Odredbom člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 sa izmenama i dopunama), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (prvi stav) te da o dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog suda u ovom sporu nema mesta odlučivanju o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv pravosnažne presude kojom je ranije pravo na rentu priznato tužiocu pravosnažnom sudskom odlukom, rezultiralo usaglašavanjem iste sa povećanjem plate koja u konkretnom slučaju izostaje u punom iznosu, jer je zbog bolesti zadobijene na radu tužiocu priznato pravo na invalidsku penziju, pa pobijana odluka ne odstupa od prakse revizijskog suda u sporovima sa istim ili sličnim činjeničnim i pravnim osnovom, zbog čega ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse. Kako se revizijom ne ukazuje na potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i pitanja u interesu ravnopravnosti građana ili na potrebu novog tumačenja prava, to nije bila osnova za razmatranje revizije primenom člana 404. stav 1. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije saglasno odredbi člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Članom 410. stav 2. tačka 5. ZPP propisano je da je revizija nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. stav 1. i 3.), osim iz člana 404. ovog zakona.

Članom 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Članom 29. ZPP propisano je da ako se zahtev odnosi na buduća davanja koja se ponavljaju, vrednost predmeta spora računa se po njihovom zbiru, ali najviše do iznosa koji odgovara zbiru davanja za vreme od pet godina.

Tužba u ovoj parnici podneta je dana 28.12.2022. godine. Vrednost predmeta spora je 2.417.073,60 dinara.

Saglasno citiranim zakonskim odredbama i vrednosti spora koja je prema visin rente od 40.284,56 dinara utvrđena na period od pet godina, očigledno proizlazi da vrednost predmeta spora ne prelazi cenzus propisan članom 403. stav 3. ZPP, zbog čega je primenom člana 413. ZPP revizija odbačena kao nedozvoljena.

Predsednik veća-sudija

Vesna Stanković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković