U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilaca maloletnih AA i BB, obojice iz ..., koje zastupa zakonski zastupnik majka VV iz ..., čiji je punomoćnik Marijana Knežev, advokat iz ..., protiv tuženog GG iz ..., čiji je punomoćnik Mladen Stanojev, advokat iz ..., radi izmene odluke o izdržavanju, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 69/25 od 11.02.2025. godine, u sednici održanoj 16.07.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 69/25 od 11.02.2025. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilaca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 69/25 od 11.02.2025. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Bečeju, Sudska jedinica u Novom Bečeju P2 325/23 od 12.12.2024. godine u delu kojim je izmenjena presuda Osnovnog suda u Bečeju, Sudska jedinica u Novom Bečeju P2 135/22 od 08.06.2022. godine u delu odluke o visini izdržavanja, tako što je tuženi obavezan da na ime doprinosa za izdržavanje maloletnih tužilaca mesečno plaća po 13.000,00 dinara počev od podnošenja tužbe pa ubuduće, do 10-tog u mesecu za tekući mesec sa zakonskom zateznom kamatom u slučaju docnje, na označeni račun zakonskog zastupnika tužilaca i obavezan da tužiocima naknadi parnične troškove od 176.000,00 dinara. Odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Tužioci su podneli odgovor na reviziju i postavili zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka.

Revizija je dozvoljena po članu 208. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 18/05 ... 6/15), pa je Vrhovni sud ispitao pobijanu presudu po članu 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom od 08.06.2022. godine tuženi, otac, obavezan je da doprinosi izdržavanju svoje dece, maloletnih tužilaca, mesečnim iznosima od 9.000,00, odnosno 7.000,00 dinara. Visina obaveze određena je na osnovu sporazuma majke dece, kojoj je istom odlukom suda povereno samostalno vršenje roditeljskog prava i tuženog. Aktuelno maloletni AA, rođen 2017. godine pohađa osnovnu školu, maloletni BB, rođen 2020. godine predškolsku ustanovu za koju majka izdvaja mesečno 4.902,00 dinara. Detaljno je utvrđena struktura potreba maloletnih tužilaca na mesečnom nivou, te izveden zaključak da se ove potrebe zadovoljavaju mesečnim iznosima od po oko 26.000,00 dinara. Tužioci žive u zajedničkom domaćinstvu sa majkom, u iznajmljenom stanu, majka je zaposlena i mesečno zarađuje 80.000,00 dinara. Imovine nema, osim automobila koji je proizveden 2003. godine. Tuženi, rođen 1993. godine, živi u sopstvenoj kući, zaposlen je i mesečno ostvaruje 43.000,00 dinara. Zasnovao je vanbračnu zajednicu, partnerka je takođe zaposlena sa identičnim primanjima. Tuženi ima automobil proizvodnje 2006. godine, a osim toga vlasnik je i dva konja i karuca koja izdaje za potrebe svatova. Uslužno se bavi potkivanjem konja.

Sa polazištem na utvrđenje da u vreme donošenja prethodne sudske odluke nisu utvrđivane potrebe maloletnih tužilaca, sa jedne strane i mogućnosti tuženog sa druge strane, pošto je prethodna odluka zasnovana na sporazumu roditelja maloletnih tužilaca, nižestepeni sudovi pobijanu presudu zasnivaju na zaključku da utvrđene prilike stranaka opravdavaju izmenu ranije utvrđene obaveze tuženog, da je tuženi u mogućnosti da doprinosi dečjem izdržavanju mesečnim iznosima od po 13.000,00 dinara, a takvu odluku zasnivaju na odredbama članova 164, 160. i 162. Porodičnog zakona.

Sve činjenice od značaja za poređenje životnog standarda oca i maloletne dece koje je u obavezi da izdržava na osnovu člana 154. stav 1. Porodičnog zakona, a koji treba dovesti u ravan po odredbi člana 162. stav 3. tog zakona, razjašnjene su u dovoljnoj meri i na pravilan način, pa Vrhovni sud prihvata razloge drugostepenog suda kojima su ocenjeni kao neosnovani žalbeni navodi tuženog.

Razjašnjeno je da majka dece, koja samostalno vrši roditeljsko pravo, nema rešenu stambenu potrebu i da po osnovu iznajmljivanja stana ima izdataka, dok je sa druge strane tuženi stambeno zbrinut, zaposlen je sa stalnim mesečnim primanjima, a osim njih ostvaruje prihode pružajući usluge trećim licima.

Tuženi je sudu pružio podatak da za ishranu dva konja mesečno izdvaja 10.000,00 dinara, a da je prihod od izdavanja karuca i konja mesečno 50 evra, koja izjava je pravilno ocenjena kao usmerena na prezentovanje da ostvaruje manje prihode od onih koje objektivno ima, te je ocenjeno da tuženi može, ali i mora, da radnim agažovanjem ostvari prihode kojima će omogućiti plaćanje doprinosa maloletnim tužiocima u dosuđenim iznosima.

Obaveza tuženog da doprinosi izdržavanju svoje maloletne dece je po članu 166. stav 4. Porodičnog zakona prioritetna u odnosu na svaku drugu obavezu izdržavanja, pa kada tuženi nema druge dece, mlad je i radno sposoban, a tužiocima pripada pravo izbora da zahtevaju visinu izdržavanja u fiksnom mesečnom iznosu ili u procentu od redovnih mesečnih primanja ( član 162. stav 1. zakona), dosuđeni iznosi su adekvatni i neće ugroziti egzistenciju tuženog.

Pravilno je na osnovu člana 207. Porodičnog zakona odlučeno i o parničnim troškovima, imajući u vidu da se tuženi tokom čitave parnice protivio zahtevu tužilaca za izmenu odluke o visini doprinosa u izdržavanju.

Navodi odgovora na reviziju nisu bili potrebni za donošenje odluke Vrhovnog suda, pa je na osnovu odredbi članova 165. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku odbijen zahtev tužilaca za naknadu troškova revizijskog postupka.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković