Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Dijane Janković i Gordane Kojić, članova veća, sa savetnikom Marijom Ribarić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Aleksandra Veselinovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Pančevu 10K 354/22 od 04.10.2024. godine i Višeg suda u Pančevu Kž1 25/25 od 03.02.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 06.05.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandra Veselinovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Pančevu 10K 354/22 od 04.10.2024. godine i Višeg suda u Pančevu Kž1 25/25 od 03.02.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pančevu 10K 354/22 od 04.10.2024. godine okrivljeni AA oglašen je krivim da je izvršio krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. Krivičnog zakonika za koje je osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 80.000,00 dinara, koju je obavezan da plati u osam mesečnih rata, a ukoliko u datom roku kaznu ne plati, sud će istu zameniti kaznom zatvora, tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Istom presudom odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu na način bliže naveden u izreci prvostepene presude.

Presudom Višeg suda u Pančevu Kž1 25/25 od 03.02.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandra Veselinovića i presuda Osnovnog suda u Pančevu 10K 354/22 od 04.10.2024. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Aleksandar Veselinović, zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati na ponovno suđenje prvostepenom ili drugostepenom sudu ili da pobijane presude preinači, tako da okrivljenog oslobodi od optužbe za delo koje mu je stavljeno na teret.

Vrhovni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim odlukama učinjena povreda zakona na taj način što je sud nepravilno odbio dokazne predloge odbrane da se kao svedoci ispitaju BB, VV i GG, a koji su posredni svedoci, što je, po navodima branioca, moglo doprineti rasvetljavanju okolnosti događaja i pravlnoj oceni činjeničnog stanja, a kojim navodima branilac suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 395. ZKP.

Osim toga, u podnetom zahtevu branilac navodi da se pobijane osuđujuće presude zasnivaju isključivo na iskazima privatnih tužilaca, zanemarujući činjenicu da se iskazi privatnih tužilaca u bitnom razlikuju, da nije utvrđen motiv zbog koga bi okrivljeni izvršio pomenuti napad, niti je utvrđena uzročno – posledična veza između radnje okrivljenog i nanetih povreda, a zanemareno je i svedočenje svedoka DD, koja nije potvrdila navode privatnih tužilaca niti je videla bilo kakav fizički kontakt između stranaka, a kojim navodima branilac osporavajući iskaz ispitanog svedoka u ukazujući na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

U preostalom delu podnetog zahteva branilac ukazuje da je pobijanim presudama okrivljenom izrečena kazna koja je prekomerna imajući u vidu godine okrivljenog, činjenicu da je okrivljeni neosuđivan i da nije nastupila teža posledica, a kojim navodima ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 395, 440. i 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Miroljub Tomić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković