Presudom Višeg suda u Požarevcu Kž1 4/25 od 28.01.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljene AA i njenog branioca, advokata Dragana Rančića i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljene AA, advokat Dragan Rančić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da pobijane presude preinači i okrivljenu oslobodi od optužbe, te odredi da se prekine izvršenje pravnosnažne presude do donošenja odluke po podnetom zatevu za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, je neosnovan.

Branilac okrivljene u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, iako ne numeriše, ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da krivično delo iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika postoji tek od momenta nastupanja izvršnosti parnične presude, pa kako je presuda Osnovnog suda u Požarevcu, Sudska jedinica u Kučevu P2 452/19 (2018) od 24.09.2020. godine, kojom je utvrđena obaveza plaćanja izdržavanja maloletne dece postala izvršna 05.01.2021. godine, to prema stavu branioca nepostojanje izvršne odluke u odnosu na period od 07.08.2018. godine do 30.11.2020. godine, na ime zaostalih novčanih iznosa izdržavanja, isključuje postojanje krivičnih dela za koja je okrivljena oglašena krivom.

Izneti navodi branioca okrivljene, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika, postoji kada učinilac dela ne daje izdržavanje za lice koje je po zakonu dužan da izdržava, a ta dužnost je utvrđena izvršnom sudskom odlukom, ili izvršnim poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, u iznosu i na način kako je to odlukom odnosno poravnanjem utvrđeno.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika, po nalaženju Vrhovnog suda, iz činjeničnog opisa utvrđenog u izreci prvostepene presude i to da okrivljena u periodu od 05.01.2021. godine do 16.06.2023. godine, u stanju uračunljivosti, svesna svog dela i da je isto zabranjeno, pri čemu je htela njegovo izvršenje, nije isplatila izdržavanje za svoje dvoje maloletne dece, koju je po zakonu dužna da izdržava, i to za period od 07.08.2018. godine do 30.11.2020. godine, u mesečnim i ukupnim iznosima navedenim u izreci, a kako je to određeno pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Požarevcu, Sudska jedinica u Kučevu P2 452/19 (2018) od 24.09.2020. godine, koja je postala izvršna dana 05.01.2021. godine, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljene stiču sva zakonska obeležja dva krivična dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika i to kako objektivna obeležja koja se odnose na radnje okrivljene, tako i subjektivna obeležja dela koja se tiču uračunljivosti i umišljaja (svesti i volje) okrivljene za izvršenje dela, koji uključuje i svest o zabranjenosti dela.

Naime, radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika jeste nedavanje izdržavanja u iznosu i na način kako je to utvrđeno izvršnom sudskom odlukom ili poravnanjem, a delo je izvršeno samim propuštanjem da se da izdržavanje, što je u konkretnoj situaciji slučaj. Ovo stoga, što je okrivljena bila dužna da ocu njene maloletne dece, kome su deca poverena na staranje pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Požarevcu, Sudska jedinica u Kučevu P2 452/19 (2018) od 24.09.2020. godine, plati na ime izdržavanja maloletne dece mesečne iznose utvrđene tom presudom i za period trajanja parničnog postupka koji je prethodio donošenju presude, ali to nije učinila, osim za mesec decembar 2020. godine, pa kako je tokom postupka, utvrđeno da je okrivljena uplatama od 10.05.2021. godine i kasnije platila dospelo do dana izvršnosti presude izdržavanje za decembar 2020. godine, dok je obavljenim veštačenjem utvrđena visina neplaćenog izdržavanja, pravilno je sud našao, da okrivljena u inkriminisanom vremenskom periodu, koji obuhvata period od izvršnosti presude kojom je utvrđena obaveza izdržavanja (05.01.2021. godine), pa do dana preciziranja optužnog akta (16.06.2023. godine), nije platila dospelu obavezu izdržavanja za period od 07.08.2018. godine do 30.11.2020. godine.

Kako je navode iznete u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljene neosnovano isticao i u postupku po redovnom pravnom leku, to Vrhovni sud, prihvatajući razloge date na strani 2. u poslednjem stavu i na strani 3. u prvom i drugom stavu, presude Višeg suda u Požarevcu Kž1 4/25 od 28.01.2025. godine, kao dovoljne, argumentovane i jasne, na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Stoga Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim navode zahteva branioca okrivljene da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Ostalim navodima zahteva branilac okrivljene pobija sadržaj izvedenih dokaza i činjenično stanje utvrđeno na osnovu izvršne presude, kao i postojanje umišljaja na strani okrivljene, te suštinski dovodi u pitanje postojanje neizmirenih obaveza izdržavanja u vremenskom periodu od 07.08.2018. godine do 30.11.2020. godine.

Međutim, kako ovim navodima branilac okrivljene ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP), Vrhovni sud se u ocenu ovih navoda nije upuštao, obzirom da isti, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge, zbog kojih je dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca zbog povrede zakona.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković