Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i prekoračenja tužbenog zahteva pred drugostepenim sudom.

Na reviziju tuženih tužilac je blagovremeno odgovorio.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/1 ... 18/20), a u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23) i utvrdio da je revizija tuženih osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je preko izvesnog BB tokom 2015. godine upoznao VV, čije je pravo ime VV1, imućnu poslovnu ženu, predsednicu Holdinga „Yihai“ sa sedištem u Kini, koja posluje po celom svetu. VV je bila zaiteresovana za kupovinu lokacije u Beogradu, radi izgradnje stambeno-poslovnog objekta, te joj je BB preporučio tužioca, kao advokata i posrednika koji bi pronašao odgovarajuću lokaciju za njenu investiciju i pružio joj advokatske usluge u ostvarivanju nameravane investicije u Beogradu. Tužilac je u tom cilju VV nudio nekoliko lokacija za izgradnju stambeno-poslovnog objekta uz proveru dokumentacije, a kada je u junu mesecu 2016. godine saznao da GG traži suinvestitora na realizaciji novog projekta izgradnje stambeno-poslovnog projekta „GG“, doveo ih je u vezu. Tom prilikom postignut je sporazum o zajedničkoj investiciji na ovom projektu, te je u tom cilju aprila meseca 2017. godine osnovan „Yihai Saizhong Group“ DOO Beograd, ovde tuženi, čiji je jedini osnivač i član Privredno društvo „Zeher Holding Limited“ Kipar, a čiji je jedini član i osnivač bila upravo VV. U istom cilju 30.05.2018. godine, kiparska kompanija „If Global Holding Limited“ osnovala je Privredno društvo „Z 65 Project Development“ DOO Beograd, ovde tuženog u čija osnovna sredstva je ušla nepokretnost na katastarskoj parceli na Novom Beogradu, u Bloku .., lokacija ... u Beogradu, na kojoj je bila planirana izgradnja stambeno- poslovnog objekta „GG“, a po sporazumu GG i VV.

Dana 28.06.2018. godine, između tuženog „Yihai Saizhong Group“ DOO Beograd i Privrednog društva „If Global Holding Limited“, na osnovu ranije zaključenog okvirnog ugovora od 29.11.2017. godine, zaključen je ugovor prema kojem je Privredno društvo „If Global Holding Limited“ prodalo „Yihai Saizhong Group“ DOO Beograd za cenu od 4.000.000,00 evra, udeo od 51% u tuženom Privrednom društvu „Z 65 Project Development“, a ustupiocu je ostao udeo od 49% u osnovnom kapitalu. Tekst ovog ugovora sačinio je tužilac i na njega stavio svoj advokatski pečat. Dana 12.04.2020. godine, jedini član tuženog „Z 65 Project Development“ DOO Beograd, postaje tuženi „Yihai Saizhong Group“ DOO Beograd.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenjujući odredbu člana 139. Zakona o privrednim društvima, zaključio da tuženi nisu pasivno legitimisani da tužiocu isplate 1,5% od 4.000.000,00 evra koliko iznosi vrednost posla, s obzirom da je tužioca angažovala VV koja nije zastupnik tuženih, zbog čega je tužbeni zahtev tužioca odbio kao neosnovan.

Drugostepeni sud je izrazio suprotno stanovište zaključujući da je tužioca angažovala VV nastupajući kao nosilac osnivačkih i upravljačkih prava na Holdingu „Yihai“. U cilju realizacije posla najpre je osnovan tuženi „Yihai Saizhong Group“ DOO Beograd, a potom i tuženi „Z 65 Project Development“ DOO Beograd u čiji kapital je statusnom promenom preneta parcela na kojoj je planirana izgradnja stambeno-poslovnog objekta, jer je dogovoreno da se posao realizuje preko privrednih društava. S obzirom da je tužilac na osnovu ranije postignutog okvirnog sporazuma sačinio ugovor o prodaji udela Privrednog društva „If Global Holding Limited“ od 51% u Privrednom društvu „Z 65 Project Development“ DOO Beograd za 4.000.000,00 evra Privrednom društvu „Yihai Saizhong Group“, te da su oba privredna društva ovaj ugovor potpisala, proizilazi da su primili i odobrili tužiočev rad, a i sticalac i prenosilac su od tužiočevog rada imali korist. Na ovaj način tužiočev rad u korist tuženih okončan je zaključenjem ugovora o prenosu udela, koji su tuženi potpisivanjem ugovora po tekstu koji je sačinio tužilac odobrili. Zbog toga tužilac u odnosu na tužene u smislu člana 220. i 228. u vezi člana 749. ZOO ima položaj nalogoprimca. Iz tih razloga su tuženi primenom Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata važeće u vreme zaključenja ugovora, za sačinjavanje pravnih poslova koji se odnose na imovinska prava koja imaju tržišnu vrednost, u obavezi da tužiocu isplate iznos od 7.056.702,00 dinara, kao protivrednost iznosa od 60.000,00 evra, po pravu izbora tužioca na nagradu koja se obračunava prema procentu od 1,5% od vrednosti predmeta posla, pa je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i zahtev tužioca na isplatu navedenog iznosa usvojio, zajedno sa zakonskom zateznom kamatom počev od podonošenja tužbe pa do isplate. U pogledu zahteva tužioca preko navedenog novčanog iznosa a do traženog uvećanja za 20% na ime PDV, žalbu tužioca odbio je kao neosnovanu i prvostepenu presudu u navedenom delu potvrdio.

Po oceni Vrhovnog suda, ovakva pravna argumentacija drugostepenog suda nije prihvatljiva jer je materijalno pravo nepravilno primenjeno, što je za posledicu imalo nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Prema opštem pravilu iz člana 220. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, poslovodstvo bez naloga je vršenje tuđih poslova, pravnih ili materijalnih, bez naloga ili ovlašćenja, ali za račun onoga čiji su poslovi i radi zaštite njegovih interesa. Prema stavu 2. istog člana, vršenju tuđeg posla može se nezvano pristupiti samo ako posao ne trpi odlaganje, te predstoji šteta ili propuštanje očigledne koristi.

Tužilac je prema činjeničnom utvrđenju angažovan kao advokat i posrednik kako bi pronašao odgovarajuću lokaciju i pružio advokatske usluge u cilju investiranja izgradnje stambeno-poslovnog objekta, pa nezavisno od toga da li je VV sa tužiocem dogovarala u svoje ime i za svoj račun (kako je to utvrdio prvostepeni sud) ili kao nosilac osnivačkih i upravljačkih prava na Holdingu „Yihai“ (kako je to utvrdio drugostepeni sud), tužilac nije obavljao tuđ posao, već je vršio svoj posao za koji je angažovan po nalogu navedenog lica. Pritom, ukoliko je angažovanje obuhvatalo posredovanje u pronalaženju odgovarajuće lokacije radi investiranja u izgradnji, tužilac svakako nije vršio posao tuženih, koji u vreme pronalaženja lokacije nisu bili ni osnovani, pošto je prema činjeničnom utvrđenju tužilac doveo u vezu VV sa GG juna meseca 2016. godine, nakon čega je aprila 2017. godine osnovano Privredno društvo „Yihai Saizhong Group“, a Privredno društvo „Z 65 Project Development“ maja 2018. godine.

Prema zaključku drugostepenog suda, ugovor koji je sastavio tužilac o prenosu udela u Privrednom društvu „Z 65 Project Development“, potpisali su i prenosilac Privredno društvo „If Global Holding Limited“ i sticalac Privredno društvo „Yihai Saizhong Group“, od čega su, kako to zaključuje drugostepeni sud i prenosilac i sticalac imali korist. Međutim, tužilac pored obavezivanja tuženog Privrednog društva „Yihai Saizhong Group“ koje je u tom ugovoru imalo svojstvo sticaoca, traži solidarno obavezivanje i tuženog „Z 65 Project Development“, koje nije ugovarač, pa se zato ne može prihvatiti stanovište drugostepenog suda o ispunjenosti uslova iz člana 220. stav 2 ZOO o tome kada se može nezvano pristupiti vršenju tuđeg posla. Navedena odredba ne propisuje kao uslov da onaj čiji je posao od toga ima korist već da posao ne trpi odlaganje i da propuštanje vršenja tuđeg posla, za onog čiji je posao to predstavlja propuštanje očigledne koristi a to bi u konkretnom slučaju značilo da sastaviti ugovor nije mogao nijedan drugi advokat.

Tužilac je iznosio tvrdnje vezane za njegovo angažovanje kao posrednika u pronalaženju odgovarajuće lokacije radi investiranja izgradnje, ali je svoj zahtev prema tuženima opredelio u visini nagrade na koju ima pravo kao advokat za sastav ugovora od 28.06.2018. godine, te je za odluku o zahtevu tužioca bitna činjenica da li je tužilac kao advokat po nalogu tuženih sastavio ovaj ugovor. U tom smislu usmeni nalog je dovoljan prema odredbi člana 2. stav 1. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“, br. 121/2012), važeće u vreme sastavljanja ugovora, koja se primenjuje prema odredbi člana 23. stav 1. Zakona o advokaturi („Službeni glasnik RS“, br.31/2011), kao i prema opštem pravilu o neformalnosti ugovora iz člana 67. stav 1. ZOO kakav je i ugovor o nalogu iz člana 749 ZOO. Volja za zaključenje ugovora može se izjaviti rečima, uobičajenim znacima ili drugim ponašanjem iz koga se sa sigurnošću može zaključiti o njenom postojanju prema odredbi člana 28. stav 1. ZOO. Kod utvrđene činjenice da je tužilac kao advokat sastavio predmetni ugovor, koji su ugovarači zaključili, ostale su nepotpuno utvrđene činjenice o prihvatanju izvršenog posla kao naloga i s tim u vezi obaveze tuženih da isplate naknadu radi pravilne primene materijalnog prava iz člana 749 u vezi članova 761, 762 i 764 ZOO. Za sastavljanje ugovora u procenjivim predmetima a prema Tarifnom broju 74. stav 1. navedene tarife, advokat po svom izboru može primeniti Tarifni broj 13 ili nagradu obračunati u procentualnom iznosu od tržišne vrednosti imovine koja je predmet posla, s tim da taj procenat ne može biti veći od 1,5%.

Na osnovu člana 416 stav 2 ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković