Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema odredbi stava 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije ceni Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca radi razmaranja pitanja od opšteg interesa, niti je potrebno tumačenje prava iz člana 25a stav 2 Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“ br. 38/2001 i 18/2003), a kod utvrđenja da je spornim odredbama Pojedinačnog kolektivnog ugovora, čije se utvrđenje ništavosti zahteva tužbom, regulisana visina otpremnine za zaposlene kojima bude otkazan ugovor o radu kao tehnološkom višku, a ne visina zarade zaposlenih za čiju promenu je potrebna saglasnost Agencije za privatizaciju prema navedenoj odredbi Zakona. Takođe, ne postoji ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse jer tužilac uz reviziju nije dostavio, niti se pozvao na pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju sudova u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji zbog različitog tumačenja materijalnog prava iz člana 25a stav 2 Zakona o privatizaciji.

Kako nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 404. stav 2. istog zakona odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 29.12.2022. godine. Predmet spora je utvrđenje ništavosti odredbi posebnog kolektivnog ugovora, pa prema prirodi tražene pravne zaštite ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Vrednost predmeta spora označena u tužbi i određena u toku postupka od strane prvostepenog suda je 100.000,00 dinara.

Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka prema vrednosti spora određenog odredbom člana 403. stav 3. ZPP.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako se u konkretnom slučaju ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, već utvrđenje ništavosti odredbi posebnog kolektivnog ugovora, a vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra na dan podnošenja tužbe, to revizija tužioca nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković