Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 98/23 od 19.01.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim i trećim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tužene bila zaposlena na radnom mestu šef ... u Službi ..., Odsek za ... u Odseku za ... . Rešenjem tužene broj ... od 17.05.2010. godine tužilji je osnovna plata određena u visini od 1.285 bodova, sa vojnim dodatkom od 15%, dodatkom po osnovu minulog rada 0,4% za svaku punu godinu rada, s tim da se na ukupni broj bodova dodaje još 340 bodova na ime naknade dela troškova za ishranu i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Rešenjem direktora tužene od 22.11.2011. godine određeno je da se na važeću vrednost boda dodaje postojeći vojni dodatak od 15% koji se u obračunskom listu plate iskazuje u stavci «zarada po vremenu» i ovakav obračun zarade zaposlenih civilnih lica na službi kod tužene primenjivao se od 01.11.2011. godine, sve do juna 2019. godine, kada je novim rešenjem tužene od 14.06.2019. godine određeno da se iz važeće vrednosti boda ponovo izdvaja vojni dodatak i posebno iskazuje na platnom listu, na koji način se zarada obračunava počevši od jula 2019. godine, saglasno čemu prestaje da važi rešenje tužene doneto dana 22.11.2011. godine. Ekonomsko-finansijskim veštačenjem od 11.08.2021. godine utvrđeno je da ukupni iznos vojnog dodatka od 15% prema rešenju tužilje za obračun zarade za utuženi period od septembra 2016. godine zaključno sa majom 2019. godine iznosi 153.475,22 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su primenom odredbe člana 8. stav 1. i člana 195. Zakona o Vojsci Srbije, člana 135. stav 2. Zakona o Vojsci Jugoslavije, člana 164. Zakona o radu i člana 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima zaključili da tužena u spornom periodu od septembra 2016 godine zaključno sa majem 2019. godine tužilji nije isplaćivala uvećanu zaradu sa vojnim dodatkom od 15%, te su tužbeni zahtev usvojili obavezujući tuženu da tužilji isplati navedeni dodatak zajedno sa doprinosima za penzijsko i invalidsko osiguranje, u skladu sa članom 2. i članom 51. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Zaključak da tužena nije isplaćivala uvećanje na ime vojnog dodatka sudovi su izveli iz činjenice da u obračunskim listama plate za tužilju u spornom periodu nije posebno iskazivana stavka vojnog dodatka, odnosno da je isti iskazivan u iznosu od 0,00 dinara, pa kako je rešenjem tužene određeno da uz osnovnu platu tužilja ima pravo na vojni dodatak od 15%, stanovište nižestepenih sudova je da je tužena bila dužna da u navedenom periodu obračunava i isplaćuje tužilji platu uvećanu za navedeni procenat.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilnost primene materijalnog prava se za sada ne može ispitati zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Članom 194. Zakona o Vojsci Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 116/2007, 94/2019), propisano je da civilna lica u službi Vojske Srbije, danom stupanja na snagu ovog zakona postaju vojni službenici ili vojni nameštenici (stav 1.) i da će ministar odbrane u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti propis koji će urediti postupak prevođenja iz stava 1. ovog člana (stav 4.). Članom 195. istog zakona, propisano je da će uslove, način i postupak transformacije vojnih ustanova koji obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost, odnosno posluju po principu sticanja i raspodele dobiti i prava i obaveze civilnih lica na službi u Vojsci Srbije zaposlenih u tim ustanovama do završetka transformacije urediti Vlada (stav 1.), a da do stupanja na snagu propise iz stava 1. ovog člana civilna lica na službi u Vojsci Srbije zaposlena u ustanovama koja obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost, odnosno posluju po principu sticanja i raspodele dobiti, zadržavaju prava i obaveze iz radnog odnosa prema Zakonu o Vojsci Jugoslavije (stav 2.).

Vlada je na osnovu napred citiranog člana 195. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije donela Uredbu o transformaciji vojnih ustanova koje obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost po principu sticanja i raspodele dobiti i o pravima i obavezama civilnih lica na službi u Vojsci Srbije zaposlenim u tim ustanovama („Službeni glasnik RS“, br. 58/07, 10/13). Prema članu 9a Uredbe, civilna lica zaposlena u vojnim ustanovama koja obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost po principu sticanja i raspodele dobiti, do završetka transformacije tih ustanova ostvaruju prava i obavezu iz radnog odnosa u skladu sa Zakonom o Vojsci Srbije, a prava na isplatu plate, naknade i drugih primanja, kao i stambeno obezbeđenje ostvaruju u skladu sa propisima kojima se uređuje poslovanje tih ustanova.

Saglasno napred citiranim odredbama Zakona i Uredbe, kao i da u spornom periodu još uvek nije bila završena transformacija VU „Dedinje“, to se na plate, naknade i druga primanja zaposlenih u toj ustanovi primenjivao Pravilnik o raspodeli dobiti i zaradama civilnih lica u VU „Dedinje“ od 10.04.2006. godine, koji je u članu 19. stav 1. propisivao da civilnom licu u ustanovi pripada vojni dodatak zbog posebnih uslova rada pod kojima vrši službu u vojsci, a naročito zbog učešća na vojnim vežbama, logorovanjima, manervima i uzbunama, rada dužeg od punog radnog vremena (član 196. i 135. Zakona o VJ), vršenja službe u svim uslovima, kao i zbog drugih vanrednih situacija prouzrokovanih potrebama borbene gotovosti i to 15% od osnovne plate.

Kako transformacija Vojne ustanove „Dedinje“ nije okončana, tužilja još uvek nije stekla status vojnog službenika ili vojnog nameštenika (član 9. navedene Uredbe) da bi se na nju mogao primeniti Pravilnik o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih pripadnika Vojske Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 28/11 i 10/17) kojim je u članu 24. stav 2. tog pravilnika, predviđen vojni dodatak u visini od 20%.

Tužilji kao civilnom licu na službi kod tužene, u smislu člana 19. stav 1. navedenog Pravilnika, pripada pravo na isplatu vojnog dodatka od 15%, ali je ostala nerazjašnjena struktura plate, odnosno da li joj je taj dodatak isplaćen kao element osnovne plate u sklopu vrednosti boda te plate. Kod činjeničnog utvrđenja da se prema rešenju direktora tužene od 22.11.2011. godine vojni dodatak od 15% počev od novembra te godine pa sve do juna 2019. godine obračunavao u sklopu vrednosti boda osnovne plate, odnosno da je bio uračunat u osnovicu za obračun i isplatu plate tužilje (kao i svih drugih civilnih lica na služi u ovoj vojnoj ustanovi), veštak se u odnosu na te okolnosti nije izjasnio u svom nalazu. Veštak je samo sačinio matematički obračun iznosa vojnog dodatka polazeći od platnih listića za obračun i isplatu plate iz kojih se ne vidi njena struktura, pri tom bez utvrđenja vrednosti cene rada (boda) koja je važila u spornom periodu i vrednosti iste sa uvećanjem od 15%.

Kako u toku postupka veštak nije pozvan da se dodatno izjasni na okolnost da li je i u kom iznosu vojni dodatak ušao u vrednost boda za obračun osnovne plate tužilje, to je ostalo neutvrđeno relevantno činjenično stanje za donošenje odluke u ovoj pravnoj stvari. Ovo posebno zato što su sudovi propustili da u celosti cene sadržinu rešenja direktora tužene od 22.11.2011. godine iz kojeg je nesporno utvrđeno da je ova vojna ustanova od novembra 2011. godine izmenila način obračuna plate zaposlenih kroz uračinavanje vojnog dodatka u osnovicu za obračun plate, odnosno kroz uračunavanje njegovog procenta u vrednost boda za obračun osnovne plate, kao što to tuženi osnovano ističe u reviziji.

Sledom navedenog, prvostepeni sud će u ponovnom postupku potpuno utvrditi činjenično stanje u smislu iznetih primedbi, da bi potom pravilnom primenom materijalnog prava odlučio o tužbenom zahtevu.

Kako odluka o troškovima postupka zavisi od ishoda odluke o glavnoj stvari, to je i ona ukinuta.

Iz navedenih razloga, primenom odredbe člana 416. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković