzeo pre 01.03.2018. godine.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Naime, izrekom pravnosnažne presude okrivljeni je oglašen krivim da je u vremenskom periodu od 26.01.2018. godine do 24.12.2018. godine izvršio jedno krivično delo zloupotreba poverenja u obavljanju privrede delatnosti iz člana 224a stav 3. u vezi stava 1. KZ. S tim u vezi, mora se imati u vidu priroda ovog krivičnog dela, odnosno da se radi o trajnom krivičnom delu, što znači da se radnje izvršenja krivičnog dela posmatraju kao jedna celina.

Radnja krivičnog dela u konkretnom slučaju se sastojala u zloupotrebi ovlašćena koje je okrivljenom dato do strane oštećenog AD „Telekom Srbija“ a koje ovlašćenje se odnosilo na zastupanje imovinskih interesa oštećenog i koje ovlašćenje je okrivljeni u kontinuitetu zloupotrebljavao u poslovanju i posledično ta radnja zloupotrebe poverenog mu ovlašćenja u celini je dovela do jedinstvene posledice koja se sastojala u nanošenju štete oštećenom AD „Telekom Srbija“ – u ukupnom iznosu od 1.707.812,71 dinara, pri čemu je evidentno da je od preduzetih radnji do nastupanja ove posledice izvršenja krivičnog dela prošlo izvesno vreme, te se ovde radi o tzv. posledično-temporalnim deliktima. U tom smislu kada se radnja izvršenja preduzima u toku dužeg vremenskog periioda, vremenom izvršenja krivičnog dela se smatra vreme kada je dovršena radnja izvršenja, a što je u konkretnom slučaju u vreme važenja KZ RS sa izmenama Sl.glasnik RS br.94/2016 od 24.11.2016. godine, koji se primenjivao od 01.03.2018. godine, pa je sud na učinjeno krivično delo pravilno primenio krivični zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela.

S obzirom na navedeno neosnovano se zahtevom za zašititu zakonitosti ističe da je krivični zakon retroaktivno primenjen, te da je time učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 5. KZ.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u ostalom delu, je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno. Međutim, u obrazloženju navedene povrede se ne ukazuje na koji način je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon već navodi da je kazna neprimerena i previsoko opredeljena, te da sud nije cenio potpuno priznanje okrivljenog kao osobito olakšavajuću okolnost, što bi uticalo na ublažavanje kazne, na koji način se suštinski ističe povreda člana 441. stav 4. ZKP, koja povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

Pored navedenog, zahtevom se ističe i povreda člana 441. stav 3. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno. Međutim, u obrazloženju navedene povrede se ne ukazuje kako je sud odlukom o imovinskopravnom zahtevu povredio zakon, već se navodi da sud prilikom donošenja odluke nije imao u vidu službenu belešku oštećenog u kojoj je navedeno da šteta odnosno nabavna vrednost telefona iznosi 12.105 evra, odnosno 1.432.787,75 dinara, što je manje od vrednosti koju je utvrdio veštak, kao i da oštećeni nije zadužio okrivljenog po izdatim računima već ugovarače (pretplatnike) pa nije jasno isticanje imovinskpravnog zahteva od strane oštećenog u predmetnom krivičnom postupku Na ovaj način se suštinski osporava visina dosuđenog imovinskopravnog zahteva a samim tim i činjenično stanje u vezi toga, koja povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Milana Kundačine, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. ZKP, zahtev u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković