Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Demir Crnovršanin, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9), 10) i 11) i stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 440. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, preinači u celini pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili ukine u celinu pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Demira Crnovršanina, nižestepene presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i s tim u vezi ističe da je sud prekoračio optužbu tako što je, nakon ukidanja ranije prvostepene presude, prihvatio da postupa po izmenjenom optužnom aktu javnog tužioca, umesto da postupi po prvobitnom optužnom aktu. Prema navodima zahteva, sud nije mogao da postupa po optužnom aktu javnog tužioca Kto 277/22, koji je u ponovnom postupku dana 21.06.2024. godine, nakon ukidanja ranije prvostepene presude isključivo po žalbi branioca okrivljenog, izmenjen u pogledu činjenica i okolnosti koje su nepovoljnije po okrivljenog.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani.

Javni tužilac je, shodno članu 43. ZKP u vezi člana 409. ZKP, ovlašćen da izmeni činjenični opis krivičnog dela tokom trajanja krivičnog postupka i to sve do završetka glavnog pretresa, pa tako optužni akt može izmeniti izostavljanjem, dodavanjem i/ili promenom određenih činjeničnih navoda, kao i promenom pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. U stavu 2. istog člana, propisano je da sud nije vezan za predlog tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Iz citirane zakonske odredbe proizlazi da između optužbe i presude mora postojati identitet u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, a eventualne izmene činjeničnog opisa dela u izreci presude moraju ostati u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, konkretno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, pri čemu zakon ne zahteva identitet u pogledu pravne ocene dela.

Shodno navedenom, prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog, u smislu bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela koji je dat u optužnom aktu, dodavanjem nove radnje izvršenja, na način koji pogoršava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Iz spisa predmeta proizilazi da je optužnim aktom javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Pazaru Kto 277/22 od 18.04.2022. godine, koji je izmenjen 21.06.2024. godine, okrivljenom AA stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, za koje je pobijanim presudama i oglašen krivim.

U konkretnom slučaju, sud je pravilno prihvatio sadržinu izmenjenog optužnog akta javnog tužioca Kto 277/22 od 18.04.2022. godine i pravilno postupao i odlučivao po njemu, a koji optužni akt inače, suprotno navodima branioca okrivljenog, nije izmenjen na štetu okrivljenog, već je upodobljen utvrđenom činjeničnom stanju. Postupajući na taj način sud nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužnog akta i presude na štetu okrivljenog AA s obzirom na to da se pobijane presude odnose na isto lice koje je optuženo i na isto krivično delo-ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, za koje je od početka vođen postupak, a čiji činjenični opis je u izreci prvostepene presude identičan činjeničnom opisu iz dispozitiva izmenjenog optužnog akta.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud nalazi da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ocenjeni kao neosnovani.

Neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Demira Crnovršanina, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP i s tim u vezi ističe da je drugostepeni sud donošenjem presude Kž1 147/24 od 10.12.2024. godine, povredio odredbu člana 453. ZKP jer je u ponovnom postupku, na štetu okrivljenog, izmenio u pogledu krivične sankcije raniju presudu K 285/22 od 08.03.2023. godine, koja je ukinuta usvajanjem žalbe branioca. Izmenu na štetu okrivljenog, prema navodima zahteva, drugostepeni sud je učinio osuđujući okrivljenog na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, koja je nepovoljnija za okrivljenog od kazne zatvora u trajanju od pet meseci na koju je okrivljeni osuđen ranije ukinutom prvostepenom presudom K 285/22.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP postoji ukoliko je presudom povređena odredba člana 453. ZKP, kojom je propisano da ukoliko je izjavljena žalba samo u korist optuženog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru K 285/22 od 08.03.2023. godine okrivljeni AA oglašen krivim zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od pet meseci. Protiv navedene presude, žalbu je izjavio branilac okrivljenog AA, advokat Demir Crnovršanin, i javni tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Pazaru, zbog odluke o krivičnoj sankciji.

Usvajanjem žalbe branioca okrivljenog, navedena presuda je ukinuta rešenjem Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 86/23 od 15.09.2023. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, a okrivljeni je, u ponovnom postupku, pobijanom presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru K 513/23 od 10.07.2024. godine oglašen krivim zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od pet meseci koja će se izvršiti tako što će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, uz primenu elektronskog nadzora. Protiv ove presude, pored branioca okrivljenog, žalbu je izjavio i javni tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Pazaru, zbog odluke o krivičnoj sankciji, pa je Viši sud u Novom Pazaru pobijanom presudom Kž1 147/24 od 10.12.2024. godine, usvajanjem žalbe javnog tužioca preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o kazni, tako što je okrivljenog AA, zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci.

Kako iz svega navedenog proizilazi da je javni tužilac izjavio žalbu zbog odluke o kazni protiv presude Osnovnog suda u Novom Pazaru K 285/22 od 08.03.2023. godine, a zatim i protiv presude tog suda donete u ponovnom postupku K 513/23 od 10.07.2024. godine, odnosno da u konkretnom slučaju nije bila izjavljena žalba samo u korist već i na štetu okrivljenog, to je drugostepeni sud bio ovlašćen da usvajanjem žalbe javnog tužioca prvostepenu presudu izmeni u pogledu odluke o krivičnoj sankciji na štetu okrivljenog. Postupajući na taj način, drugostepeni sud nije prekršio zabranu preinačenja na gore (reformatio in peius) propisanu odredbom člana 453. ZKP, s obzirom na to da je protiv prvobitno donete prvostepene presude u ovom krivičnom postupku, pored žalbe u korist okrivljenog, izjavljena i žalba javnog tužioca na štetu okrivljenog, što je razlika u odnosu na činjenice na kojima se zasniva presuda Vrhovnog kasacionog suda Kzz 286/23 od 23.03.2023. godine i presuda Vrhovnog suda Kzz 49/2024 od 31.01.2024. godine, na koje branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje, a kojima je utvrđeno da su protiv ranije donetih prvostepenih presuda izjavljene samo žalbe branilaca u korist okrivljenih. Istovremeno, Vrhovni sud ukazuje da iz zakonske odredbe člana 453. ZKP, jasno proizilazi da javni tužilac nije vezan zabranom preinačenja na gore, već isključivo sud, te da je javni tužilac ovlašćen da tokom trajanja krivičnog raspolaže optužnim aktom, kako je prethodno već obrazloženo, pa je samim tim, suprotno navodima zahteva, javni tužilac bio ovlašćen da izmeni optužni akt, u odnosu na koji su okrivljeni i branilac imali mogućnost odbrane na glavnom pretresu.

Shodno navedenom, Vrhovni sud je navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP ocenio kao neosnovane.

Branilac okrivljenog AA, advokat Demir Crnovršanin, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja predstavlja dozvoljen razlog zbog kog okrivljeni preko branioca može podneti ovoj vanredni pravni lek. Međutim, obrazlažući navedenu povredu zakona branilac okrivljenog u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP, koju u zahtevu i sam numeriše, obzirom da na osnovu sopstvene ocene izgovorenih reči, odnosno pretnji okrivljenog da će napasti na život i telo oštećenih i njihovog ponašanja kritičnom prilikom, izvodi zaključak da nema dokaza da je okrivljeni izvršio krivično delo za koje je oglašen krivim. Sa druge strane, navodima zahteva kojima ukazuje da sud nije pravilno odmerio kaznu okrivljenom s obzirom na činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja, koje u zahtevu navodi i obrazlaže, branilac okrivljenog, suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako povrede zakona iz člana 440. i 441. stav 1. ZKP, na koje se ukazuje iznetim navodima zahteva, i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, koje branilac u zahtevu označava, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to se Vrhovni sud nije upuštao u njihovo razmatranje.

Iz svih iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković