U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ... , sa boravištem u ... , čiji je punomoćnik Aleksandar Milić, advokat iz ... , protiv tužene BB iz ... , čiji je punomoćnik Lisaveta Obradović, advokat iz ... , radi određivanja mere zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 486/24 od 29.01.2025. godine, u sednici održanoj 28.05.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 486/24 od 29.01.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Negotinu P2 99/24 od 02.10.2024. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je tužena prema tužiocu izvršila nasilje u porodici dana 15.03.2024. godine i dana 16.03.2024. godine i određena je mera zaštite od nasilja u porodici, tako što je tuženoj zabranjeno dalje uznemiravanje tužioca, drskim i zlonamernim ponašanjem i pretnjom na bilo koji način (stav prvi izreke). Određeno je da će zaštitna mera trajati godinu dana, a može se produžiti sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je mera određena (stav drugi izreke). Određeno je da žalba ne zadržava izvršenje presude o određivanju mere zaštite od nasilja u porodici (stav treći izreke). Odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud kao meru zaštite od nasilja u porodici izrekne meru zabrane približavanja tužiocu na rastojanju bližem od 200 metara, da pristupi na istom rastojanju oko mesta stanovanja tužioca kod pomoćnog objekta i dvorištu u ... , kao i da naloži da se tužena iseli iz kuće, domaćinstva i dvorišta u ... , gde živi sa tužiocem, u roku od 24 sata od prijema presude pod pretnjom izvršenja (stav četvrti izreke). Obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 121.500,00 dinara (stav peti izreke).

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 486/24 od 29.01.2025. godine, odbijene su, kao neosnovane žalbe stranaka i potvrđena presuda Osnovnog suda u Negotinu P2 99/24 od 02.10.2024. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, bitnih povreda odredaba parničnog postupka učinjenih u postupku pred drugostepenim sudom iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1. ZPP i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23) u vezi člana 202. Porodičnog zakona („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Suprotno navodima revizije drugostepeni sud nije učinio povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. ZPP, s obzirom na to da je cenio sve bitne žalbene navode tužene kojima se osporava ocena izvedenih dokaza od strane prvostepenog suda i dao razloge, a nema drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje mogu biti razlog za izjavljivanje revizije u smislu člana 407. stav 1. ZPP. Suštinski se revizijom ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP koje nisu dozvoljen revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tužena su najpre bili u vanbračnoj zajednici od 2011. do 2014. godine, kada su zaključili brak i u braku bili do 2022. godine, kada je bračna zajednica prestala, a brak razveden 2023. godine. Nakon razvoda braka nastavili su da žive u istom dvorištu u ... , ali u zasebnim objektima, tužilja u porodičnoj stmabenoj zgradi, a tuženi u pomoćnom objektu. Poremećeni su im odnosi i imaju nerešene imovinskopravne odnose. Dana 15.03.2024. godine, nakon što se vratio sa posla negde oko 17,00 časova, tužilac je zatekao zatvorenu kapiju, sa lancem i katancem, koje je uklonio i ušao i dvorište, a onda je primetio da je automobil tužene, koji tužena inače parkira ispred garaže, parkiran ispred samih ulaznih vrata pomoćnog objekta u kome tužilac živi, zbog čega tužilac nije mogao ući u objekat, pa je najpre pozvao tuženu da pomeri auto, međutim ona se nije odazvala, pa je pozvao policiju. Policija je o tom događaju sačinila službenu belešku i fotografisala lice mesta. Tužilac je zatim uz pomoć jedne motke uspeo da pomeri auto i uđe u objekat u kojem živi. Kasnije, tokom te večeri, tužena je ponovo preparkirala vozilo, takođe neposredno uz ulaz u objekat tužioca, kako tužilac ne bi mogao da izađe iz objekta, pa je tužilac ujutro ponovo pozvao policiju, koja je došla, pa je tužena tada pomerila automobil kako bi tužilac mogao da izađe iz objekta. Policija je i o tome sačinila službenu belešku. Nakon odlaska policije, a pošto je tužilac hteo da iz svog vozila parkiranog van dvorišta unese neke stvari, hranu i odeću, tužena ga je u povratku sprečila u tome i tada ga je jednom metalnom šipkom udarila po šaci desne ruke i povredila. U vezi te povrede tužilac se odmah obratio lekaru, pa je lekar hitne medicinske pomoći u Negotinu, o toj povredi sačinio izveštaj 16.03.2024. godine u kome je konstatovao povredu, kao oguljotinu na desnoj ruci, pri čemu je u izveštaju konstatovano i da pacijent navodi da je povredu zadobio udarcem šipkom od supruge sa kojom je u razvodu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i odredio meru zaštite od nasilja u porodici primenom odredaba članova 10, 197, 198. stav 3. i 199. Porodičnog zakona.

Po stanovištu drugostepenog suda, pravilno je prvostepeni sud primenio materijlano pravo iz odredbe člana 197. do 199. PZ kada je utvrdio da postoje razlozi koji opravdavaju izricanje mere zaštite od nasilja u porodici.

Po oceni Vrhovnog suda neosnovano se revizijom tužene ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, sudovi osnovano zaključuju da opisano ponašanje tužene predstavlja nasilje u porodici, u smislu člana 197. Porodičnog zakona, pa joj je pobijanom odlukom pravilno izrečena mera radi zaštite od nasilja.

Nasilje u porodici, definisano odredbom člana 197. stav 1. Porodičnog zakona („Sl. glasnik RS“ broj 18/05, 72/11 i 6/15), podrazumeva ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice, a karakteristični vidovi nasilja (imenovani oblici nasilja), određeni su stavom 2. istog člana, uz određenje da se nasiljem u porodici smatra i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje, koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice (neimenovani oblici nasilja).

Iz utvrđenog činjeničnog stanja, sudovi osnovano zaključuju da se ponašanje tužene prema tužiocu karakteriše kao nasilničko i koje odstupa od uobičajnog ponašanja u međusobnim odnosima članova porodice. Ispoljeno ponašanje tužene ugrožava prevashodno spokojstvo tužioca, ali i fizičko zdravlje. Naime, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, izricanje ove mere zaštite od nasilja u porodici neophodno je kako bi se tužiocu pružila zaštita i obezbedio mir i spokojstvo za određeni vremenski period i kao takva predstavlja adekvatnu meru zaštite od nasilja prema utvrđenoj vrsti i obimu nasilja. Zakonom predviđene mere zaštite nisu samo kazna za učinioca nasilja u porodici, već one imaju i preventivno dejstvo, jer opominju i upozoravaju učinioca na to kakve ga zakonske posledice očekuju za slučaj da ubuduće ponovi svoje delo, pa kao takve deluju i u cilju sprečavanja ponavljanja nasilničkog ponašanja. I po oceni nadležnog organa starateljstva izrečena mera zaštite od nasilja u porodici je u konkretnom slučaju ocenjena svrsishodnom kako bi mogla ostvariti svoj cilj na planu prevencije, kako posebne tako i opšte, a njihov krajnji cilj je zaštita porodice, kao osnovne, ali i najznačajnije zajednice ljudskog društva, kako porodice kao celine, tako i svakog njenog člana pojedinačno

Revizijskim navodima, ponavljaju se navodi žalbe, koje je drugostepeni sud cenio i pravilno zaključio da su neosnovani. U suštini, revident osporava utvrđeno činjenično stanje, međutim, navodi na kojima je revizija zasnovana ne dovode u sumnju pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i primene materijalnog prava sadržanog u odredbama Porodičnog zakona koje su nižestepeni sudovi pravilno primenili nalazeći da je potrebno izricanje tražene mere zaštite od nasilja u porodici.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u izreci ove presude doneo na osnovu odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković