Tužena je dostavila svoj odgovor na tužiočevu reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane presude primenom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 sa izmenama i dopunama), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12, kao ni pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje na koje se revizijom ukazuje, nisu razlozi zbog kojih se taj vanredni pravni lek može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tokom emotivne veze tužene i tužioca, koji je u ... živeo i radio kao direktor firme „VV“, započete sredinom 2009. godine, dana 08.11.2010. godine rođena je maloletna GG. Veza parničnih stranaka prekinuta je u jesen 2012. godine kada je tužilac otišao iz ... Presudom Osnovnog suda u Šenebergu – Suda za porodična pitanja broj 22 F 63/13 od 16.10.2014. godine, potvrđenom presudom drugostepenog suda broj 3 UF 184/14 od 08.06.2015. godine, utvrđeno je da je tužilac biološki otac maloletne GG. Navedena pravnosnažna presuda nemačkog suda priznata je rešenjem Višeg suda u Beogradu R 874/18 od 23.12.2019. godine, pravnosnažnim dana 18.03.2021. godine. Tužilac je po rođenju deteta platio 3.000 evra za čuvanje matičnih ćelija, pred odlazak iz ... oktobra 2012. godine na ime letovanja tužene i deteta platio je 1.500 evra, na ime izdržavanja deteta za period od januara zaključno sa aprilom 2013. godne platio je 2.000 evra, koji iznos od po 500 evra mesečno je tužilji davao i pre poslednje isplate 2013. godine. Tokom emotivne veze tužilac je tuženoj poklonio automobil marke ...

Sa obrazloženjem da je sve navedene novčane iznose i poklon učinio da bi izbegao pretnje i ucene tužene da njegovoj supruzi ne saopšti činjenicu rođenja deteta, tužilac je tražio obavezivanje tužene na isplatu 72.127 evra, kao iznosa stečenog nedopuštenim pravnim poslom.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja i okolnosti da je tužena sporila visinu tužbenog zahteva sa obrazloženjem da je novčana sredstva u znatno nižem iznosu tužilac dao za izdražvanje deteta, prvostepeni sud je tužbeni zahtev kao neosnovan odbio, nalazeći da shodno članu 213. ZOO nema osnova za njegovo usvajanje. Tužilac je kao roditelj maloletne GG dužan da doprinosi izdržavanju svoje ćerke nezavisno od toga da li je njegovo očinstvo utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom, da saglasno svojim prihodima detetu obezbedi najmanje onakav standard života kakav sam uživa, te da detetu omogući najbolje uslove za potpuni psiho- fizički razvoj. Nastojanje tužene da, protivno volji tužioca, sudskim putem utvrdi njegovo očinstvo i da pravnosnažnom presudom, kao izvršnom ispravom, omogući redovno mesečno izdržavanje zajedničkom detetu, nije nezakonito postupanje koje bi iznos dat od strane tužioca po tom osnovu činilo sredstvima stečenim bez osnova, a u odsustvu pravnosnažne presude o opozivu poklona – automobila ..., nije bilo mesta ni delimičnom usvajanju tužbenog zahteva u visini kupoprodajne cene tog vozila.

Drugostepeni sud je prihvatio pravnu argumentaciju datu u obrazloženju prvostepene presude, te je istu potvrdio odbijajući kao neosnovanu žalbu tužioca.

Prema stanovištu Vrhovnog suda, a protivno navodima revizije, pobijana presuda je doneta uz pravilnu primenu materijalnog prava.

Rođenjem zajedničkog maloletnog deteta tokom trajanja njihove emotivne veze, za parnične stranke nastala je obaveza da doprinose izdržavanju deteta. U odsustvu njegove dobre volje da vansudskim putem prizna očinstvo, ta obaveza tužioca formalizovana je utvrđenjem ove činjenice pravnosnažnom presudom nadležnog suda, koja je dovoljan osnov za postojanje tužiočeve zakonske obaveze izdržavanja maloletne GG.

Članom 6. stav 1. Porodičnog zakona („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 18/05 sa izmenama i dopunama) ustanovljen je pravni institut najboljeg interesa deteta, a stavom 4. istog člana u pogledu prava regulisanih tim Zakonom, dete rođeno van braka izjednačeno je sa detetom rođenim u braku.

Članom 59. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da dete, bez obzira na uzrast, ima pravo da zna ko su mu roditelji, a članom 62. stav 1. istog Zakona propisano je da dete ima pravo na obezbeđenje najboljih mogućih životnih i zdravstvenih uslova za svoj pravilan i potpun razvoj.

Članovima 154. stav 1, 161. stav 1. i 162. stav 1, 2. i 3. Porodičnog zakona regulisano je pravo maloletnog deteta na izdržavanje od roditelja u obimu mesečnog doprinosa koji detetu, kao poveriocu izdržavanja, obezbeđuje najmanje standard kakav uživa dužnik izdržavanja.

Članom 213. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se ne može tražiti ono što je dato ili učinjeno na ime izvršenja neke prirodne obaveze ili neke moralne ili društvene dužnosti.

U skladu sa citiranim propisima tužena je imala pravo i dužnost da svim predviđenim sredstvima štiti interese svog deteta, koje ima zakonsko pravo da zna ko su mu roditelji i da od njih traži da doprinose njegovom izdržavanju, zbog čega je pravilna odluka nižestepenih sudova da se radnje koje je tužena sa tim ciljem preduzimala ne mogu smatrati ucenom, prinudom ili drugim protivzakonitim delovanjem.

Pravilno nižestepeni sudovi zaključuju da nije bilo osnova ni za delimično usvajanje tužbenog zahteva u visini vrednosti automobila ..., jer tužilac nije dokazao da je pravnosnažnom sudskom presudom donetom u drugom parničnom postupku opozvan ugovor o poklonu, niti je protivno članu 228. u vezi sa članom 231. ZPP u ovoj parnici pružio dokaze da je radi zaštite prava zajedničke maloletne ćerke tužena pokazala neblagodarnost, grubu nezahvalnost ili da se na neki drugi neprihvatljiv način ogrešila o tužioca, zbog čega bi shodno članu 12. stav 1. ZPP opoziv ugovora o poklonu eventualno bio razmotren kao prethodno pitanje.

Na osnovu date pravne argumentacije, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Zahtev tužene za naknadu troška revizijskog postupka u visini nagrade advokatu za sastav odgovora na reviziju odbijen je kao neosnovan primenom člana 154. stav 1. ZPP, jer se ne radi o potrebnom trošku.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković