Presudom Višeg suda u Kruševcu Kž1 204/24 od 05.12.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Milorad Moskovljević, zbog povrede člana 338. stav 1. tačka 2) ZKP, iz čega proizilazi da je zahtev podnet zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud utvrdi da je podneti zahtev osnovan jer je povređen zakon na štetu okrivljenog, obzirom da je krivični postupak prema okrivljenom trebalo obustaviti jer je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, te da, u tom smislu, donese presudu kojom se pobijane presude ukidaju i vraćaju na ponovni postupak i odluku.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) u vezi člana 338. stav 1. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog AA navodi da s obzirom da su radnje okrivljenog koje se odnose na nabavljanje isprave završene najkasnije do 30.08.2018. godine, to je shodno odredbi člana 103. tačka 6) Krivičnog zakonika, u konkretnom slučaju nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Po oceni Vrhovnog suda, branilac okrivljenog, nastupanje apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja u konkretnom slučaju vezuje za okolnosti koje se tiču nabavljanja javne isprave.

Prema stanju u spisima, okrivljenom AA, je prvobitnim optužnim predlogom javnog tužioca OJT u Kruševcu Kt 617/21 – Kto 451/22 od 12.01.2023. godine, stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. Krivičnog zakonika, koje je prema dispozitivu optužnog akta izvršeno tako što je okrivljeni u periodu od 2018. godine do 10. avgusta 2020. godine nabavio lažne javne isprave, koje je upotrebio kao prave.

Međutim, navedeni optužni predlog preciziran je aktom ovlašćenog javnog tužioca Kt 617/21 od 01.08.2024. godine i okrivljenom je stavljeno na teret da je u toku jula 2020. godine lažnu ispravu upotrebio kao pravu, na taj način što je znajući da je na predmetnom kombi vozilu, izvršeno prekucavanje originalnih oznaka i unete falsifikovane identifikacione oznake, vozilo koristio u saobraćaju, čime je izvršio krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je oglašen krivim pravnosnažnom presudom.

Shodno navedenom, a imajući u vidu vreme izvršenja krivičnog dela iz člana 355. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni pravnosnažno i oglašen krivim i to tokom jula 2020. godine, a za koje krivično delo je propisana kazna zatvora u trajanju do 3 godine i za koje je članom 103. tačka 5) Krivičnog zakonika, propisano da se krivično gonjenje ne može preduzeti kad protekne tri godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko jedne godine, a članom 104. tačka 6) Krivičnog zakonika da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja, apsolutna zastarelost vođenja ovog krivičnog postupka bi nastupila jula 2026. godine. Kako je prvostepena presuda doneta 05.09.2024. godine, a drugostepena presuda, kojom je ovaj krivični postupak pravnosnažno okončan je doneta 05.12.2024. godine, to po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, s obzirom da u vreme donošenja pobijanih presuda apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nije nastupila shodno članovima 103. i 104. Krivičnog zakonika.

Ostalim navodima, koji po oceni Vrhovnog suda predstavljaju povredu odredbe člana 440. ZKP, branilac osporava činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi kao nerazjašnjeno i pogrešno utvrđeno, uz polemisanje sa okolnostima koje se tiču perioda kada je predmetna isprava nabavljena i korišćenja predmetnog vozila u saobraćaju, što u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, zbog čega Vrhovni sud podneti zahtev branioca okrivljenog, u ovom delu nije razmatrao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                           Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković