Protiv drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijanog prava.

Tuženi su dostavili odgovor na reviziju tužioca. Troškove revizijskog postupka su tražili opredeljeno.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23 – drugi zakon) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po služnoj dužnosti, a revizijom tužioca se ne ukazuje na neku drugu bitnu povredu propisanu odredbom člana 407. stav 1. tačka 2. i 3. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 05.02.2019. godine na naslovnoj strani dnevnih novina „Kurir“, čiji je izdavač tuženi „Adria Media Group“ DOO Beograd, objavljen je članak sa nadnaslovom „Pakt opozicije i kriminalaca“ i naslovom „Oni bi da vešaju! Boškov čovek, član rakovičkog klana organizovao vešala na Terazijama“, dok je na stranama drugoj i trećoj objavljen tekst pod naslovom „Boškov pajtos iz narko-klana organizovao vešala“. U tekstu se navodi: „Kosta Latinović, pripadnik „rakovičkog klana“ i član pokreta Dveri, organizovao je nošenje vešala na protestu koalicije Dragana Đilasa, saznaje „Kurir“. Latinović, koji je optužen za neka od najtežih krivičnih dela, ovu akciju je izveo sa još dva člana pokreta Dveri iz Rakovice koje je MUP, u saradnji sa Višim javnim tužilaštvom u Beogradu, identifikovao i reč je o Slobodanu Glišiću i maloletnom AA koji je nosio vešala. Glišić i AA su juče oko podneva otišli u PU za Grad Beograd, gde su dali iskaz, a Glišiću je određeno zadržavanje od 48 sati. Protiv Glišića i AA podnete su krivične prijave zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo rasne i druge diskriminacije.

U daljem tekstu, pod podnaslovom: „Najteža krivična dela“, navodi se: „Slobodan Glišić, koji je na subotnjem protestu šetao pored AA koji je nosio vešala, aktivno je učestvovao u radu pokreta Dveri i na društvenim mrežama postoje njegove zajedničke fotografije sa liderom tog pokreta Boškom Obradovićem, dok razgovaraju sa građanima na ulici. I državna sekretarka MUP-a, Biljana Popović Ivković poručila je juče da su ova dvojica mladića pristalice pokreta Dveri i Saveza za Srbiju. Prema saznanjima našeg lista, organizator svega je Latinović, čovek koji je sedam puta osuđen za razna krivična dela, od otmica do prevare, koji je dobro poznat u beogradskom podzemlju. Prema obaveštajnim podacima, ovaj čovek je vrlo blizak prijatelj i saradnik s Nebojšom Stojkovićem – Stojketom, liderom „rakovačko-miljakovačkog klana“ i naslednikom Zorana Uskokovića – Skoleta. Kada je Stojković uhapšen u „Sablji“ zbog ubistva Veselina Veska Božovića i Miroslava Sekulića – Sekule, ali i mnogih drugih krivičnih dela, Latinović je postao solista – naveo je izvor našeg lista. Latinović je 2004. godine, bio pod istragom zbog sumnje da je sa nekolicinom ortaka učestvovao u dogovorima za likvidaciju. Naime, kako je tada saopštio MUP privedeni su Slaven Jelić i Nikola Vujević, koji su se dogovorili da ubiju M.Š. koga je Jelić upoznao u zatvoru u Švedskoj. Vujović je formirao ekipu za kontinuirano praćenje M.Š. u kojoj su bili Milutin Kaluđerović, Dejan Milutinović, Kosta Latinović i Zoran Bajić. Latinović je, prema saznanjima našeg lista, uhapšen i 2017. godine i to u vezi sa narkoticima. U Dverima je i Latinovićeva ćerka Kristina Latinović, koja je čak bila i na listi ovog pokreta za odbornike, a na društvenim mrežama postoji njena slika sa jedne tribine na kojoj je bila učesnik zajedno sa poslanikom Dveri Srđanom Nogom“. U daljem tekstu, pod podnaslovom: „Latinović u MUP“, navodi se: „Latinović koga je poziv Kurira zatekao baš kada je pošao da se javi u MUP (u popodnevnim časovima), u razgovoru za naš list kaže da je bio u koloni pored saboraca kada su nosili vešala. - Nemam mnogo vremena, sad su mi javili da su me tražili iz MUP-a, idem da se prijavim, kazao je Latinović na početku razgovora, a na pitanje da li je bio sa Glišićem i AA toga dana kada su nosili vešala na Terazijama on je rekao: Jesam, jesam. Bio sam u koloni, bio sam u šetnji. Nisam ih ja vozio, već su bili tamo. Komentarišući kakvu su poruku hteli da pošalju nošenjem vešala, on je kazao: - Znate šta, to je običan performans. Mediji su to napravili. Na pitanje da li su vešala bila njegova ideja, Latinović je poručio da slabo čuje i prekinuo vezu.

U sklopu teksta objavljene su dve fotografija tužioca: jedna koja je zamagljena sa opisom: „snimljeni na protestu ... Slobodan Glišić i AA“, druga koja nije zamagljena sa opisom „Saslušan ... AA na izlazu iz policije“, ispod koje je navedeno: „Slobodan Glišić i AA koji je nosio vešala, saslušani su u policiji“, kao i: „Glišić i AA osumnjičeni su za krivično delo rasne i druge diskriminacije“. U posebnom delu teksta u kome je, pored fotografije Srđana Noga objavljen naslov: „AA priznao: nosio sam vešala, dao mi ih je Nogo iz Dveri“, navodi se: „Maloletnom AA., koji je na protestima nosio improvizovana vešala, juče je određen pritvor da ne bi uticao na svedoke i da ne bi ponovio delo. Kako Kurir saznaje, u policiji je AA., rekao da mu je plastičnu šipku na kojoj su bila vešala dao fukcioner Dveri Srđan Nogo, kojeg, kako je rekao poznaje sa televizije. – AA je ispričao da je u subotu bio u gradu gde je slučajno naišao na protest kojem se priključio i da je tamo sreo Noga. Kazao je da ga je Nogo zamolio da preuzme od njega plastičnu šipku, na kojoj su bila vešala, što on nije doživeo kao nešto ozbiljno, pa ju je nekih 20 minuta nosio – otkriva izvor „Kurira“. Inače, kako saznajemo, AA je od ranije poznat policiji ima krivični dosje zbog narkotika“.

Prema stranačkom iskazu tužioca, on ne spori činjenicu da je bio na protestu sa Slobodanom Glišićem, kog je to veče upoznao, da je nosio vešala na protestu, a ni da je protiv njega vođen postupak zbog narkotika u periodu od 2018. do 2019. godine, ukazujući da je taj postupak obustavljen jer nije bilo elemenata krivičnog dela ( za koje nije pritvaran), ali mu smeta to što je objavljivanje njegovih inicijala dovelo do toga da ga ljudi poistovećuju sa kriminogenim ličnostima i kriminalom, pri čemu nije član ni jedne političke partije, a nije bio ni tada i što se na fotografiji koja je objavljena jasno vide njegove crte lica tako da je prepoznatljiv. Prema stranačkom iskazu tužene VV, uzela je izjavu od Srđana Noga i verno je prenela, a autor je samo dela teksta – donji deo (na strani trećoj) pod naslovom: „AA priznao: Nosio sam vešala, dao mi je Srđan Nogo iz Dveri“. Prema starnačkom iskazu tužene BB (autora teksta) pisala je tekst u celini, a potpisale su ga tužena VV i ona, zadatak VV bio je da pozove Noga, jer je to odvojeni deo teksta, da je ceo tekst o Kosti Latinoviću i o protestu koji se dešavao toga dana i informacija vezanih za njega zasnovan na uredničkim informacijama, a tužilac je pomenut samo kao mladić koji je nosio vešala, pri čemu nije tužioca povezala sa Latinovićem i klanom, što se vidi iz teksta kada se pročita. Prema stranačakom iskazu tuženog GG, urednika, veći deo teksta je posvećen Latinoviću i Glišiću, a tužilac se u tekstu pominje samo u kontekstu za koji je tužilac rekao da je istinit, nigde se ne navodi da je deo klana, pri čemu lice tužioca na fotografiji (kada izlazi iz policije) nije bilo zamagljeno, već samo lica policijskih službenika, ali su zbog toga što je lice tužioca bilo spušteno smatrali da je neprepoznatljivo. Prema iskazu svedoka DD, majke tužioca, njen sin je stavljen u kontekst narko-grupe rakovičkog klana kojem ne pripada, naslovi i podnaslovi teksta su dvosmisleni i može se zaključiti da njen sin ima veze sa politikom i kriminalom, iako se nigde ne navodi njegovo ime i prezime, odnosno objavljeni su inicijali i slika na kojoj je prepoznatljiv.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pozivajući se na odredbe članova 9. stav 1., 77. 79. stav 1., 80. stav 1., 112., 114., 115. stav 1., 117. i 120. Zakona o javnom informisanju i medijima, člana 200. Zakona o obligacionim odnosima i člana 10. stav 1. i 2. Evropske konvencije o ljudskim pravima odbili tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede ugleda i časti i prava ličnosti objavljivanjem netačnih informacija smatrajući da su informacije koje su objavljene u predmetnom članku, u delu koji se odnosi na tužioca, proverene sa dužnim stepenom novinarske pažnje i da su navodi izneti u članku u potpunosti istiniti, te da tako iznete informacije nisu bile leziono podobne da povrede čast i ugled tužioca. Odbili su i tužbeni zahtev za naknadu štete zbog povrede prava na privatnost neovlašćenim objavljivanjem tužiočevih fotografija jer su nastale na javnom skupu i povodom njega, pri čemu postoji opravdan interes javnosti da bude upoznata i informisana, a samo objavljivanje fotografije sa neprepoznatljivim likom tužioca nema lezionu sposobnost, tako da tuženi ovakvim postupanjem nisu povredili pravo tužioca na privatnost.

Po oceni Vrhovnog suda, na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su pravilno primenio materijalno pravo.

Sloboda izražavanja propisana je u odredbom člana 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, tako što shodno članu 1. te odredbe Konvencije, svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu posedovanje sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Na osnovu stava 2. te odredbe Konvencije, pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudova.

Zakon o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“, br. 83/14... 12/16) u članu 4. stav 1. propisuje da se u javnim glasilima slobodno objavljuju ideje, informacije i mišljenja o pojavama, događajima i ličnostima o kojima javnost ima opravdan interes da zna, osim kad je drugačije određeno zakonom.

Prema članu 80. stav 1. ovog zakona, informacije iz privatnog života, lični zapis (pismo, dnevnik, zabeleška, digitalni zapis i slično), zapis slika (fotografski zapis, crtani, filmski, video, digitalni i slično), zapis glasa (magnetofonski zapis, gramofonski, digitalni i slično), ne može se objaviti bez pristanka lica čijeg se privatnog života informacija tiče, odnosno lica čije reči, lik odnosno glas sadrži, ako se pri objavljivanju može zaključiti koje je to lice. Stavom drugim je propisano da se maloletnik ne sme učiniti prepoznatljivim informacijama koje mogu da povrede njegovo pravo ili interes. Prema stavu četvrtom, informacija i zapisi iz stava jedan ovog člana ne mogu se objaviti bez pristanka onoga na koga se odnose, ako bi objavljivanjem bilo povređeno njegovo pravo na privatnost ili koje drugo pravo. Prema članu 82. stav 1. ovog zakona informacije iz privatnog živata, odnosno lični zapis može se izuzetno objaviti bez pristanka lica iz članova 80. i 81. ovog zakona ako u konkretnom slučaju interes javnosti da se upozna sa informacijom, odnosno zapisom preteže u odnosu na interes da se spreči objavljivanje. Prema stavu drugom ovog člana, smatra se da interes javnosti iz stava prvog ovog člana preteže u odnosu na interes da se spreči objavljivanje informacija iz privatnog života, odnosno ličnog zapisa lica, naročito: ako se radi o zapisu sa javnog skupa (tačka 10.) i ako se informacija, odnosno zapis odnose na ličnost, pojavu ili događaj od interesa za javnost, posebno ako se odnose na nosioca javne republičke funkcije, a objavljivanje informacija u interesu nacionalne bezbednosti, javne sigurnosti ili ekonomske dobrobiti zemlje, radi sprečavanja nereda ili zločina, zaštite zdravlja ili morala, ili zaštite prava na slobodu drugih (tačka 2.) i ako je objavljivanje u interesu pravosuđa, nacionalne bezbednosti ili javne bezbednosti (tačka 5.).

I po oceni Vrhovnog suda, tuženi su postupili u skladu sa propisanim standardom dužne novinarske pažnje, imajući u vidu da istinitost objavljenih informacija proizlazi i iz iskaza tužioca koji je naveo da jeste bio učesnik protesta, da jeste nosio maketu vešala na tom protestu, da mu je zbog toga određen pritvor, kao i da je ranije protiv njega vođen postupak zbog posedovanja narkotika, iz čega sledi da informacije u vezi tužioca (označenog sa inicijalima) iznete u predmetnom članku, za koji tužilac navodi da su leziono podobni odnosno da su mu povredili čast i ugled, ne predstavljaju neistinite i neproverene informacije, koje predstavljaju neosnovanu klevetu i atak na njegovu ličnost i prava, jer se radi o istinitim informacijama. Kontekst celokupnog teksta je usmeren na izveštavanje o aktuelnoj temi, koja je u to vreme bila od značaja za javnost i koji su pratili brojni mediji, a centralna tema spornog članka jeste javni skup, odnosno protest koji je organizovan u Beogradu, između ostalog, od strane Koste Latinovića i drugih političkih ličnosti koje su bile na protestu i koje se pominju u tekstu. Tužilac u okviru navoda teksta nije prikazan u lažnom svetlu, pripisivanjem osobina i svojstva koje on nema. U tekstu se tužilac ne pominje kao član rakovičkog klana, niti na bilo koji način povezan sa ovom kriminalnom organizacijom. Tužilac se u tekstu pominje kao „maloletni AA koji je nosio vešala“ i kao lice koje učestvovalo u protestu, na kome je bilo kako građana, tako i političara. Takođe tužilac u tekstu nije označen kao član stranačkog pokreta „Dveri“ gde, između ostalog, takvi navodi svakako ne bi bili leziono podobni da povrede čast i ugled tužioca s obzirom na to se ne radi o protivzakonitoj organizaciji, niti tužilac s obzirom na navršene godine života ispunjava uslov za upis u članstvo političke partije, odnosno stranke, što je nesporno i što proizlazi iz njegovog stranačkog iskaza. Činjenica da je protiv tužilaca ranije vođen postupak zbog narkotika, što i sam tužilac priznao u svom iskazu, u samom tekstu je vezana za okolnost da je tužilac od ranije poznat policiji, s obzirom da je protiv njega vođen postupak zbog narkotika što je nesporno iz svih tih proverenih informacija.

Kada je reč o objavljivanju dve fotografije tužioca u članku, i po oceni Vrhovnog suda nije došlo do povrede prava na privatnost tužioca. Na fotografiji snimljenoj na protestu, dakle na javnom skupu, lik tužioca je zamagljen tako da nije prepoznatljiv i povodom nje postoji opravdani interes javnosti da bude upoznata i informisana. Na fotografiji tužioca snimljenoj prilikom izlaska iz policije, koja nije zamagljena, lik tužioca se ne vidi jasno imajući u vidu da je tom prilikom savio glavu, tako da se vidi samo mali deo jedne strane lica, pri čemu u tekstu nije objavljeno njegovo puno ime i prezime, već je označen inicijalima sa naznakom da se radi o maloletnom licu. Kod iznetog, u konkretnom slučaju ta fotografija i objavljena informacija ne mogu da se dovedu u vezu sa subjektom informacije od strane određenog kruga ljudi, koji je širi od njegovog najužeg okruženja jer u spornom tekstu nisu navedeni nikakve lične i povratne informacije, niti odrednice o njegovom indentitetu, po kojima bi tužilac bio prepoznatljiv širem krugu lica i čitaocima novina.

Suprotno navodima revizije tužioca, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da objavljene informacije nisu leziono sposobne i da su to bile istinite informacije. Ostalim navodiam revizije pobija se pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja koje je utvrđeno u prvostepenoj presudi i na koje je pravilno primenjeno materijalno pravo.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Troškovi revizijskog postupka tuženih na ime angažovanja punomoćnika – advokata za sastav odgovora na reviziju i za sudske takse, nisu bili potrebni, u smislu odredbe člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz tog razloga, Vrhovni sud odluku kao u stavu drugom izreke doneo je primenom odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković