Na osnovu člana 89a KZ prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenom BB, sa prebivalištem u ..., ul. ..., tako što mu je zabranjeno da se približava oštećenoj na udaljenosti manjoj od 5 metara i zabranjeno mu je dalje uznemiravanje i komunikacija sa oštećenom u trajanju od 3 godine od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru, odnosno u ustanovi u kojoj se izvršavaju mere bezbednosti ne uračunava u trajanje ove mere.

Na osnovu odredbe člana 261. i 264. stav 1. ZKP okrivljeni je obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka i plati Osnovnom sudu u Kragujevcu paušalni iznos od 15.000,00 dinara i iznos od 47.336,28 dinara na ime troškova unapred isplaćenih iz budžetskih sredstava suda i da Osnovnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu plati iznos od 122.027,78 dinara na ime troškova unapred isplaćenih iz budžetskih sredstava tužilaštva, u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, dok će o ostalim troškovima, koje je okrivljeni u obavezi da snosi, sud odlučiti posebnim rešenjem, saglasno članu 262. stav 2. ZKP.

Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 br.392/24 od 15.10.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Kragujevcu, okrivljenog AA i branioca okrivljenog, pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K.br.593/24 od 26.08.2024. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podnela branilac okrivljenog AA, advokat Marija Pešić, zbog povreda zakona iz člana 54., 56., 57., 83. i 84. KZ i člana 15. i 16. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan, preinači pobijane presude i okrivljenom izrekne uslovnu osudu i samo meru bezbednosti obaveznog lečenja narkomana na slobodi ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje i odredi da se izvršenje pravnosnažne presude prekine.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog AA, advokat Marija Pešić je u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazala na povrede zakona iz člana 15. i 16. ZKP sa obrazloženjem da su nižestepeni sudovi povredili pravila o oceni dokaza i na činjenično stanje pogrešno primenili odredbe krivičnog zakonika.

Branilac okrivljenog ukazuje i na povrede zakona iz člana 83. i 84. KZ jer su okrivljenom izrečene mere bezbednosti obavezno lečenje alkoholičara i obavezno lečenje narkomana u ustanovi zatvorenog tipa, iako od okrivljenog tokom celog postupka nije uzeta krv na analizu ili urađen alkotest, a na narkotike je testiran dva meseca nakon izvršenja krivičnog dela. Imajući navedeno u vidu, sud nije na pouzdan način utvrdio da li je okrivljeni krivično delo za koje je oglašen krivim izvršio usled zavisnosti od alkohola ili od narkotika, u kom slučaju je svrsishodno izreći navedenu meru. Po oceni Vrhovnog suda, na ovaj način branilac suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 2. ZKP.

Branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ističe da su povređene odredbe članova 54., 55. i 56. KZ jer je neosnovan zaključak suda da će se izrečenom zatvorskom kaznom u trajanju od 11 meseci postići svrha kažnjavanja, smatrajući da je izrečena kazna prestroga iz razloga što okrivljeni nije ranije osuđivan iako ima 41 godinu života, kao i da sud nije u dovoljnoj meri cenio sve olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog, pa branilac na ovaj način suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako povrede zakona iz člana 54., 56., 57., 83. i 84. KZ i člana 15., 16., 441. stav 1. i 441. stav 2. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je ovaj sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Marije Pešić ocenio kao nedozvoljen.

S toga je Vrhovni sud sa iznetih razloga, a na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovoga rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                     Bojana Paunović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković