U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Bojane Paunović i Gordane Kojić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog produženog krivičnog dela krađa u pokušaju u saizvršilaštvu iz člana 203. stav 1. u vezi člana 30, 61. i 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA i BB - advokata Aleksandra Milićevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu 2K 523/21 od 17.03.2023. godine i Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 365/23 od 27.03.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 08.07.2025. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA i BB - advokata Aleksandra Milićevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu 2K 523/21 od 17.03.2023. godine i Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 365/23 od 27.03.2025. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu 2K 523/21 od 17.03.2023. godine okrivljeni AA i BB oglašeni su krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela krađa u pokušaju u saizvršilaštvu iz člana 203. stav 1. u vezi člana 30, 61. i 33. KZ, te je:

-okrivljenom AA, za produženo krivično delo krađa u pokušaju u saizvršilaštvu iz člana 203. stav 1. u vezi člana 30, 61. i 33. KZ utvrđena kazna zatvora u trajanju od 10 meseci, a na osnovu člana 67. stav 5. i člana 70. stav 1. KZ uzeta kao utvrđena kazna zatvora u trajanju od 8 meseci po presudi Trećeg osnovnog suda u Beogradu Spk 370/19 od 06.03.2020. godine pravnosnažna 06.03.2020. godine kojom je oglašen krivim zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3) i kojom mu je izrečena uslovna osuda i to tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 8 meseci i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 3 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 4 meseca,

-okrivljenom BB, zbog izvršenja produženog krivičnog dela krađa u pokušaju u saizvršilaštvu iz člana 203. stav 1. u vezi člana 30, 61. i 33. KZ utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci, a na osnovu člana 67. stav 5. i člana 70. stav 1. KZ uzeta kao utvrđena kazna zatvora u trajanju od 8 meseci po presudi Prvog osnovnog suda u Beogradu K 1000/20 od 25.11.2020. godine pravnosnažna 25.11.2020. godine kojom je oglašen krivim zbog krivičnog dela krađa u saizvršilaštvu iz člana 203. stav 1. u vezi člana 33. KZ i kojom mu je izrečena uslovna osuda i to tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 8 meseci i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 3 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine.

Odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 365/23 od 27.03.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenih AA i BB - advokata Aleksandra Milićevića i žalba okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu 2K 523/21 od 17.03.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je zajednički branilac okrivljenih AA i BB - advokat Aleksandar Milićević, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu ili iste preinači u korist okrivljenih.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu u skladu sa članom 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postpuka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenih, iako ne numeriše, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonit dokaz označava zapisnik o sprečavanju iznošenja neplaćene robe iz trgovine Protecta Group DOO Beograd od 21.07.2021. godine, za market Lidl u Zrenjaninu ulica Pere Dobrinovića broj 37 i zapisnik o sprečavanju iznošenja neplaćene robe iz Protecta Group DOO Beograd od 21.07.2021. godine, za market Lidl u Zrenjaninu ulica Bulevar Veljka Vlahovića broj 64. Nezakonitost navedenih dokaza odbrana vidi u čienjnici da su u pitanju privatni zapisnici, a ne zapisnici koje je sastavio organ postupka pred kojim se preduzima radnja, jer Lidl ili Protecta Group ne mogu biti organ postupka niti krivičnog niti pretkrivičnog, niti je reč o policiji koja preduzima radnje u svojoj nadležnosti.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti nisu osnovani.

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP je propisano da je „isprava“ svaki predmet ili računarski podatak koji je podoban ili određen da služi kao dokaz činjenice koja se utvrđuje u postupku (član 83. stav 1. i 2.).

Odredbom člana 138. stav 1. ZKP je propisano da se dokazivanje ispravom vrši čitanjem, gledanjem, slušanjem ili uvidom u sadržaj isprave na drugi način.

Odredbom člana 139. stav 1. ZKP je propisano da ispravu po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka pribavlja organ postupka ili podnose stranke, po pravilu, u originalu.

Iz spisa predmeta proizlazi da je prvostepeni sud na osnovu člana 507. stav 2. ZKP doneo rešenje da se glavni pretres dana 17.03.2023. godine održi u odsustvu okrivljenih AA i BB, obzirom da su isti uredno pozvani na glavni pretres isticanjem poziva na oglasnu tablu suda, da su ranije saslušani i da njihovo prisustvo nije bilo nužno, te je u dokaznom postupku pročitao pored ostalog i zapisnik o sprečavanju iznošenja neplaćene robe iz trgovine Protecta Group DOO Beograd od 21.07.2021. godine, za market Lidl u Zrenjaninu ulica Pere Dobrinovića broj 37 i zapisnik o sprečavanju iznošenja neplaćene robe iz trgovine Protecta Group DOO Beograd od 21.07.2021. godine, za market Lidl u Zrenjaninu ulica Bulevar Veljka Vlahovića broj 64, a koji zapisnici su pribavljeni od strane ovlašćenih službenih lica i uz krivičnu prijavu dostavljeni nadležnom javnom tužiocu.

Shodno navedenom, po oceni Vrhovnog suda navedeni zapisnici, u smislu odredbe člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP kojom je bliže određen pojam isprave, mogu se smatrati ispravom i kao takvi se mogu koristiti odnosno izvesti kao dokaz u krivičnom postupku.

Shodno iznetom neosnovani su navodi zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenih u zahtevu označava i obrazlaže i povrede zakona iz člana 381. stav 1. i člana 507. stav 2. ZKP.

Međutim, povrede zakona iz člana 381. stav 1. ZKP i člana 507. stav 2. ZKP u smislu citirane odredbe člana 485. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih – advokata Aleksandra Milićevića, u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Pored iznetog, u zahtevu branilac ističe da je pobijanim presudama okrivljenima povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda u postupku koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, a što je utvrđeno odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Međutim, kako uz zahtev branilac okrivljenih nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđeno da je okrivljenom ili drugom učesniku u postupku povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo ili sloboda koje su zajemčena Ustavom ili Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, to zahtev za zaštitu zakonitosti, u ovom delu, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu citirane odredbe člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković