Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1768/22 od 19.09.2022. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 4001/21 od 22.12.2021. godine, u delu stava prvog izreke, pa je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu broj ... od 06.01.2015. godine i obavezan tuženi da tužilju vrati na rad. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 4001/21 od 22.12.2021. godine, u stavu drugom izreke, pa je obavezan tuženi da tužilji na ime naknade materijalne štete zbog izgubljene zarade, za period od januara 2015. godine zaključno sa novembrom 2021. godine, isplati pojedinačno opredeljene mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od označenih datuma dospelosti do isplate, kao u ovom stavu izreke. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje sadržano u stavu trećem izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 4001/21 od 22.12.2021. godine, pa je odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 111.000,00 dinara, a obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove prvostepenog postupka u iznosu od 328.690,00 dinara, a preko dosuđenog iznosa je odbijen zahtev tužilje za naknadu troškova postupka pred prvostepenim sudom. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove postupka po žalbi u iznosu od 33.000,00 dinara. Stavom petim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju na osnovu člana 441. i člana 403. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku, zbog prekoračenja tužbenog zahteva koji je učinjen u postupku pred drugostepenim sudom, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23-drugi zakon) - u daljem tekstu ZPP, i utvrdio da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju u prvostepenom postupku, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, a Aneksom ugovora o radu od 28.05.2012. godine je raspoređena na radno mesto ... . Prema opisu poslova ovog radnog mesta izvršilac je, između ostalog, odgovoran za brojčano stanje eksponata za koje vrši poslove ishrane. Dana 30.12.2014. godine tužilja je radila prvu smenu u Bebi ZOO vrtu i kada je ušla da nahrani merkate primetila je da jednog primerka merkata nema. Navedeni nedostatak nije odmah prijavila poslovođi, već je nameravala da prvo razgovara sa BB, koja je prethodnog dana radila u drugoj smeni. Istog dana, oko 10,30 časova, je primetila da su nestali ključevi koji su se nalazili u kiosku na portirnici. Po preuzimanju druge smene zaposlena, VV je primetila da nedostaje jedan merkat, pozvala je tužilju koja joj je potvrdila da tog dana u prvoj smeni nije bilo merkata, nakon čega je imenovana prijavila poslovođi nestanak merkata. Ključevi iz kućice su nestali 27.12.2014. godine, o čemu je poslovođu obavestio čuvar tuženog. U spornom periodu su kod tuženog svakog dana u 14,00 časova održavani sastanci na kojima su zaposleni prijavljivali poslovođi nepravilnosti koje se odnose na bolest životinja, promenu njihovog raspoloženja, kao i na njihov nestanak, na kom sastanku tužilja nije prijavila nestanak merkata. Tužilji je osporenim rešenjem otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih dužnosti i obaveza, uz obrazloženje da je propustila da bez odlaganja poslovođi prijavi nestanak ključeva i merkata. Donošenju tog rešenja prethodilo je upozorenje tuženog o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od 02.01.2015. godine, sa opisom povreda radnih obaveza iz osporenog rešenja, na koje se tužilja izjasnila 03.01.2015. godine. Istog dana doneto je i rešenje o udaljenju tužilje sa rada. Dosuđeni iznosi predstavljaju izgubljenu zaradu tužilje za utuženi period, od 06.01.2015. godine zaključno sa novembrom 2021. godine, čija visina je utvrđena iz obračuna zarade koju je sačinio tuženi.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je tuženi zakonito tužilji otkazao ugovor o radu, zbog toga što je ona svojom krivicom učinila povredu rade obaveze koja joj je pobijanim rešenjem stavljena na teret, jer nije bez odlaganja, odmah po saznanju, prijavila poslodavcu - neposrednom rukovodiocu nestanak merkata dana 30.12.2014. godine, na koji način je povredila osnovnu radnu dužnost koja se odnosi na brigu i staranje o životinjama, kao i na odgovornost za brojčano stanje istih na delu terena na kome radi, a takođe nije prijavila nestanak ključeva od Bebi ZOO vrta, iako je to saznala istog dana.

Prema stanovištu drugostepenog suda, prvostepeni sud je na napred utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev tužilje, jer se propust tužilje da bez odlaganja, čim je otkrila da nedostaju ključevi i merkat, nestanak prijavi poslovođi, ne može pripisati njenoj krivici - nameri ili krajnjoj nepažnji. Ovo stoga što su sa nestankom ključeva kod tuženog nadležni bili upoznati i pre nego što je tužilja primetila da ključevi nedostaju, dok su za nestanak merkata saznali istog dana kada je i tužilja primetila da merkat nedostaje, pri čemu tuženi nije dokazao u čemu je odgovornost tužilje što odmah, bez odlaganja, nije prijavila njihov nestanak, a niti je opštim aktima tuženog i ugovorom o radu propisana takva obaveza zaposlenog na poslovima ... . Kao neosnovan je ocenio i zaključak prvostepenog suda da odgovornost tužilje za učinjenu povredu radne obaveze proizlazi iz njene odgovornosti za brojčano stanje eksponata, jer njoj nije stavljena na teret odgovornost za nestanak životinje i ključa, odnosno da su usled radnje koju je preduzela ili propustila da preduzme nestali ključevi i merkat, a što se može podvesti pod naznačenu odgovornost.

Odredbom člana 179. stav 2. tač. 1) i 5) Zakona o radu („Službeni glasnik RR“, br. 24/05 ... 75/14) poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze i ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Odredbom člana 82. tačka 12) Kolektivnog ugovora tuženog broj 533 od 04.04.2012. godine, predviđeno je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog, odnosno ako zaposleni, svojom krivicom, učini povredu radne obaveze, u slučaju neblagovremenog, nesavesnog i nemarnog izvršavanja radnih dužnosti i obaveza. Isti otkazni razlog je predviđen i Aneksom 1 ugovora o radu od 28.05.2012. godine, koji je zaključen između tužilje i tuženog.

Imajući u vidu napred navedeno, prema oceni Vrhovnog suda, pravilno je stanovište drugostepenog suda da propuštanje tužilje u datim okolnostima nije bilo namerno niti iz krajnje nepažnje, te da nema krivice tužilje za povredu radne obaveze koja joj je osporenim rešenjem stavljena na teret. Pravilan je zaključak drugostepnog suda da u konkretnom slučaju tuženi nije dokazao u čemu je odgovornost tužilje što odmah, bez odlaganja, nije prijavila nestanak merkata i ključeva, kao i da opštim aktima tuženog i ugovorom o radu nije propisana takva obaveza zaposlenog na poslovima zamenika hranioca. Stoga, kako je teret dokazivanja postojanja činjenica koje formiraju otkazni razlog, na strani poslodavca, a što tuženi nije učinio, osnovano drugostepeni sud nalazi da je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji nezakonito.

Sledom izloženog, pravilna je i odluka o vraćanju tužilje na rad, jer je posledica poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu reintegracija zaposlenog na osnovu odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Kako je zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa pretrpela materijalnu štetu u visini izgubljene zarade, pravilno je tužilji pobijanom presudom dosuđena naknada štete u visini izgubljene zarade za utuženi period, utvrđena iz obračuna tuženog.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je našao da reviziju treba odbiti kao neosnovanu, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

S obzirom da je revizija tuženog odbijena kao neosnovana, a da troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaju troškove koji su bili potrebni za vođenje ovog postupka, na osnovu člana 153. i člana 154. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom i trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelena Ivanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković