.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 10295/2024
25.09.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Dragane Boljević i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužioca AA, preduzetnika iz ..., STR „...“, koga zastupa Bojan Matić, advokat iz ..., protiv tužene „Banca Intesa“ ad Beograd iz Beograda, koju zastupa Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 5056/23 od 12.12.2023. godine, u sednici održanoj 25.09.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 5056/23 od 12.12.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena posebna revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 5056/23 od 12.12.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 24613/21 od 16.01.2023. godine, prvim stavom izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je ništava odredba člana 3.5 obaveznih elemenata ugovora, koji su sastavni deo ugovora o kreditu broj ... od 17.12.2018. godine, u delu koji glasi: „Naknada za obradu zahteva za korišćenje sredstava kredita korisnik kredita je obavezan da odmah po prijemu obračuna plati banci naknadu na dan puštanja kredita u tečaj u visini od 1% od iznosa kredita određenog u tački 2.3 ovog priloga, što ukupno iznosi 12.000,00 dinara. Drugim stavom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev za obavezivanje tužene da na ime sticanja bez osnova tužiocu isplati iznos od 12.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.12.2018. godine do isplate. Trećim stavom izreke obavezan je tužilac da tuženoj naknadi parnične troškove u iznosu od 32.400,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Kragujevcu Gž 5056/23 od 12.12.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P 24613/21 od 16.01.2023. godine.
Protiv pravosnažne prsude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da kao izuzetno dozvoljene ista bude razmotrena primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer je odluka u skladu sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 22.05.2018. godine, dopunjenim na sednici Građanskog odeljenja od 16.09.2021. godine, kod utvrđenja da je u predugovornoj fazi (ponudom banke od 11.12.2017. godine) tužilac upoznat sa iznosom naknada i troškova kredita (vrsta i visina) koje padaju na njegov teret. Saglasno navedenom, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova podneta je 20.05.2020. godine. Vrednost predmeta spora je 12.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano i nenovčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužioca nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
