Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 8907/21 od 01.03.2023. godine, u stavu I izreke, delimično je odbijena, kao neosnovana, žalba tuženog i potvrđena presuda Privrednog suda u Subotici P 103/2020 od 17.06.2021. godine u delu stava I izreke kojim je tužbeni zahtev tužioca usvojen i obavezan tuženi da tužiocu isplati ukupno 21.308.505,67 dinara, na ime neosnovanog obogaćenja usled prenosa svojine na pokretnim stvarima - zalihama prema zapisniku o izvršenoj primopredaji imovine stečajnog dužnika AD Agrokombinat Subotica u stečaju od 22.02.2012. godine, a koja imovina je identifikovana inventarskim listama od 31.12.2011. godine, koje je sačinila Centralna popisna komisija osnovana rešenjem AD Agrokombinat Subotica u stečaju Stari Žednik od 09.12.2011. godine, a sastoji se od zaštitnih sredstava, mineralnog đubriva, semena, sitnog inventara-upotreba, sitnog inventara - zaliha, potrošnog materijala - ratarstvo, vanbilansno - rezervnih delova, rezervnih delova - ratarstvo, sa zakonskom zateznom kamatom od 21.08.2017. godine do isplate, i u stavu II izreke; u stavu II izreke presude preinačena je presuda Privrednog suda u Subotici P 103/2020 od 17.06.2021. godine u delu stava I izreke kojim je obavezan tuženi da tužiocu, na iznos od 21.308.505,67 dinara, isplati zakonsku zateznu kamatu od 23.02.2012. godine do 21.08.2017. godine tako što je odbijen zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu na iznos od 21.308.505,67 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu počev od 23.02.2012. godine do 21.08.2017. godine; u stavu III izreke odbijeni su, kao neosnovani, zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu kojom je obavezan da tužiocu isplati 21.308.505,67 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 21.08.2017. godine do isplate i naknadi troškove postupka, tuženi je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog bitne povrede odredaba o postupku i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), i odlučio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju sud u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Navodima revizije da su protivrečni razlozi presude ukazuje se na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, koja nije dozvoljen revizijski razlog po odredbama člana 407. Zakona o parničnom postupku.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom od strane prvostepenog suda, nad tužiocem je pred istim sudom vođen stečajni postupak pod brojem St. 254/2011, u kom je sproveden postupak prodaje imovine stečajnog dužnika, koji je otpočeo dostavljanjem Obaveštenja o nameri, planu, načinu i rokovima prodaje imovine od 06.12.2011. godine. U oglasu koji je objavljen u dnevnim listovima od 07.12.2011. godine i od 09.12.2011. godine, navedeno je da tužilac oglašava prodaju imovine stečajnog dužnika u postupku javnog nadmetanja, da istu čine navedene nepokretnosti, zatim pokretnosti koje čine transportna sredstva koja obuhvataju 29 komada traktora, uz navođenje po broju komada pojedinih proizvođača, 52 komada prikolica, 8 komada putničkih vozila, ostala transportna oprema, viljuškari, plugovi, valjci, rasipači đubriva, kultivatori, rasturivači stajnjaka, rotodrljače, setospremači, tanjirače, presa za slamu, žitne šetalice, prskalice, cisterne, kanalokopač itd. U oglasu je takođe navedeno da se oprema sastoji od kancelarijske opreme, opreme za upotrebu u poljoprivrednoj proizvodnji i od sitnog inventara. Posebno je navedeno da predmet prodaje ne predstavlja rod dobijen iz tekuće proizvodnje u 2011/2012 godini, zalihe robe i 79 ha 40a 42 m2 zemljišta za koje je u toku spor pred nadležnim organom radi vraćanja u posed dužnika. Početna cena je 763.828.412,77 dinara. Dana 26.01.2012. godine je zaključen Ugovor o kupoprodaji pokretne i nepokretne imovine stečajnog dužnika, kao prodavca i tuženog, kao kupca. Članom 2. Ugovora je regulisan predmet prodaje, tako da kupac kupuje pokretnu i nepokretnu imovinu koja je u vlasništvu prodavca i koja predstavlja predmet oglasa, navedene su nepokretnosti prema zemljišnoknjižnim podacima, da to predstavlja osnov za prenos vlasništva na ovim nepokretnostima, da je vrednost nepokretne imovine 711.185.986,32 dinara, zatim da je prodavac vlasnik i pokretne imovine ukupne vrednosti od 52.642.451,45 dinara, i navedena je specifikacija pokretne imovine u 245 stavki. Takođe je navedeno da predmet prodaje ne predstavlja: rod dobijen iz tekuće proizvodnje od 2011/2012 godine na površini od 400 ha, zalihe robe zatečene kod stečajnog dužnika na dan prodaje i 79 ha 40 ari 42 m2 zemljišta, kao i eventualno naknadno pronađena druga imovina. Navedeno je da će o predaji pokretne imovine koja je predmet ugovora biti sačinjen poseban zapisnik. Ugovor je potpisan od strane prodavca, stečajnog upravnika AA, i kupca i overen pred Osnovnim sudom u Subotici pod Ov. 3 br.582/2012 dana 02.02.2012. godine. Dana 22.02.2012. godine je sačinjen zapisnik o izvršenoj primopredaji imovine stečajnog dužnika, u kome je navedeno da je status kupca stekao ovde tuženi na osnovu čega je zaključen kupoprodajni ugovor 26.01.2012. godine, i da je kupoprodajna cena isplaćena u celosti. U stavu 3. zapisnika se navodi da je izvršena primopredaja celokupne pokretne i nepokretne imovine Agrokombinat Subotica a.d. u stečaju iz Starog Žednika koja je bila predmet javnog nadmetanja, u viđenom stanju, sa taksativno navedenom predmetom predaje tako da je tačkom 3. konstatovana predaja magacina sa sitnim inventarom, rezervnim delovima, potrošnim dobrima, semenima, veštačkim đubrivima, zaštitnim sredstvima, u potpunosti u skladu sa oglasom o prodaji od 07.12.2011. godine, kao i inventarskim listama od 31.12.2011. godine, kao i zapisnicima koji su potpisali tokom primopredaje računopolagači obe strane. Prvostepeni sud je na osnovu procene imovine sačinjene od strane INV Konsalting d.o.o. Zrenjanin od 02.06.2011. godine, utvrdio da je zaključkom o proceni imovine na dan 24.03.2011. godine pod tačkom 5. zalihe navedeno da, u okviru ukupnih zaliha društva, ima zaliha materijala, rezervnih delova, alata, inventara, zaliha nedovršene proizvodnje, gotovih proizvoda i robe, pa je procenjena vrednost materijala od 31.739.443,49 dinara, nedovršene proizvodnje u visini od 27.851.661,48 dinara, robe od 5.456,38 dinara, datih avansa od 393.685,36 dinara, što čini ukupnu procenjenu vrednost zaliha od 59.990.246,71 dinara. Rađena je i dopuna procene 02.11.2011. godine, od strane istog procenitelja u kojoj vrednost zaliha nije korigovana. Na osnovu nalaza veštaka prvostepeni sud je utvrdio da postoji razlika u strukturi dobara koje se prodaju u odnosu na procenu koja je rađena za prodaju imovine, tako da je vrednost u ugovoru o kupoprodaji smanjena za označenu nepokretnu imovinu i isto toliko povećana za pokretnu imovinu, za 14.560.790,79 dinara. Ocenom izvedenih dokaza prvostepeni sud je utvrdio da je, u konkretnom slučaju, prema Zapisniku o izvršenoj primopredaji imovine stečajnog dužnika AD Agrokombinat Subotica u stečaju od 22.02.2012. godine došlo do predaje tuženom pokretnih stvari - zaliha koje su identifikovane inventarskim listama od 31.12.2011. godine, koje je sačinila Centralna popisna komisija osnovana rešenjem AD Agrokombinat Subotica u stečaju od 09.12.2011. godine, a koje nisu navedene kao predmet prodaje u obaveštenju o nameri, planu, načinu i rokovima prodaje imovine, nisu procenjene, niti su obuhvaćene ugovorom o kupoprodaji, i bez plaćanja kupoprodajne cene. Vrednost tih pokretnih stvari – zaliha je utvrđena nalazom veštaka na iznos od 21.308.505,67 dinara. Predmetna imovina izknjižena je iz imovine stečajnog dužnika. Nije moguće vraćanje tih stvari u naturalnom obliku, jer se radi o zalihama potrošnog materijala.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni prvostepenog suda, činjenica prijema pokretnih stvari koje nisu obuhvaćene ugovorom, tuženom nije mogla ostati nepoznata jer je bio upoznat sa uslovima prodaje i sa oglasom koji je objavljen, pa se ne može pozivati na savesnost. Primenom odredaba članova 210. i 214. Zakona o obligacionim odnosima, prvostepeni sud obavezao je tuženog da tužiocu – stečajnoj masi koju čini imovina stečajnog dužnika, isplati vrednost pokretnih stvari - zaliha u iznosu od 21.308.505,67 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 22.02.2012. godine jer nije moguća restitucija u naturalnom obliku.

Drugostepeni sud obrazlaže da u ovoj parnici nije vršena ocena zakonitosti prodaje imovine stečajnog dužnika, niti je ocena zakonitosti takve prodaje moguća u parničnom postupku, ali u situaciji kada je dokazano da je tuženi preuzeo tačno opredeljene zalihe koje nisu ušle u procenjenu vrednost imovine namenjenu prodaji, niti su iste bile iskazane u početnoj ceni prilikom prodaje, a ni navedene kao predmet prodaje u ugovoru o kupoprodaji, koji je zaključen između stečajnog dužnika i tuženog, ispunjeni su uslovi iz člana 210. Zakona o obligacionim odnosima za usvajanje zahtev za vraćanje stečenog bez osnova.

Vrhovni sud ocenjuje da revizija tuženog nije osnovana.

Početna prodajna vrednost imovine čija prodaja je oglašena iznosi 763.828.412,77 (koju čini vrednost zemljišta od 620.845.884,58 dinara, građevinskih objekata od 104.900.867,53 dinara i opreme od 38.081.660,66 dinara) i u nju nije ušla procenjena vrednost zaliha, koju čine materijal, rezervni delovi, alat, inventar, zalihe nedovršene proizvodnje, gotovi proizvodi i roba. Zalihe su izuzete od prodaje i u obaveštenju o nameri, planu, načinu i rokovima prodaje imovine od 06.12.2011. godine, u kom je navedeno da će početna cena imovine stečajnog dužnika na prvom javnom nadmetanju iznositi 763.828.412,77 dinara. Posle sprovedenog postupka javnog nadmetanja, parnične stranke zaključuju ugovor o kupoprodaji u kome su u članu 2, zalihe izuzete od prodaje. Od strane ovlašćenih lica obostrano potpisanim zapisnikom o izvršenoj primopredaji imovine stečajnog dužnika od 22.02.2012. godine, konstatovana je i predaja magacina sa sitnim inventarom, rezervnim delovima, potrošnim dobrima, semenima, veštačkim đubrivima, zaštitnim sredstvima, u skladu sa oglasom o prodaji od 07.12.2011. godine, kao i inventarskim listama od 31.12.2011. godine. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je preuzeo i tačno opredeljene zalihe koje nisu ušle u procenjenu vrednost namenjenu prodaji, niti su bile iskazane u početnoj ceni prilikom prodaje, niti u ugovoru o prodaji.

Nasuprot navodima revidenta, zakonitost sprovedenog postupka prodaje imovine stečajnog dužnika nije predmet ove parnice niti se, kako to pravilno zaključuje i drugostepeni sud, u parničnom postupku može raspravljati o uslovima sprovedene prodaje, ali je zbog činjenice da su tuženom predate pokretne stvari u svojinu koje nisu bile predmet Ugovora o kupoprodaji od 26.01.2012. godine, dozvoljeno da se u parnici raspravlja o ispunjenosti uslova iz člana 210. Zakona o obligacionim odnosima, i za obavezivanje tuženog da tužiocu vrati stečeno bez osnova. Kod utvrđenih činjenica bez značaja su navodi revizije o tome da je odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti istog ugovora o prodaji. Ne stoje ni navodi revidenta da je tužbom u ovoj parnici tužilac mogao zahtevati isključivo povraćaj stvari, a ne novčanu protivvrednost stvari, kod utvrđene činjenice da se radi o sredstivama koja imaju rok upotrebe, a nemaju upotrebnu ni tržišnu vrednost nakon isteka roka upotrebe, dok tuženi nije dokazivao stanje robe preuzete zapisnikom.

Zakon o stečajnom postupku u članu 111. stav 7. predvideo je da se na kupca prenosi imovina bez tereta, kada isplati cenu u prodaji izvršenoj prema pravilima stečajnog postupka. Iz navedenog proizilazi da kupac imovine stečajnog dužnika stiče svojinu izvorno, na orginarni način. Međutim, navedeno je bez uticaja kada se kao u konkretnom slučaju, radi o stvarima koje nisu bile predmet prodaje, a predate su tuženom, i za koje nije plaćena cena, čime se imovina tuženog povećala na štetu stečajne mase mimo pravila stečajnog postupka.

Revizijski navodi kojim se osporava stranačka i aktivna legitimacija stečajne mase, su ponovljeni žalbeni navodi o kojima se drugostepeni sud izjasnio, pa revizijski sud u smislu člana 414. stav 2. Zakona o parničnom postupku, neće detaljno obrazlagati presudu u tom delu, već se revident upućuje na obrazloženje drugostepenog suda.

Kako ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, kao ni razlozi o kojima revizijski sud vodi računa po službenoj dužnosti, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odluku kao u stavu II izreke presude, Vrhovni sud, doneo je primenom člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer troškovi tužioca povodom odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice, dok tuženi nema pravo na naknadu troškova od tužioca jer nije uspeo u postupku po reviziji.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković