Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Željko Pecinjački, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Privredni sud u Beogradu, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo, sa sedištem u Beogradu, radi naknade imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 262/2023 od 31.05.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 04.06.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 262/2023 od 31.05.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

UKIDAJU SE presuda Višeg suda u Beogradu Gžrr1 262/2023 od 31.05.2023. godine u stavu prvom, usvajajućem delu stava drugog i stavu trećem izreke i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr1 289/22 od 23.02.2023. godine, u delu stava prvog izreke u kome je usvojen tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da tužilji isplati iznos od 298.900,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 05.01.2021. godine pa do isplate i u stavu drugom izreke (troškovi postupka) i u tom delu predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr1 289/22 od 23.02.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da tužilji na ime naknade imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Beogradu St 286/12, isplati na ime glavnog duga iznos od 298.900,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 18.12.2013. godine pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 39.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana nastupanja uslova za izvršnost do isplate.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gžrr1 262/2023 od 31.05.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i prvostepena presuda potvrđena u delu stava prvog izreke u kome je usvojen tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da na ime naknade imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Beogradu St 268/12 (pogrešno navedeno 286/12) isplati na ime glavnog duga iznos od 298.900,00 dinara. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke, u delu kojim je odlučeno o kamati na glavni dug, pa je obavezana tužena da tužilji na dosuđeni iznos glavnog duga od 298.900,00 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu počev od dana podnošenja tužbe 05.01.2021. godine pa do isplate, dok se u preostalom delu za period počev od 18.12.2013. godine pa do 05.01.2021. godine kao dana podnošenja tužbe, tužbeni zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos glavnog duga od 298.900,00 dinara odbija kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovani.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Tužilja je dala odgovor na reviziju.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju je potrebno ujednačavanje sudske prakse o odgovornosti Republike Srbije za naknadu materijalne štete nastale zbog neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka u postupku stečaja vođenim nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.

Iz tog razloga, Vrhovni sud je, primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 10/23), odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na neku drugu bitnu povredu propisanu odredbom člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. istog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila radnik „NAVIP“ A.D. Beograd. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St 244/19 od 04.03.2019. godine, usvojen je prigovor predlagača, ovde tužilje, utvrđeno da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Beogradu St 268/2012 i naloženo stečajnom sudiji u tom predmetu da u roku od četiri meseca od dana prijema rešenja preduzme neophodne mere i radnje koje su potrebne da bi se pristupilo unovčenju imovine stečajnog dužnika. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu St 268/12 od 15.05.2012. godine otvoren je postupak stečaja nad stečajnim dužnikom „NAVIP“ A.D. Beograd, Zemun. Potraživanje tužilje se odnosi na potraživanje iz radnog odnosa priznato Zaključkom o listi utvrđenih potraživanja Privrednog suda u Beogradu St 268/12 od 17.12.2013. godine. Stečajni postupak još traje i tužilji nije ništa isplaćeno po navedenom zaključku. Iz rešenja Komisije za vođenje postupaka i donošenja rešenja po zahtevima za vraćanje zemljišta prinudno otkupljenih od 22.04.1994. godine, poravnanja zaključenog pred Opštinskim sudom u Novom Sadu R 1407/00 od 13.06.2002. godine, potraživanje tužilje po osnovu novčane naknade za zemljište po zaključenom poravnanju u odnosu na „Navip“ kao solidarnog dužnika sa DP „Zadrugar“ iznosi 873.496,50 dinara. Preduzeće „NAVIP“ A.D. Beograd, Zemun u stečaju je raspolagalo većinskim društvenim kapitalom do 25.12.2000. godine, a postupak svojinske transformacije (privatizacije) je okončan rešenjem od 02.11.2001. godine, od kada preduzeće više nije poslovalo sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su o pravu tužilje na naknadu imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i odgovornosti tužene Republike Srbije odlučili primenom člana 4, 10, 11, 22, 31 i 32 Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku u vezi člana 172. Zakona o obligacionim odnosima nalazeći da postoji uzročno-posledična veza između organa tužene i prouzrokovane štete, jer je potraživanje nastalo u vreme dok je stečajni dužnik tužena bila većinski vlasnik sada stečajnog dužnika „Navip“ AD Beograd – Zemun.

Osnovano se revizijom ukazuje da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 40/2015), propisano je da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od godinu dana od kad je stekla pravo na pravično zadovoljenje (stav 1). Odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivna (stav 3). Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koji su bez njihove krivice ostale neizvršene i u postupku stečaja vođenim nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku (Zaključak usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda do 02.11.2018. godine, dopunjenog na sednici Građanskog odeljenja od 27.09.2019. godine). Navedeni pravni zaključak dopunjen je na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 27.09.2019. godine, tako da u pogledu izvršnih dužnika koji ne spadaju u napred navedenu kategoriju, već se radi o fizičkim licima ili pravnim licima koja nisu osnovana na bazi društvenog ili državnog kapitala, svakako je nužno utvrđivati uzročnoposledičnu vezu, između povrede prava na suđenje u razumnom roku i nenaplaćenog potraživanja, te utvrđivati da je upravo isključivi razlog nemogućnosti naplate tih potraživanja neadekvatno postupanje suda. Nužno je dokazati da je dužnik u trenutku pokretanja postupka za naplatu imao dovoljno novčanih sredstava u imovini i da je poštujući redosled isplate mogao da se naplati da je sud efikasno postupao i preduzimao delotvorne radnje u cilju naplate propisane odgovarajućim Zakonom o izvršenju.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da potraživanje tužilje nije delom iz radnog odnosa, a činjenicu da je stečajni dužnik „Navip“ ad u vreme nastanka potraživanja bio u većinskom državnom odnosno društvenom kapitalu, nižestepeni sudovi nisu razjasnili na siguran i pouzdan način, imajući u vidu da se radi o preduzeću koje je privatizovano po Zakonu o svojinskoj transformaciji rešenjem Ministarstva za privredu i privatizaciju od 02.01.2001. godine. U tom pravcu potrebno je oceniti u celini potvrdu APR od 19.11.2020. godine, naročito o promenama izvršenim u periodu nastanka predmetne obaveze.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će, imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja potpuno i pravilno utvrditi činjenično stanje od značaja za pravilnu primenu materijalnog prava i na nesumnjiv način utvrditi strukturu kapitala stečajnog dužnika, odnosno kada je nastalo predmetno potraživanje i da li je tada dužnik imao većinski društveni ili državni kapital. Pošto utvrdi pravnu prirodu potraživanja tužilje, imajući u vidu da ako je reč o tzv. „komercijalnom potraživanju“ nužno je dokazati uzročno-posledične veze između povrede prava na suđenje u razumnom roku i nenaplaćenog potraživanja, te utvrđivanje da je upravo isključivi razlog nemogućnosti naplate tih potraživanja neadekvatno postupanje suda i da je dužnik u trenutku pokretanja postupka za naplatu imao dovoljno novčanih sredstava u imovini i da je poštujući redosled isplate mogao da se naplati da je sud efikasno postupao i preduzimao delotvorne radnje u cilju naplate propisane odgovarajućim Zakonom o izvršenju.

Kako pravilna primena materijalnog prava zavisi od utvrđenja navedenih činjenica, prvostepeni sud će u ponovnom postupku postupiti na iznetim primedbama ovog suda, pravilno i potpuno utvrditi činjenično stanje, nakon čega će pravilnom primenom materijalnog prava doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka, jer ista zavisi od končnog ishoda spora.

Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u izreci primenom odredbe člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković