Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 722/24 od 02.09.2024. godine, odbijene su kao neosnovane žalba Javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Obrenovcu, žalba okrivljenog GG, žalba branioca okrivljenog GG, advokata Nevenke Savić, žalba branioca okrivljenog AA, advokata Slobodana Antoniića, žalba okrivljene BB, žalba branioca okrivljene BB, advokata Gordane Bučevac Stefanović, žalba okrivljene VV i žalba branioca okrivljene VV, advokata Gordane Bučevac Stefanović, pa je presuda Osnovnog suda u Obrenovcu K br. 314/18 od 04.03.2024. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

- branilac okrivljene BB i okrivljene VV, advokat Gordana Bučevac Stefanović, oba zahteva zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa istim predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovane podnete zahteve za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da pobijanu drugostepenu presudu preinači, tako da okrivljene BB i VV oslobodi od optužbe ili im eventualno izrekne blažu kaznu zatvora u trajanju kraćem od 1 godine koju da izdrže u prostorijama u kojima stanuju;

- branilac okrivljenog AA, advokat Slobodan Antonić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, drugostepenu presudu ukine i spise predmeta vrati na ponovni postupak i odlučivanje ili da presudu preinači, tako da okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevima našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih BB, VV i AA su neosnovani u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su u preostalom delu nedozvoljeni i nemaju zakonom propisan sadržaj.

Branioci okrivljenih u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti pravnosnažne presude pobijaju zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno ukazuju da se pobijane presude zasnivaju na nezakonitom dokazu. Kao nezakonit dokaz branioci navode zapisnike o saslušanju okrivljenih sačinjene u Policijskoj stanici Obrenovac, dana 04.02.2013. godine, uz obrazloženje da se okrivljeni, kritičnom prilikom na predmetnim zapisnicima, nisu izričito odrekli prava da angažuju branioca, već im je nametnut branilac po službenoj dužnosti, te njihova izjava, iako je morala biti izričita, nije uneta u zapisnik. Tome u prilog branilac okrivljenog AA navodi da su okrivljeni faktički obmanuti nametanjem branioca po službenoj dužnosti, kako bi njihovi iskazi bili zakoniti jer drugih dokaza nije bilo u ovom krivičnom postupku.

Ovakve navode branilaca okrivljenih Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane, a kako su isti bili predmet ocene drugostepenog suda po izjavljenim žalbama i o kojima je drugostepeni sud dao dovoljne i jasne razloge na strani 10. pasus 2, strani 11. i strani 12. pasus 1. obrazloženja presude, to iste ovaj sud prihvata i na njih upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Imajući u vidu odluku ovog suda, a krećući se u okviru pravca i obima pobijanja iznetih u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti, odluka Vrhovnog suda Kzz 574/23 od 20.06.2023. godine na koju ukazuje branilac okrivljenog AA, advokat Slobodan Antonić u zahtevu, nije od uticaja na drugačiju odluku ovoga suda.

Branioci okrivljenih u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti navode da je u pobijanim presudama učinjena povreda zakona na taj način što je izreka osuđujuće presude nerazumljiva i protivrečna sama sebi usled nepreciznog i preširoko opredeljenjenog vremena u kojem su okrivljeni navodno izvršili krivično delo, a pored toga izreku čini nerazumljivom i činjenica da nisu navedene radnje izvršenja koje je preduzimao svaki od okrivljenih, već su svi oglašeni krivim za celokupno krivično delo, a kojim navodima ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP. Takođe, branilac okrivljenih VV i BB ukazuje da je pobijanim presudama učinjena i povreda zakona prilikom izricanja krivičnih sankcija, s obzirom da su istima izrečene najstrožije kazne zanemarujući protek vremena od izvršenja krivičnog dela i promenjene okolnosti od kada je delo izvršeno, a kojim navodima ukazuje suštinski na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i člana 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni sud zahteve za zaštitu zakonitosti u ovim delovima odbacio kao nedozvoljene.

Dalje u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene BB i okrivljene VV, advokat Gordana Bučevac Stefanović ukazuje se da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona na taj način što je ranijim presudama iz jednog zajedničkog korpusa krivičnih dela koja su svim okrivljenima stavljena na teret i kojima su već pravnosnažno osuđeni okrivljeni, pa se radi o presuđenoj stvari, čime suštinski ukazuje na učinjenu povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, dok se u zahtevu branioca okrivljenog AA, advokata Slobodana Antonića navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP. Označene povrede u podnetim zahtevima predstavljaju zakonom propisane razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, međutim, kako se u zahtevima ne pojašnjava kojim pravnosnažnim presudama su okrivljeni ranije oglašeni krivim, niti u čemu se ove povrede ogledaju, to su po oceni Vrhovnog suda podneti zahtevi u ovim delovima bez propisanog sadržaja u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti kako razloga za njegovo podnošenje, tako i obrazloženje u čemu se povreda konkretno sastoji, te su zahtevi u ovim delovima odbačeni, jer nemaju zakonom propisan sadržaj.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je u smislu odredbe čl. 491. stav 1. i 2. i 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                      Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                          Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković