U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Radoslave Mađarov i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužioca „BNP“ doo Beograd, koga zastupa punomoćnik Dragan Nikolić, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Nebojša Miković, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3328/23 od 20.03.2024. godine, u sednici održanoj 04.06.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3328/23 od 20.03.2024. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Jagodini P 7/21 od 12.09.2023. godine, stavom prvim izreke, ukinuto je rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Paraćinu I Iv.111/20 od 04.08.2020. godine i odbijen tužbeni zahtev tužioca „BNP“ doo Beograd, kojim je tražio da se obaveže tuženi AA iz ..., da tužiocu isplati na ime duga iznos od ukupno 5.443.368,72 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 1.979.940,00 dinara počev od 30.12.2021. godine pa do isplate, kao i da mu naknadi troškove izvršnog i parničnog postupka, kao neosnovan. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 755.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3328/23 od 20.03.2024. godine preinačena je presuda Višeg suda u Jagodini P 7/21 od 12.09.2023. godine tako što je ukinuto u celini rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Paraćinu I Iv. 111/20 od 04.08.2020. godine, usvojen tužbeni zahtev tužioca prema tuženom, pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime duga isplati novčani iznos od 5.443.368,72 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 1.979.940,00 dinara počev od 30.12.2021. godine pa do isplate i obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 941.596,00 dinara. Odbijen je, kao neosnovan, zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11...10/23), pa je ocenio da izjavljena revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u reviziji se ne ukazuje posebno na ostale bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, između „MEBA-CA GROUP“ (Meridian Bank-Credit Agricole Group) ad Novi Sad, kao garanta i Preduzeća za proizvodnju, promet i usluge „Condor“ doo Paraćin, kao dužnika, zaključen je ugovor o izdavanju garancije dana 29.09.2008. godine, kojim je predviđeno da dužnik, na ime obezbeđenja urednog izmirivanja obaveza po navedenom ugovoru i za pokriće minusa na svojim računima kod garanta, predaje garantu instrumente obezbeđenja, od kojih su navedene i tri menice trećeg jemca – platca AA, a tuženi je navedeni ugovor potpisao u svojstvu jemac-platac. Tuženi je izdao meničnu izjavu od 29.09.2008. godine, pri zaključenju navedenog ugovora, u kojem je navedeno da je garant primio na ime obezbeđenja urednog ispunjenja po navedenom ugovoru – pristupnici tri komada blanko menica, serijskih brojeva bliže označenih u meničnoj izjavi, a tuženi je ovu meničnu izjavu i potpisao. Ovom izjavom je garant ovlašćen da ispuni blanko menicu do visine neizmirenih obaveza po osnovu glavnice, kamate, provizije, naknade i ostalih troškova po ugovoru – pristupnici iz tačke 1. menične izjave, a utvrđena su i ostala ovlašćenja garanta i obaveza tuženog, te je neopozivo ovlašćen garant da sudskim ili vansudksim putem naplati svoje potraživanje.

Ugovorom o ustupanju potraživanja od 14.04.2020. godine „Credit Agricole Srbija“ ad Novi Sad kao ustupilac i „BNP“ doo Beograd, kao prijemnik, ovde tužilac, ugovorili su da ugovorom ustupilac ustupa, a prijemnik prima potraživanja ustupioca prema svojim dužicima koja čine portfolio, koja su navedena u prilogu 1. za neobezbeđena potraživanja, a radi se o broju partije kredita „CONDOR“ – u stečaju, s tim što je navedeno kao iznos potraživanja na dan 27.07.2017. godine iznos od 5.803.715,12 dinara. Pre zaključenja ugovora o ustupanju potraživanja, rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu St. 68/2011 od 18.04.2011. godine usvojen je predlog stečajnog poverioca „Komercijalna banka“ ad Beograd, pa je otvoren stečajni postupak nad pomenutim preduzećem „Condor“ doo Paraćin, i pozvani su poverioci da prijave svoja potraživanja. Stečajni poverilac „Credit Agricole Srbija“ ad Novi Sad je prijavio svoje potraživanje s obzirom da do dana donošenja rešenja o otvaranju stečajnog postupka stečajni dužnik nije izmirio svoje dospele obaveze po ugovoru o izdavanju garancije za Small klijente od 29.09.2008. godine. Rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu St. 68/2011 od 20.12.2012. godine zaključen je stečajni postupak zbog nepostojanja imovine stečajnog dužnika.

Menica na osnovu koje je pokrenut postupak u ovoj parnici serije ... na iznos od 7.678.651,90 dinara izdata je u Ćupriji dana 29.09.2008. godine sa dospećem od 20.07.2020. godine i istu je, bez protesta priznao tuženi. Nalazom i mišljenjem veštaka ekonomsko finansijske struke utvrđeno je da je navedena menica formalno ispravna i da dug tuženog kao jemca – platca zaključno sa datumom izrade nalaza i mišljenja veštaka, dana 29.12.2021. godine, iznosi ukupno 5.443.368,72 dinara, i to na ime glavnog duga iznosu od 1.979.940,00 dinara, kao i na ime zatezne kamate iznos od 3.463.428,72 dinara.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev, smatrajući da ne postoji ugovor o jemstvu odnosno izjava o jemstvu, u smislu člana 997. i člana 998. Zakona o obligacionim odnosima, da je predviđen rok važnosti ugovora o izdavanju garancije do 29.09.2009. godine, pa su obaveze iz tog ugovora dospele 16.01.2009. godine i 26.03.2009. godine (kako je utvrđeno veštačenjem) zbog čega je osnovan prigovor zastarelosti potraživanja istaknut od strane tuženog, imajući u vidu da je predlog za izvršenje podnet 27.07.2020. godine. Takođe, ugovor o ustupanju potraživanja je suprotan odredbi člana 39. stav 2. Zakona o zaštiti finansijskih usluga.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev, jer je smatrao da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo. Naime, prema odredbama članova 997, 998. i 999. Zakona o obligacionim odnosima ispunjeni su uslovi za postojanje ugovora o jemstvu u konkretnom slučaju, jer je ugovor o jemstvu zaključen u okviru ugovora o izdavanju garancije od 29.09.2008. godine u zakonom propisanoj pisanoj formi, navedeni ugovor je tuženi potpisao kao jemac platac, dao kao menično obezbeđenje tri blanko menice i potpisao meničnu izjavu. Iz svih tih radnji proizlazi da nije postojala obaveza dužnika da sa tuženim, kao jemcem, zaključi poseban ugovor, jer je jasna zajednička namera ugovornih strana da se ustanovi stvarni položaj tuženog kao jemca platca u odnosu na obaveze koje proističu iz ugovora o izdavanju garancije, odnosno da se tuženi obaveže kao jemac platac u smislu odredbe člana 1004. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima.

Na utvrđeno činjenično stanje drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo, donoseći pobijanu presudu, za koju je dao dovoljne i jasne razloge, koje u svemu prihvata i Vrhovni sud.

U postupku je, veštačenjem od strane veštaka ekonomsko-finansijske struke Dragana Radovanovića koje je sud prihvatio, utvrđeno da je sporna menica formalno ispravna i utvrđen je iznos duga tuženog, kao jemca platca na dan izrade nalaza i mišljenja veštaka 29.12.2021. godine. Tuženi je, uz prigovor na nalaz i mišljenje veštaka dostavio novo večtačenje od strane drugog veštaka ekonomsko finansijske struke, koji je suprotan nalazu koji je prvostepeni sud prihvatio, veštaci su ostali pri svojim nalazima, ali tuženi nije predložio da se u postupku izvede superveštačenje, od strane trećeg veštaka ekonomsko finansijske struke (ekonomski fakultet ili druga ustanova ovlašćena za veštačnje iz oblasti ekonomije i finansija), zbog čega je sud imao ovlašćenje da navedene nalaze veštaka ceni i jedan od tih nalaza prihvati.

Neosnovno se u reviziji ukazuje da ugovor o jemstvu ne postoji, s obzirom da je u postupku na pouzdan način utvrđeno da je ugovor o jemstvu zaključen u okviru ugovora o izdavanju garancije od 29.09.2008. godine, a taj ugovor je tuženi potpisao i kao jemac platac, predao garantu sredstva obezbeđenja – menice i potpisao meničnu izjavu.

Takođe, neosnovano se u reviziji ukazuje na pogršenu primenu člana 39. stav 1. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, jer je drugostepeni sud obrazložio zašto navedena zakonska odredba nema značaja u ovoj parnici, a takvo stanovište drugostepenog suda prihvata u svemu i Vrhovni sud. Takođe, potraživanje nije zastarelo, imajući u vidu odredbe člana 392. stav 4. Zakona o obligacionim odnosima, te činjenicu pokretanja stečajnog postupka i njegovog zaključenja, kao i vreme podnošenja predloga za izvršenje.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode revizije, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Tuženi nije uspeo u revizijskom postupku, pa nema pravo na naknadu troškova tog postupka, u smislu člana 153. i člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 414. i člana 165. Zakona o parničnom postupku.

Pedsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković