U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Stevanić, advokat iz ... , protiv tuženog OFFSET PRINT D.O.O. Novi Sad, čiji je punomoćnik Petar Pervaz, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2612/23 od 21.12.2023. godine, u sednici održanoj 24.04.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2612/23 od 21.12.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 573/2023 od 06.07.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se tuženi obaveže da joj na ime otpremnine isplati iznos od 148.168,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 28.01.2022. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi parnične troškove u iznosu od 73.881,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2612/23 od 21.12.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojena žalba tužilje i delimično je preinačena prvostepena presuda, tako što je obavezan tuženi da tužilji po osnovu otpremnine isplati iznos od 148.168,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 28.02.2022. godine do isplate i naknadi troškove prvostepenog postupka u iznosu od 138.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, počev od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, u preostalom delu žalba tužilje je odbijena i prvostepena presuda potvrđena u preostalom odbijajućem delu. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 74.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. ZPP.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon) i našao da je revizija dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. istog zakona i da zato nema razloga da se o njoj odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj po osnovu člana 404. ZPP, ali je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom po održanoj raspravi pred dugostepenim sudom, na kome je zasnovana pobijana odluka, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme na poslovima ... i rešenjem tuženog od 27.01.2022. godine otkazan joj je ugovor o radu sa tim datumom, na njen lični zahtev, odnosno na osnovu njenog otkaza datog poslodavcu. Nakon smrti supruga (preminuo dana ...2022. godine) tužilja se 31.01.2022. godine, obratila Fondu PIO radi upoznavanja o uslovima za ostvarivanje prava na porodičnu penziju iza smrti supruga, gde je obaveštena da ispunjava uslove, ali da je potrebno da dostavi rešenje o otkazu ugovora o radu. Dana 01.02.2022. godine, tužilja se obratila kadrovskoj službi tuženog, zaposlenoj BB, kada joj je saopštila da joj je zbog odlaska u porodičnu penziju potrebno rešenje o otkazu ugovora o radu. U obavljenoj imejl prepisci, BB je saopštila tužilji da bi joj radni odnos mogao biti prekinut na njen zahtev, od dana 26.01.2022. godine, a odjava sa obaveznog osiguranja sa danom 27.01.2022. godine, a istog dana je u telefonskom razgovoru pozvala tužilju da narednog dana 02.02.2022. godine, da dođe u firmu kada će biti pripremljena sva potrebna dokumentacija povodom njenog zahteva. Tužilji je 02.02.2022. godine dostavljen mejl od strane računovodstva zajedno sa tri rešenja o korišćenju godišnjeg odmora, tako da se tužilja vodila na godišnjem odmoru u periodu od 04. do 10.01.2022. godine i od 24. do 27.01.2022. godine, dok je u periodu od 11.01.2022. godine do 21.01.2022. godine, tužilja bila privremeno sprečena za rad zbog bolesti. Dana 02.02.2022. godine, tužilja je u firmi tuženog potpisala pismeno naslovljeno kao otkaz ugovora o radu od strane zaposlenog, sačinjeno od strane tuženog i datirano sa 27.01.2022. godine, koje nije pročitala. Tužilja je sa tim datumom odjavljena sa obaveznog osiguranja kod tuženog, a kao osnov prestanka osiguranja naveden je otkaz ugovora o radu dat od strane zaposlenog. Rešenjem RF PIO Filijala Novi Sad od 24.03.2022. godine, tužilja je kao supružnik – udova ostvarila pravo na porodičnu penziju, počev od 28.01.2022. godine. Tuženi je pismenom od 05.09.2022. godine odbio zahtev tužilje podnet 25.08.2022. godine da joj se isplati otpremnina zbog odlaska u penziju, navodeći da na otpremninu nema pravo iz razloga što joj je radni odnos prestao na njen lični zahtev. U imejl prepisci sa tužiljom od 15.08.2022. godine zaposlena kod tuženog BB napisala je, pored ostalog, da je tužilja usmeno obavestila kolege, tehničkog direktora i kadrovsku službu da prekida radni odnos zbog smrti supruga, da želi da podnese zahtev za porodičnu penziju i da zbog toga prekida radni odnos. Prosečna neto zarada u Republici Srbiji za maj 2022. godine iznosila je 74.168,00 dinara.

Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužilje, ocenivši da ne postoji obaveza tuženog kao poslodavca da tužilji, kao zaposlenoj isplati otpremninu u smislu odredbe člana 119. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, s obzirom na to da je tužilji radni odnos kod tuženog prestao na osnovu njenog izričitog zahteva, odnosno datog otkaza a ne zbog odlaska tužilje u penziju.

Posle rasprave održane pred drugostepenim sudom u smislu odredbe člana 383. stav 4. ZPP, drugostepeni sud je zaključio da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo u delu u kome je preinačio prvostepenu presudu. Po stanovištu tog suda tuženom je bilo poznato da je tužilja kao zaposlena otkazala ugovor o radu zbog odlaska u porodičnu penziju nakon smrti supruga. Nalazeći da i sled događaja, time što joj je dana 27.01.2022. godine, otkazan ugovor o radu kod tuženog, a od narednog dana 28.01.2022. godine joj utvrđeno pravo na porodičnu penziju, nesumnjivo govori u prilog ovakvom zaključku. Iz tog razloga, po stanovištu drugostepenog suda, tužilji pripada pravo na otpremninu na osnovu člana 119. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, zbog čega je prvostepenu presudu preinačio u tom delu (sa zakonskom zateznom kamatom od 28.02.2022. godine) i usvojio tužbeni zahtev tužilje.

Po oceni Vrhovnog suda, odluka drugostepenog suda zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 119. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, („Službeni glasnik RS“ broj 24/05...95/18), propisano je da je poslodavac dužan da u skladu sa opštim aktom, isplati zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade.

Saglasno navedenom, po oceni Vrhovnog suda, pravilno je stanovište drugostepenog suda da je tužilja ostvarila pravo na otpremninu i da su ispunjeni uslovi za isplatu po tom osnovu prema navedenoj odredbi Zakona o radu, na kojoj tužilja zasniva svoj zahtev, kod činjenice da je zahtev za otkaz ugovora o radu, tužilja podnela tuženom radi ostvarivanja prava na porodičnu penziju i koji razlog je tuženom kao poslodavcu bio poznat. U konkretnom slučaju, obaveza poslodavca je da u smislu odredbe člana 119. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, zaposlenom - tužilji, obračuna i isplati otpremninu pri odlasku u penziju, što u konkretnom slučaju nije učinjeno. Suprotno revizijskim navodima, citirana odredba ne ograničava pravo na otpremninu i ne propisuje da se ovo pravo može ostvariti isključivo u slučajevima odlaska u starosnu (prevremenu) ili invalidsku penziju, pa zato nisu osnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP, doneo odluku kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković