Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 18100/2024
18.09.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Stanković, predsednika veća, Radoslave Mađarov, Irene Vuković, Jasmine Simović i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AD „Elektroprivreda Srbije“, Beograd, čiji je punomoćnik Biljana Beljanovski, zaposlena kod tužioca, protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragana Jovešković, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 705/24 od 24.04.2024. godine, u sednici održanoj 18.09.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 705/24 od 24.04.2024. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 705/24 od 24.04.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P 720/21 od 06.03.2024. godine, stavom prvim izreke, ukinuto je rešenje o izvršenju javnog izvršitelja Jelene Stanković Miković, pod brojem I.Ivk 415/20 od 23.12.2020. godine. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i tuženi obavezan da tužiocu na ime duga za period od 01.11.2019. godine do 31.12.2019. godine i od 01.02.2020. godine do 30.06.2020. godine isplati iznose glavnice sa zakonskom zateznom kamatom, u visini i na način kako je to određeno tim stavom izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se tuženi obaveže da tužiocu na ime duga po računu za oktobar 2019. godine isplati 220,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 29.11.2019. godine do isplate, zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos od 220,00 dinara po računu za decembar 2019. godine za period od 29.11.2019. godine do 28.01.2020. godine i zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 705/24 od 24.04.2024. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca je usvojena i prvostepena presuda preinačena u pobijanom odbijajućem delu stavova trećeg i četvrtog izreke, tako što je tuženi obavezan da tužiocu isplati pored iznosa dosuđenih prvostepenom presudom i dug po računu za oktobar 2019. godine od 220,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 29.11.2019. godine do isplate. Stavom drugim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu nadoknadi parnične troškove od 58.784,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažnog presude donetog u drugom stepenu, tuženi je, na osnovu člana 404. ZPP, blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

O pravu tužioca na naplatu takse za medijski servis koja je dospela u vremenskom periodu od godinu dana pre pokretanja postupka za namirenje, odlučeno je u skladu sa članom 3. Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis. Tuženi ne prilaže uz reviziju presude kao dokaz različitog postupanja sudova u bitno istovrsnim činjeničnim situacijama, kao zakonskom razlogu za odlučivanje o reviziji u svrhu ujednačavanja sudske prakse. O troškovima postupka odlučuje se u svakom konkretnom slučaju prema uspehu stranaka u parnici i potrebi preduzimanja procesnih radnji primenom Zakona o parničnom postupku, koji je procesni zakon. Iz navedenih razloga proizilazi da ne postoje sporna materijalnopravna pitanja koja bi nalagala obavezu odlučivanja o izjavljenoj reviziji kao o posebnoj, pa je odluka u stavu prvom izreke doneta na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji kao redovnoj po odredbi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da su sporovi male vrednosti oni u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.