Protiv preinačujućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu (stav II izreke), tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pravnosnažnu presudu u pobijanom delu, u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20) i odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), pa je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Tužilac u reviziji ukazuje na bitnu povredu iz odredbe člana 374. stav 2. tačka 12. istog Zakona, međutim, ta bitna povreda nije razlog za izjavljivanje revizije na osnovu odredbe člana 407. stav 1. tačka 2. istog Zakona. Neosnovani su navodi revizije tužioca da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1., u vezi člana 394. Zakona o parničnom postupku, jer nije održao raspravu, a utvrdio drugačije činjenično stanje u odnosu na ono utvrđeno u prvostepenom postupku. Suprotno tim navodima revizije tužioca, drugostepeni sud svoju odluku u pobijanom, preinačujućem, delu, nije zasnovao na drugačijem činjeničnom stanju od onog koje je utvrdio prvostepeni sud, već je odluku doneo pravilnom primenom odredbe člana 394. tačka 4. Zakona o parničnom postupku, nalazeći da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo na utvrđeno činjenično stanje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sudija Prekršajnog suda u ..., kome je v.f. predsednika tog suda 13.12.2019. godine, dostavila odluku da ubuduće neće dežurati iz razloga što stanuje na teritoriji druge opštine, koja je udaljena od sedišta suda, te da, pošto se radi o hitnim predmetima, zbog te udaljenosti nije moguće da ispuni sve obaveze. Godišnjim rasporedom poslova Prekršajnog suda u ... - Odeljenja u ... za 2019. godinu, određeno je da će postupanje po predmetima koje se po odredbama Zakona o prekršajima smatraju hitnim, obavljaju se i van radnog vremena i u dane državnog praznika, vršiti sve sudije i zapisničari suda prema Godišnjem rasporedu dežurstava koje će odrediti predsednik suda u ... Prema Godišnjem rasporedu dežurstava Su br. 3779/19 od 24.09.2019. godine, tužilac je, kao dežurni sudija, trebalo da dežura u periodu od 16.12.2019. godine do 31.12.2019. godine, međutim, zbog gore navedene Odluke v.f. predsednika suda, sačinjen je novi spisak dežurstava od 13.12.2019. godine na kome nije ime tužioca. Zbog toga je tužilac 23.12.2019. godine podneo Visokom savetu sudstva pritužbu protiv v.f. predsednice Prekršajnog suda u ... BB, a Visoki savet sudstva je, na sednici održanoj ...2020. godine. doneo rešenje br. ... kojim je usvojio, kao osnovanu, njegovu pritužbu i utvrdio povredu prava sudije da stalno svoju funkciju vrši u sudu za koji je izabran, sa obrazloženjem da, prema pozitivnim zakonskim propisima, je sudija nezavistan u postupanju i donošenju odluke, da uživa imunitet i da je zabranjena diskriminacija po bilo kom osnovu, te da je v.f. predsednica suda, izmenjenim rasporedom dežurstava sudija povredila pravo sudije time što mu je uskratila pravo da postupa po predmetima koji se smatraju hitnim (pravo na dežurstvo). Zatim je, novim spiskom dežurstava Su br. 12/20 od 04.03.2020. godine, određeno da su dežurne sudije između ostalih i tužilac, sa dežurstvom u periodu od 01.06.2020. godine do 15.06.2020. godine, 15.07.-31.07.2020. godine i 01.10.-15.10.2020. godine. Tužiocu je priznato pravo na naknadu materijalne štete koja se sastoji u manje isplaćenoj plati koju nije ostvario zbog toga što nije bio dežuran u periodu od 16.12.2019. godine do 31.12.2019. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tuženu obavezao da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu zbog povrede prava ličnosti u smislu odredbe člana 200. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i člana 232. Zakona o parničnom postupku, nalazeći da je iznos od 100.000,00 dinara potreban da bi se kod tužioca uspostavila narušena psihička ravnoteža zbog uskraćivanja prava na dežurstvo u utuženom periodu.

Drugostepeni sud je, pobijanim delom presude, preinačio prvostepenu presudu i tužbeni zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete odbio, primenom odredbe člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, nalazeći da izmena rasporeda dežurstava od 13.12.2019. godine predstavlja interni akt koji nije dostupan javnosti i sam po sebi nije uzrok čija se posledica ogleda u povredi prava ličnosti – prava kao sudija, posebno kod činjenice da ne sadrži ni stručnu ni vrednosnu procenu sudije prekršajnog suda pa ni tužioca, pri čemu je tužilac ostvario pravo na naknadu materijalne štete na ime izgubljenog dela plate.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

Novčana naknada nematerijalne štete propisana je odredbom člana 200. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, tako što za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica, kao i za strah, sud će ako nađe da okolnosti slučaja naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete, kao i u njenom odsustvu.

Lična prava obezbeđuju privatnu ličnost čoveka, u smislu zaštite njegovog fizičkog integriteta, kao što su, na primer, pravo na život, sloboda kretanja i nastanjivanja, nepovredivost stana i slično, ili psihički integritet, kao što su, na primer, sloboda savesti i veroispovesti, sloboda izražavanja nacionalne pripadnosti, dostojanstvo i slično. Uskraćivanjem prava na dežurstvo tužiocu nije povređeno nijedno njegovo lično pravo, u smislu odredbe člana 200. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, već mu je pričinjena materijalna šteta i po tom osnovu, priznata naknada. Zbog toga tužilac u reviziji neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu njegov ishod.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković