Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1030/23 od 17.01.2024. godine delimičnim usvajanjem žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu preinačena je presuda Višeg suda u Novom Sadu K 94/22 od 13.10.2023. godine, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu, okrivljenom Nikoli Radusinoviću, na osnovu člana 4, 42, 45, 54 i 55a KZ, za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 7 (sedam) godina i 1 (jednog) meseca, a za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ, kaznu zatvora u trajanju od 7 (sedam) godina i 7 (sedam) meseci, i na osnovu člana 60. i 63. KZ osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 7 (sedam) godina i 9 (devet) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 11.07.2021. godine pa do dalje odluke suda, dok mu je na osnovu člana 348. stav 6. KZ izrekao meru bezbednosti oduzimanja predmeta bliže opisanih u izreci presude. Žalbe branilaca okrivljenih Nikole Radusinovića i Svetlane Lambić, okrivljene Svetlane Lambić lično i u preostalom delu žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, odbijene su kao neosnovane i presuda Višeg suda u Novom Sadu K 94/22 od 13.10.2023. godine u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Nikole Radusinovića, advokat Petar Cvetković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nikole Radusinovića dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog Nikole Radusinovića, advokat Petar Cvetković, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 55a KZ ističući da je odlukom o krivičnoj sankciji drugostepenog suda povređen zakon na štetu okrivljenog. Prema stavu branioca, drugostepeni sud je preinačujući prvostepenu presudu u pogledu odluke o kazni, pogrešno primenio odredbu člana 55a KZ u pogledu računanja polovine raspona propisane kazne time što je prethodno za krivično delo iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ okrivljenom utvrdio kaznu zatvora u trajanju od sedam godina i jednog meseca, a za krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ kaznu zatvora u trajanju od sedam godina i sedam meseci, a potom ga, prema obrazloženju presude, osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od sedam godina i osam meseci, dok je u izreci presude, potpuno nejasno i bez razloga, naveo da je reč o jedinstvenoj kazni u trajanju od sedam godina i devet meseci.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni Vrhovnog suda, nisu osnovani.

Odredbom člana 55a Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, broj 35/2019 od 21.05.2019. godine, koji je stupio na snagu 01.12.2019. godine), propisano je da će sud, za krivično delo učinjeno sa umišljajem, za koje je propisana kazna zatvora, izreći kaznu iznad polovine raspona propisane kazne pod sledećim uslovima: 1) ako je učinilac ranije dva puta osuđen za krivično delo učinjeno sa umišljajem na zatvor od najmanje jednu godinu; 2) ako od dana otpuštanja učinioca sa izdržavanja izrečene kazne do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo pet godina.

U situaciji u kojoj nađe da su kumulativno ispunjeni uslovi za primenu instituta višestrukog povrata, sud u obavezi da odmeri kaznu koja će biti iznad polovine propisanog kaznenog raspona.

Raspon propisane kazne, u smislu odredbe člana 55a KZ, predstavlja razmak od minimalne do maksimalne kazne propisane za određeno krivično delo, dok polovina raspona, prema stavu ovog suda, predstavlja srednji broj u tom nizu brojeva, koji se izračunava tako što se od maksimuma propisane kazne oduzme minimum iste, ta razlika podeli sa dva, a potom se na taj rezultat doda minimalna kazna.

Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni Nikola Radusinović pravnosnažnom presudom Višeg suda u Novom Sadu K 94/22 od 13.10.2023. godine oglašen krivim zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od dve godine, i zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri godine i 6 šest meseci, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od pet godina, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru. Prilikom donošenja odluke o vrsti i visini krivične sankcije prvostepeni sud je, prema obrazloženju presude, okrivljenom kao otežavajuću okolnost cenio raniju višestruku osuđivanost, između ostalog i zbog istih krivičnih dela, a kao olakšavajuću okolnost uračunljivost koja je umanjena ali ne bitno.

Odlučujući o žalbi javnog tužioca, Apelacioni sud u Novom Sadu je, prema navodima presude Kž1 1030/23 od 17.01.2024. godine, imao u vidu da je okrivljeni Nikola Radusinović do sada dva puta osuđen za krivična dela učinjena sa umišljajem na zatvor od najmanje jedne godine i to: presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K 830/13 od 04.03.2014. godine zbog krivičnog dela iz člana 246a stav 1. KZ na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i četiti meseca, i presudom istog suda K 2725/11 od 06.12.2012. godine zbog krivičnog dela iz člana 206. stav 1. KZ na kaznu zatvora u trajanju od dve godine, kao i to da od otpuštanja okrivljenog sa izdržavanja navedene kazne (okrivljeni je otpušten sa izdržavanja kazne dana 19.08.2020. godine), do izvršenja krivičnih dela iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ i člana 246. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ zbog kojih je osuđen prvostepenom presudom (koja su izvršena 11.07.2021. godine), nije proteklo pet godina, pa je na osnovu člana 4, 42, 45, 54, 55a, 60. i 63. KZ, prethodno okrivljenom za krivično delo iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od sedam godina i jednog meseca, a za krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ kaznu zatvora u trajanju od sedam godina i sedam meseci, i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od sedam godina i devet meseci u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru, prema izreci presude, odnosno prema obrazloženju presude datom na strani 13. stav 3, na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od sedam godina i osam meseci.

Nalazeći osnovano da su, u konkretnom slučaju, ispunjena oba uslova za primenu instituta višestrukog povrata iz člana 55a KZ, koji je prvostepeni sud propustio da primeni, Apelacioni sud u Novom Sadu je, prema nalaženju ovog suda, pravilno prethodno odmerio i utvrdio kazne okrivljenom i to za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, kaznu zatvora u trajanju od sedam godina i jedan mesec, dakle kaznu zatvora iznad sedam godina, što predstavlja polovinu raspona propisane kazne za to delo, a za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ, kaznu zatvora u trajanju od sedam godina i sedam meseci, odnosno kaznu zatvora iznad sedam godina i šest meseci, što predstavlja polovinu raspona za ovo krivično delo.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da je drugostepeni sud, u konkretnom slučaju, pravilno primenio odredbu člana 55a KZ, zbog čega su navodi zahteva branioca okrivljenog Nikole Radusinovića kojima se ukazuje da je pobijanom presudom drugostepenog suda na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 55a KZ, ocenjeni kao neosnovani. Pri tome, Vrhovni sud nalazi da drugačije označavanje dužine jedistvene kazne zatvora na koju je drugostepeni sud osudio okrivljenog Nikolu Radusinovića, u izreci presude (sedam godina i devet meseci) i obrazloženju te presude na strani 13. stav 3 (sedam godina i osam meseci), suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, ne predstavlja povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 55a KZ, već očiglednu tehničku grešku prilikom izrade presude, koja se naknadno može ispraviti na zahtev stranke ili po službenoj dužnosti, u smislu člana 431. stav 1. ZKP.

Branilac okrivljenog Nikole Radusinovića zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, u smislu člana 485. stav 4. ZKP. Međutim, stav da su radnje okrivljenog nižestepeni sudovi pogrešno pravno kvalifikovali kao krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ, branilac obrazlaže iznošenjem svoje ocene dokaza u pogledu postojanja subjektivnih i objektivnih obeležja saizvršilaštva i na osnovu toga izvodi zaključak da u konkretnom slučaju nije utvrđeno niti u pobijanim presudama obrazloženo da je okrivljeni Nikola Radusinović, po prethodnom dogovoru sa okrivljenom Snežanom Lambić, ovo krivično delo izvršio kao saizvršilac.

Iz izloženih navoda, prema nalaženju Vrhovnog suda, proizilazi da branilac okrivljenog, advokat Petar Cvetković, u podnetom zahtevu samo formalno opredeljuje povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a u suštini ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koju u zahtevu i sam označava, u čije razmatranje se ovaj sud nije upuštao jer navedene povrede zakona ne predstavljaju razloge propisane članom 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

Bojana Paunović, s.r. 

Zapisničar-savetnik 

Sanja Živanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković