Vrhovni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu koga nije obavestio o sednici veća, kao ni branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je na osnovu člana 490. ZKP održao sednicu veća, razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Vrhovni sud nalazi da branilac okrivljenog AA – advokat Slobodan Antonić neosnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Iz spisa predmeta proizlazi da je pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Šapcu K 140/22 od 28.04.2023. godine, prema okrivljenom AA izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi, te da je istim rešenjem određeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava Republike Srbije.

Nakon toga, branilac okrivljenog – advokat Slobodan Antonić, u podnesku od 15.06.2023. godine istakao je zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka koji su opredeljeni u iznosu od 649.689,00 dinara, koji zahtev je rešenjem Osnovnog suda u Šapcu K br.140/2022 od 14.12.2023. godine odbijen kao neosnovan. Drugostepeno veće Osnovnog suda u Šapcu je, odlučujući o žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, donelo rešenje Kv br.21/24 od 12.11.2024. godine, kojim je žalba odbijena kao neosnovana.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP propisano je da kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije, ili se okrivljeni oslobodi od optužbe izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) tog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3), kao i nagrada veštaka stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Odredbom člana 266. ZKP određeno je da je nagradu i nužne izdatke branioca i punomoćnika oštećenog kao tužioca ili privatnog tužioca dužno da plati zastupano lice, bez obzira ko je po odluci suda dužan da snosi troškove krivičnog postupka, osim ako po odredbama tog zakonika nagrada i nužni izdaci branioca padaju na teret budžetskih sredstava suda, te da će se, ako je okrivljenom postavljen branilac, a plaćanjem nagrade i nužnih izdataka bi bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili izdržavanje lica koje je on obavezan da izdržava, nagrada i nužni izdaci branioca isplatiti iz budžetskih sredstava suda.

Imajući u vidu navedene odredbe Zakonika o krivičnom postupku, te činjenicu da u konkretnom slučaju krivični postupak prema okrivljenom nije obustavljen, niti je odbijena optužba, odnosno okrivljeni nije oslobođen od optužbe, to nema zakonskih uslova da nužni izdaci i nagrada branioca okrivljenog padnu na teret budžetskih sredstava suda.

Pored toga, u predmetnom krivičnom postupku advokat Slobodan Antonić okrivljenom AA nije bio postavljen kao branilac po službenoj dužnosti (u kom slučaju bi, eventualno, nagrada i nužni izdaci branioca mogli biti isplaćeni iz budžetskih sredstava samo ako se utvrdi da bi njihovim plaćanjem bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili lica koje je on obavezan da izdržava), već je izabrani branilac po punomoćju u spisima predmeta. Stoga je u smislu člana 266. ZKP, nagradu i nužne izdatke dužno da plati zastupano lice, bez obzira ko je po odluci suda dužan da snosi troškove krivičnog postupka, obzirom da između okrivljenog i njegovog branioca, kao i između zastupanog lica i njegovog punomoćnika, postoji ugovorni odnos na osnovu kojeg se jedna strana obavezuje da pruži zahtevane pravne usluge, a druga strana da ove usluge plati.

Imajući u vidu navedeno, kao i to da su rešenjem Osnovnog suda u Šapcu K br.140/22 od 28.04.2022. godine opredeljeni troškovi krivičnog postupka koji padaju na teret budžetskih sredstava suda, to ne postoji zakonska mogućnost da nagrada i nužni izdaci izabranog branioca okrivljenog AA - advokata Slobodana Antonića, budu isplaćeni iz budžetskih sredstava suda.

Stoga su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog da su pobijana pravnosnažna rešenja doneta uz učinjenu povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković