Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, branioci okrivljenog AA ističu da je stav iznet u pobijanim rešenjima – da okrivljeni nema pravo na naknadu troškova krivičnog postupka u pogledu krivičnog dela silovanje iz člana 178. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, u odnosu na koje je prema okrivljenom obustavljena istraga, sa obrazloženjem da je branilac pružao jedinstvenu odbranu za dva krivična dela tokom jedinstvenog krivičnog postupka, zbog čega ovi troškovi se ne mogu izdvojiti, nepravilan i neprihvatljiv, a odluka suda nezakonita. U vezi sa iznetim, branioci navode da je postupak istrage u odnosu na okrivljenog AA vođen po naredbi Višeg javnog tužilaštva u Kruševcu Kti br. 17/23 od 07.04.2023. godine kada je pokrenut postupak za krivično delo silovanje iz člana 178. stav 3. u vezi stava 1. i 2. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, da je taj krivični postupak pravnosnažno okončan naredbom Višeg javnog tužioca u Kruševcu kojim je obustavljena istraga za predmetno krivično delo iz člana 178. stav 3. u vezi stava 1. i stava 2. u vezi člana 33. KZ, da je istraga vođena za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora od 5 do 15 godina, da je u odnosu na okrivljenog AA u momentu donošenja naredbe o sprovođenju istrage i rešenja o određivanju pritovra okrivljeni AA morao imati branioca, on je u datoj situaciji izabrao sebi za branioce podnosioce zahteva, a koji su u samom postupku istrage preduzimali brojne aktivnosti, pa su u istrazi nastali znatni troškovi krivičnog postupka, a odredbom člana 261. ZKP definisani su troškovi između ostalog i nagrade za branioca, a koji troškovi, u konkretnom slučaju, u odnosu na postupak istrage moraju pasti na teret budžetskih sredstava organa koji je sprovodio istragu i organa koji je odlučivao o meri pritvora, jer na to upućuje odredba člana 265. stav 1. ZKP. Pored iznetog, branioci ukazuju i na odredbu člana 7. stav 1. tačka 4) ZKP obzirom da je u odnosu na okrivljenog AA krivični postupak pokrenut za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ tek zakazivanjema glavnog pretresa po optužnom aktu – optužnom predlogu.

Vrhovni sud izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da je pred Višim javnim tužilaštvom u Kruševcu vođen krivični postupak, pored ostalih i protiv okrivljenog AA u predmetu Kti br. 17/24 po naredbi o sprovođenju istrage Kti br. 17/23 od 07.04.2023. godine i krivičnoj prijavi PU Kruševac Ku broj 18334/23 od 06.04.2023. godine protiv ovog okrivljenog zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo silovanje iz člana 178. stav 3. u vezi stava 1. KZ i krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, da je nakon sprovedene istrage protiv okrivljenog AA i dr., dana 19.09.2023. godine podignuta optužnica Kto br. 25/23 zog postojanja opravdane sumnje da je izvršio krivično delo silovanje u saizvršilaštvu iz člana 178. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ i krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, koja je odlukom Višeg suda u Kruševcu vraćena na dopunu istrage, a nakon sprovedene dopune istrage naredbom Kti br. 17/23 od 26.03.2024. godine obustavljena je istraga protiv okrivljenog AA u odnosu na krivično delo silovanje u saizvršilaštvu iz člana 178. stav 3. u vezi stava 1. KZ, dok je postupak nastavljen zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ koji je okončan pravnosnažnom presudom Višeg suda u Kruševcu Spk. br. 27/24 od 29.11.2024. godine kojom je okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 200.000,00 dinara.

Odredbom člana 264. stav 1. ZKP propisano je da će sud, kada okrivljenog oglasi krivim, u presudi izreći da je okrivljeni dužan da naknadi troškove krivičnog postupka. Stavom 2. istog člana propisano je da lice koje je okrivljeno za više krivičnih dela nije dužno da naknadi troškove u pogledu dela za koje je oslobođen od optužbe, ukoliko se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova.

Dakle, navedenom zakonskom odredbom predviđeno je izdvajanje troškova krivičnog postupka samo pod uslovom ako sud nađe da se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova, ali ne i obaveza suda da to mora da učini u svakom slučaju.

Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, te činjenicu da je javni tužilac, a zatim i sud, u konkretnom slučaju na osnovu podataka u spisima predmeta našao da se u konkretnom slučaju ne mogu izdvojiti troškovi krivičnog postupka nastali u pogledu krivičnog dela silovanje iz člana 178. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika u odnosu na koje je istraga obustavljena protiv okrivljenog 26.03.2024. godine iz razloga što je protiv okrivljenog vođen jedinstveni krivični postupak pred javnim tužiocem i za krivično delo iz člana 178. i za krivično delo iz člana 246a. stav 1. KZ, te da je radnje koje je branilac preduzimao o toku tog postupka, a koje je opredelio u zahtevu za naknadu troškova postupka preduzimao u cilju pružanja jedinstvene odbrane, kako za krivično delo za koje je kasnije oglašen krivim, tako i za krivično delo u pogledu koga je istraga obustavljena, nalazeći da se u okviru svih tih troškova ne mogu izdvojiti troškovi koji se odnose samo na odbranu okrivljenog u odnosu na delo za koje je istraga obustavljena – iz člana 178. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, to se neosnovano zahtevom branilaca okrivljenog ukazuje da je donošenjem pobijanih rešenja javni tužilac odnosno sud postupio suprotno odredbi člana 265. stav 1. ZKP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                   Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković