Protiv drugostepene presude, tužilac je izjavio revizije preko punomoćnika advokata Budimira Drinčića dana 06.12.2023. godine i preko punomoćnika advokata Dragoljuba Đorđevića dana 08.12.2023. godine zbog svih zakonom propisanih razloga sa predlogom da Vrhovni sud preinači drugostepenu presudu i usvoji primarni tužbeni zahtev u celosti, odnosno istu ukine i vrati na ponovno suđenje. Iz sadržine izjavljenih revizija proizilazi da tužilac pobija drugostepenu presudu u stavovima prvom, trećem i četvrtom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu u granicama revizijskih navoda, u skladu sa odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23 – dr. zakon), Vrhovni sud je utvrdio da revizije tužioca, izjavljene protiv stava prvog, trećeg i četvrtog izreke pobijane presude nisu osnovane.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Nisu od uticaja revizijski navodi o tome da je drugostepena presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku. Takva bitna povreda ne predstavlja dozvoljeni revizijski razlog predviđen u članu 407. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, Privredno društvo „Put Jedinstvo - holding“ Smederevo i „MV Jugofeed“ Kula su 18.10.1999. godine zaključili Ugovor o osnivanju DOO „MV KOLARI.“ Članom 5. ugovora je definisano da „Put Jedinstvo - holding“ Smederevo, kao suosnivač društva, ulaže objekat motela na autoputu Niš - Beograd, u svemu kao u tehničkom opisu koji je dat u proceni vrednosti Republičke direkcije za procenu vrednosti kapitala, a da, „MV Jugofeed“ Kula ulaže u iznos od 1.010.000,00 dem u dinarskoj protivvrednosti, što je visina osnivačkog uloga od 51%. Članom 6. su definisani udeli u društvu tako da „Put Jedinstvo - holding“ Smederevo, kao suosnivač ima 49%, a „MV Jugofeed“ Kula ima 51%. Tužilac i „Petrol“ d.o.o. Beograd su 20.02.2008. godine zaključili Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, čiji je predmet kupoprodaja kat. parc. broj 1296/4, broj 1326/2 i zgrade benzinske stanice sagrađene na parc. br. 1296/4, a sve upisano u posedovni list kod Službe za katastar nepokretnosti Smederevo broj 740 KO Kolari i zemljišno - knjižni uložak kod Opštinskog suda u Smederevu broj 1264/4, te je definisano da ugovorne strane regulišu međusobna prava i obaveze vezano za prenos prava vlasništva na zgradi benzinske stanice sagrađene na kat. parc. br. 1296/4 i prava korišćenja na parc. broj 1296/4 i 1326/2 KO Kolari. Članom 8. ugovora je definisano da prodavac - tužilac, dozvoljava kupcu da kod nadležne službe upiše pravo vlasništva na zgradi benzinske stanice sagrađene na kat. parc. br. 1296/4 i prava korišćenja na parc. br. 1296/4 i 1326/2 KO Kolari. Odredbom 1.1.6 ugovora je konstatovano da se na delu kat. parcele broj 1296/4 nalazi servisna radionica i da će ugovorne strane zaključiti ugovor za korišćenje ovog dela parcele. Istovremeno sa zaključenjem ugovora o kupoprodaji, iste ugovorne strane su zaključile i ugovor o službenosti čiji je predmet zasnivanje službenosti u korist „Petrol“ d.o.o. Beograd na nepokretnostima u vlasništvu tužioca, i to kat. parc. br. 192/3, 197/3, 202/2 KO Suvodol, kat. parc. br. 192/4, 195/3, 197/5 KO Suvodol, kat. parc. br. 1254/2, 1255/2 i 1256/4 KO Suvodol, kao i na parcelama na kojima tužilac ima pravo korišćenja, i to: kat. parc. br. 1257/17, 1257/15, 1257/5, 1258/3, 1255/1, 1255/4 KO Kolari, a sve u cilju neometanog korišćenja povlasnog dobra, odnosno benzinske stanice. Po zahtevu „Petrol“ d.o.o. Beograd, Gradska uprava Grada Smedereva je donela rešenje od 11.10.2016. godine, kojim je utvrđeno pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na zemljištu u državnoj svojini, dosadašnjeg korisnika „Petrol“ d.o.o. Beograd, na kat. parc. br. 1296/4 upisanoj u listu nepokretnosti broj 1258 KO Kolari uz naknadu u iznosu od 2.950.150,00 dinara, a odbijen je zahtev za pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na kat. parc. br. 1326/2 KO Kolari. Dopisom Gradske uprave Smederevo, Odeljenja za urbanističko - komunalne i imovinsko pravne poslove od 18.08.2020. godine obavešten je tuženi „Petrol“ d.o.o. Beograd da je podnet zahtev za legalizaciju objekta na kat. parcelama 1296/4 i 1258/3 KO Kolari, te da je isti podnet nepotpun i da nisu priloženi bilo kakvi dokazi o odgovarajućem pravu kako za katastarsku parcelu, tako i za prijavljeni objekat. Tužilac je podneo Gradskoj upravi Grada Smedereva zahteve za legalizaciju objekata na kat. parcelama broj: 197/5 KO Suvodol; 1296/4 i 1258/3 KO Kolari, 1255/2 i 1256/4 KO Kolari; 1257/5, 1257/17 i 1257/4 KO Kolari, 1255/1 i 1255/2 KO Kolari; 1257/15 Kolari, koji su svi u drugostepenoj presudi po brojevima specificirani, a zavedeni dana 08.03.2010. godine. Katastarske parcele broj 1258/3, 1257/3, 1257/5, 1257/18 i 1257/4 KO Kolari, po vrsti zemljište u građevinskom području, upisane su sve u list nepokretnosti broj 1091 KO Kolari kao javna svojine Republike Srbije. Katastarske parcele broj: 1257/17 KO Kolari, po vrsti poljoprivredno zemljište; broj 1257/15 i 1255/1 KO Kolari - obe po vrsti zemljište u građevinskom području – upisane su u list nepokretnosti br. 543 KO Kolari, kao državna svojina Republike Srbije sa pravom korišćenja Grada Smedereva. Katastarske parcele broj 1255/2 i 1256/4 KO Kolari, po vrsti zemljište u građevinskom području – upisane su u list nepokretnosti broj 740 KO Kolari, kao državna svojina Republike Srbije sa pravom korišćenja „Put Jedinstvo-holding“ d.d. Smederevo.

Objekat „auto servis“ se nalazi na lokaciji Smederevo, KO Suvodol i KO Kolari, pored autoputa Beograd - Niš, a koja lokacija je zaokružena građevinskim prostorom i namenjena za izgradnju kompleksa, koji sadrži benzinsku stanicu, motel „MV Kolari“, servis, prodajni salon i druge prateće objekte i objekte za potrebe turizma. Objekat „auto servis“ se prostire na površini od 216 m2, i to: na kat. parc. br. 1296/4, u površini od 140 m2 i na kat. parc. broj 1258/3 u površini od 76 m2. Za potrebe redovnog korišćenja objekta neophodna je ukupna površina od 11a i 57 m2 i to deo kat. parcele broj 1296/4, 1258/3, 1257/5, 1258/4, 1257/3 i 1257/18. Katastarska parcela broj 1257/3 KO Kolari je upisana u listu nepokretnosti broj 1091 KO Kolari kao javna svojina Republike Srbije. Katastarska parcela broj 1257/5 KO Kolari je upisana u listu nepokretnosti broj 1091 KO Kolari kao javna svojina Republike Srbije. Katastarska parcela broj 1258/3 KO Kolari je upisana u listu nepokretnosti broj 1091 KO Kolari kao javna svojina Republike Srbije. Katastarska parcela broj 1296/4 KO Kolari je upisana u listu nepokretnosti broj 1484 KO Kolari kao privatna svojina „Petrol“ d.o.o. Beograd. Katastarska parcela broj 1257/18 KO Kolari je upisana u list nepokretnosti broj 1091 KO Kolari kao javna svojina Republike Srbije. Za kat. parc. br. 1258/4 nema podataka u registru nepokretnosti. Objekat „auto servis“ se nalazi u postupku legalizacije, koji je pokrenut 08.03.2010. godine i još uvek nije okončan.

Prvostepeni sud je u odnosu na primarni tužbeni zahtev, ceneći da iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je tužilac u posedu kat. parcela iz stava 1. izreke prvostepene presude od dana osnivanja do danas, zaključio da su ispunjeni uslovi za sticanje prava svojine putem održaja, pozivajući su na odredbu čl. 28. st. 4. Zakona o osnovama svojinsko pravnim odnosima, te da se tužilac, iako nema zakonit osnov sticanja prava svojine, jer potpisi na ugovoru o njegovom osnivanju nisu overeni, nalazi u neprekidnom posedu navedenih nepokretnosti od 18.10.1999. godine i da je saglasno odredbi člana 72. stav 2. i 3. istog zakona savestan.

U odnosu na deo tužbenog zahteva, kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je nosilac prava susvojine 714/8429 idealnog dela na kat. parc. br. 1296/4 KO Kolari, te da se konstituiše i pravo službenosti u korist tužioca za dolazak do objekata autoservisa na povlasnoj parceli 1258/3 KO Kolari, preko poslužne parcele 1296/4 KO Kolari u vlasništvu drugotuženog, prvostepeni sud je prethodno utvrdio da je Kupoprodajni ugovor zaključen između tužioca i drugotuženog 20.02.2008. godine, u delu kojim je na drugotuženog preneto pravo korišćenja na celoj površini parcele 1296/4 KO Kolari ništav i to u onom delu te parcele, koji prema Zakonu o prometu nepokretnosti važećem u trenutku zaključenja ugovora, kao pravo korišćenja na zemljištu služi za redovnu upotrebu objekta „auto servis“ vanknjižnog vlasništva tužioca. Iz navedenih razloga, prvostepeni sud smatra u ovom delu tužbeni zahtev osnovanim, pozivajući se na odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i da je tužilac stekao pravo svojine na 714/8429 dela upotrebne površine kat. parcele 1296/4 KO Kolari, te je pozivajući se na odredbu člana 49. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa usvojio tužbeni zahtev i u delu kojim je konstituisana službenost u korist tužioca za dolazak do objekata „auto servis“.

Drugostepeni sud ne prihvata izneto stanovište prvostepenog suda. Polazeći od odredbe člana 72. stav 1. Zakona o javnoj svojini, a koji zakon važi u momentu podnošenja tužbe i danas, propisano je da nepokretnosti, pokretne stvari i druga sredstva koja su na osnovu Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije na dan stupanja na snagu ovog zakona u državnoj svojini, postaju sredstva u javnoj svojini Republike Srbije, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Iz navedenog se zaključuje da su kat. parcele sadržane u stavu 1. izreke prvostepene odluke, bez obzira na činjenicu što su neke od njih upisane u državnoj svojini - u režimu i obliku javne svojine. Na svojinski režim ovih kat. parcela ne utiče ni činjenica što su neke od njih upisane kao građevinsko zemljište, a parcela 157/15 i kao poljoprivredno zemljište. Imajući u vidu činjenicu da su navedene parcele upisane u evidenciji nepokretnosti kao javna svojina, prema stanovištu drugostepenog suda ne može se prihvatiti stav prvostepenog suda da je tužilac u konkretnom slučaju prema odredbi člana 72. stav 4. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa savestan. Drugostepeni sud je ukazao na to da se na zemljištu u javnoj svojini ne može steći pravo svojine održajem, jer je navedeno zemljište u posebnom režimu, a ni po osnovu gradnje na tuđem zemljištu, jer je za oba navedena osnova sticanja prava svojine, potrebna savesnost držaoca, odnosno graditelja, a koja u konkretnom slučaju izostaje. Osim toga, drugostepeni sud ukazuje na to da je odredbom člana 17. Zakona o javnoj svojini propisano da se na dobrima u opštoj upotrebi iz čl. 16. ne može steći pravo svojine održajem, a da se radi konkretno o dobrima u opštoj upotrebi. Iz navedenih razloga, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i tužbeni zahtev u ovom delu odbio.

Drugostepeni sud nije prihvatio zaključak prvostepenog suda u odnosu na stav 3. izreke prvostepene presude da je tužilac nosilac prava susvojine 714/8429 idealnog dela na kat. parceli broj 1296/4 KO Kolari. Ovo stoga što je tužilac zaključenim ugovorom sa drugotuženim konstatovao da je korisnik kat. parcele 1296/4, njiva donje livade, na kojoj se nalazi zgrada benzinske stanice, da je vlasnik pomenute benzinske stanice, te da je predmet kupoprodaje - kupovina nepokretnosti upravo kat. parcele 1296/4 i kat. parcele 1326/2 i zgrada benzinske stanice sagrađene na ovim parcelama, a sve upisano u posedovni list kod Službe za Katastar nepokretnosti. Drugostepeni sud zaključuje da je tužilac na drugotuženog ugovorom preneo pravo svojine na benzinskoj zgradi benzinske stanice i pravo korišćenja na kat. parc. 1296/4, na kojoj se nalazi sagrađena zgrada benzinske stanice, površine 01 ar 89 m². Ugovorom je tužilac preneo drugotuženom pravo korišćenja na celokupnoj parceli 1296/4, na kojoj parceli nije sporno da je u tom trenutku bez dozvole bio sagrađen objekat autoservisa koji nije bio predmet prometa, a iz činjeničnog stanja proizilazi da mu za redovnu upotrebu pripada površina od 714 m², odnosno u idealnom delu 714/8429 upotrebne celokupne površine kat. parcele 1296/4 KO Kolari. U konkretnom slučaju tužilac je drugotuženom zaključenim ugovorom preneo pravo korišćenja na navedenoj parceli, a tužbenim zahtevom traži utvrđenje prava susvojine na navedenoj parceli. Iz tih razloga, drugostepeni sud smatra da se osnovano žalbom drugotuženog ukazuje na to da tužilac ne može zahtevati više prava nego što je ugovorom preneo.

Odluku u stavu četvrtom izreke, drugostepeni sud je doneo ceneći da nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom čl. 49. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa. Polazeći od odredbi člana 37. stav 2. istog zakona proizilazi da je vlasnik povlasnog dobra dužan da dokaže da na povlasnom dobru ima pravo svojine. Obzirom da je tužilac tražio da se utvrdi da je vlasnik parcele br.1258/3 KO Kolari, a koju je označio kao povlasno dobro, u kom delu je tužbeni zahtev odbijen, drugostepeni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za utvrđenje prava službenosti u korist tužioca za dolazak do objekta „autoservis“ na povlasnoj parceli br.1258/3 KO Kolari preko poslužne parcele br.1296/4 KO Kolari. Iz navedenih razloga, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i u ovom delu te tužbeni zahtev odbio.

Tužilac je u reviziji od 08.12.2023. godine istakao da je drugostepeni sud propustio da primeni odredbu člana 102. stav 1. i 2. Zakona o planiranju i izgradnji, da se drugostepeni sud pozvao na odredbe Zakona o javnoj svojini, koji je stupio na pravnu snagu 2011. godine, a da je tužilac u neprekidnoj mirnoj državini kat. parcela još od 1999. godine. Ukazao je da se institut održaja počev od donošenja Zakona o planiranju i izgradnji primenjuje i na pravo korišćenja zemljišta. Ukazao je i na odredbu čl. 24. stav 1 . Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. U reviziji od 06.12.2023. godine, navedeno je u bitnom da je drugostepeni sud pogrešno primenio odredbe čl. 16. i 17. Zakona o javnoj svojini i da se u konkretnom slučaju ne radi o dobrima u opštoj upotrebi.

Vrhovni sud nalazi da su navodi revidenta neosnovani i da je drugostepeni sud pravilnom primenom materijalnog prava najpre zaključio da je primarni tužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine na predmetnim parcelama neosnovan, a potom da je neosnovan zahtev i za utvrđenje susvojine na parceli broj 1296/4 KO Kolari, te konstituisanje stvarne službenosti na navedenoj parceli.

U pogledu navoda tužioca da je drugostepeni sud trebalo da primeni odredbu čl. 102. Zakona o planiranju i izgradnji, Vrhovni sud ukazuje da na to da su ovi navodi irelevantni iz sledećih razloga:

Odredbom člana 70. stav 3. tačka 2. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br.72/2009 sa izmenama) propisano je da se zahtev za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranje građevinske parcele, podnosi organu i jedinici lokalne samouprave nadležnom za imovinskopravne poslove ako se radi o objektu za koji je podnet zahtev za legalizaciju za koji je nadležni organ utvrdio da postoji mogućnost legalizacije, odnosno za koji je doneto rešenje o legalizaciji u skladu sa ranije važećim zakonom, kada je takav objekat izgrađen na građevinskom zemljištu na kome je kao nosilac prava korišćenja, odnosno vlasnik upisana jedinica lokalne samouprave, AP, RS, odnosno lica čiji su osnivači. Odredbom člana 102. stav 1. i 2. istog zakona propisano je da se pravo korišćenja na građevinskom zemljištu, pretvara u pravo svojine, bez naknade. Pravo svojine iz stava 1. ovog člana stiče se danom stupanja na snagu ovog zakona, a upis prava svojine vrši organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, po službenoj dužnosti. Saglasno odredbi člana 105. stav 1. istog zakona, vlasnik objekta, odnosno posebnog fizičkog dela objekta koji nije upisan kao nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kome je taj objekat, odnosno deo objekta izgrađen, stiče pravo svojine na katastarskoj parceli na kojoj je taj objekat izgrađen. Saglasno stavu 2. iste odredbe, kada je pravo svojine na objektu stečeno po osnovu legalizacije, odnosno ozakonjenjem objekta, vlasnik tog objekta ima pravo utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta i shodno stavu 105. stav 6. istog zakona, stiče pravo svojine na tom građevinskom zemljištu. Odredbama Zakona o ozakonjenju objekata („Sl. glasnik RS“, br.96/2015) regulisani su uslovi, postupak i način ozakonjenja objekata izgrađenih bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i pravne posledice ozakonjenja. Shodno odredbi člana 36. stav 1. Zakona, danom pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju stiču se uslovi za upis prava svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.

Iz citiranih odredbi sledi da nema mesta primeni odredbe člana 102. stav 1. i 2. Zakona planiranju i izgradnji na koju ukazuje tužilac. Navedeno iz razloga što je tužilac mogao pretendovati na sticanje prava svojine u određenom udelu na parceli - na kojoj se nalazi nelegalno izgrađen objekat, samo u slučaju da je taj objekat već ozakonjen i tužilac upisan kao vlasnik istog. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, podneti su zahtevi za ozakonjenje objekata na gore navedenim parcelama, na kojim tužilac zahteva utvrđenje prava svojine, ali nema dokaza da su isti ozakonjeni. Tužilac, shodno pomenutim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i shodno Zakonu o ozakonjenju objekata, ne ispunjava uslove da stekne pravo svojine na gradskom građevinskom zemljištu koje u svojini Republike Srbije, primenom odredbi čl. 102. stav 1. i 2. Zakona planiranju i izgradnji.

Nadalje, prema Zakonu o osnovama svojinskopravnih odnosa ( „Službeni list SFRJ“ br. 6/80... „Službeni glasnik RS“ br. 115/05) državina je savesna ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova (član 72. stav 2). Savesnost državine se pretpostavlja (član 72. stav 3). Prema čl. 28. st. 4. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, savestan držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina. Sa tim u vezi, ne može se izvesti zaključak da je tužilac u konkretnom slučaju bio savestan, budući da se zbog načela javnosti iz člana 62. stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 72/09...41/18) niko ne može pozivati na to da mu podaci upisani u katastru nepokretnosti nisu bili poznati ili nisu mogli biti poznati, niti to može dokazivati, kao i zbog načela pouzdanja iz člana 63. istog zakona, da su podaci o nepokretnostima upisani u katastar nepokretnosti, istiniti i pouzdani i da niko ne može snositi štetne posledice zbog tog pouzdanja. Sledi da nisu ispunjeni uslovi za sticanje prava svojine održajem predviđeni čl. 28. st. 4. ZOSPO, na šta je pravilno i drugostepeni sud ukazao. Pošto državini tužioca nedostaje savesnost, zbog nedostatka ovog konstitutivnog elementa, nema uslova za sticanje svojine po pravnom osnovu održaja.

Konačno u pogledu primarnog tužbenog zahteva neosnovani su navodi revizije da je tužilac savesni graditelj u smislu čl. 24. stav 1. ZOSPO i da je pored svojinskih prava na izgrađenim objektima stekao i pravo svojine na zemljištu pod objektima i zemljištu koje služi za njihovu redovnu upotrebu. Po oceni Vrhovnog suda, ne može se prihvatiti ovakvo stanovište budući da je kod nadležne SKN pre početka gradnje predmetnih nepokretnosti tužilac mogao izvršiti uvid u katastar nepokretnosti i utvrditi karakter zemljišta koje se u ovoj javnoj knjizi vodi.

Osim napred navedenog, kat. parc. br. 1257/17 KO Kolari po vrsti zemljišta predstavlja poljoprivredno zemljište i na njen status se ne mogu primeniti Zakon o planiranju i izgradnji, već je status poljoprivrednog zemljišta uređen Zakonom o poljoprivrednom zemljištu koji u članu 94. reguliše upravljanje poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini. Navedenom odredbom je propisano, između ostalog, da danom stupanja na snagu ovog zakona pravnom licu koje je imalo pravo korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, to pravo prestaje danom isteka roka određenog ugovorom o davanju na korišćenje tog zemljišta, danom donošenja odluke o davanju u zakup tog zemljišta, odnosno danom otuđenja tog zemljišta. Kako u registru nepokretnosti nije upisano pravo korišćenja tužioca, već Grada Smedereva, a tužilac nije pružio dokaze da ima bilo kakav pravni osnov za korišćenje ili upis prava svojine na navedenoj katastarskoj parceli, to je neosnovan zahtev za utvrđivanje prava svojine na navedenoj parceli.

Što se tiče zahteva tužioca u pogledu utvrđenja da je tužilac nosilac prava susvojine 714/8429 idealnog dela na kat. parc. br. 1296/4 upisanoj u list nepokretnosti br. 1484 KO Kolari, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je tužilac zaključenim ugovorom drugotuženom preneo pravo korišćenja na navedenoj parceli. Stoga, pravilan je zaključak drugostepenog suda da tužilac ne može zahtevati više prava nego što je ugovorom preneo. Takođe je, sledom, pravilan i zaključak drugostepenog suda da nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom čl. 49. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa za utvrđenje prava službenosti u korist tužioca za dolazak do objekta „autoservis“ na povlasnoj parceli br.1258/3 KO Kolari preko poslužne parcele br.1296/4 KO Kolari. U tom delu, Vrhovni sud prihvata obrazloženje drugostepenog suda i neće detaljno da obrazlaže presudu u smislu čl. 414. stav 2. ZPP, budući da se obrazlaganjem presude kojom se revizija odbija ne bi postiglo novo tumačenje prava niti doprinelo ujednačenom tumačenju prava.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode revidenta kojima ukazuje na pogrešno tumačenje pojma dobra u opštoj upotrebi, ali imajući u vidu sve napred navedeno, ovi navodi svakako nisu imali uticaja na drugačiju odluku, te ih Vrhovni sud nije posebno dalje obrazlagao.

Na osnovu svega napred izloženog, u odnosu na stav prvi, treći i četvrti izreke pobijane presude, Vrhovni sud je odbio revizije tužioca kao neosnovane i primenom odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković