Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
Kž I 1136/06
14.06.2006. godina
Beograd

 

U IME NARODA

 

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Dragomira Milojevića, predsednika veća, Miroslava Cvetkovića i Dragana Jocića, članova veća i savetnika Vrhovnog suda, Gordane Maravić, zapisničara, u krivičnom predmetu protiv optuženog AA, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 245. stav 3. Osnovnog krivičnog zakona, rešavajući o žalbi Okružnog javnog tužioca u Negotinu, izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Negotinu K. 58/05 od 23. decembra 2005. godine, u sednici veća održanoj, dana 14. juna 2006. godine, doneo je

 

P R E S U D U

 

ODBIJA SE, kao neosnovana, žalba Okružnog javnog tužioca u Negotinu, pa se, POTVRĐUJE, presuda Okružnog suda u Negotinu K. 58/05 od 23. decembra 2005. godine, s`tim što se primenom odredbe člana 245. stav 5. Osnovnog krivičnog zakona od optuženog AA ODUZIMA jedna tableta psihotropne supstance "alprazolam", a koja se po pravnosnažnosti presude ima uništiti.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

Presudom Okružnog suda u Negotinu, K. 58/05 od 23. decembra 2005. godine, oslobođen je od optužbe AA da bi radnjama opisanim u izreci presude učinio krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 245. stav 3. OKZ, jer nije dokazano da je krivično delo izvršio, dakle, primenom odredbe člana 355. tačka 3. ZKP.

 

Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

 

Protiv ove presude žalbu je izjavio Okružni javni tužilac u Negotinu, zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede krivičnog zakona, s`predlogom da Vrhovni sud ukine prvostepenu presudu i vrati na ponovno suđenje.

 

Republički javni tužilac, u podnesku, Ktž. 1249/06 od 06. juna 2006. godine, predložio je da Vrhovni sud uvaži žalbu javnog tužioca, ukine prvostepenu presudu i vrati na ponovno suđenje.

 

Vrhovni sud je, u sednici veća, razmotrio sve spise krivičnog predmeta, zajedno sa pobijanom presudom i iznetim predlogom Republičkog javnog tužioca, pa je ocenivši navode izjavljene žalbe, našao:

 

Žalba nije osnovana, ali je prvostepeni sud povredio odredbu krivičnog zakona – konkretno člana 245. stav 5. OKZ, kojom je propisano obavezno oduzimanje opojne droge, a u konkretnom slučaju radi se o predmetima čije oduzimanje zahtevaju interesi opšte bezbednosti i razlozi morala (član 512. ZKP).

 

Ispitavši prvostepenu presudu po službenoj dužnosti, u smislu odredbe člana 380. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku, Vrhovni sud nije našao u presudi ili postupku koji je prethodio njenom donošenju, bitne povrede odredaba krivičnog postupka.

 

Javni tužilac ističe u žalbi pogrešnu ocenu izvedenih dokaza iz kojih je, kada bi bili pravilno ocenjeni, moguć jedino zaključak da je optuženi AA izvršio krivično delo za koje je optužen – neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 245. stav 3. OKZ.

 

Po oceni Vrhovnog suda, prvostepeni sud je pravilno i valjano ocenio dokaze, pre svega odbranu optuženog AA koji je počev od pretkrivičnog postupka, pa u svim fazama krivičnog postupka, poricao izvršenje krivičnog dela, a pri tome ne poriče da je konzument opojne droge, dok ostaje pri kategoričnoj tvrdnji da je sporni paketić sa tabletom psihotropne supstance doneo kod njega i na stolu ostavio svedok BB.

 

Na strani šestoj presude, prvostepeni sud ceni odbranu optuženog u svetlu iskaza svedoka VV, supruge oštećenog GG i DD, ovlašćenih službenih lica SUP-a Negotin, koji su konkretnom prilikom izvršili pretres stana i prostorija optuženog i potvrdili da je optuženi sam predložio da se vrate po ukradene mobilne telefone u njegov stan, što su svedoci i učinili. Tom prilikom svedok DD je pronašao, ostavljen na stolu, paketić sa navedenom tabletom, pa je poneo ovaj paketić, kao i mobilne telefone i novac. Svedok VV, pak nema saznanja da bi optuženi konzumirao opojne droge – u vidu psihotropne supstance – tableta alprazolam ili drugih tableta.

 

Lišeno je životne logike očekivanje, da je optuženi AA kao narkoman, jednostavno ostavio na stolu, na vidnom i dostupnom mestu opojnu drogu, a pogotovo da je njegovo vlasništvo, jer mu višegodišnje narkomansko iskustvo govori, šta treba da radi sa opojnom drogom koju neovlašćeno drži.

 

Samo okolnost što je optuženi potpisao potvrdu o privremeno oduzetim predmetima, u konkretnoj krivično-pravnoj stvari, nije dovoljan dokaz da je optuženi AA inkriminisanim radnjama izvršio krivično delo iz člana 245. stav 3. OKZ za koje je optužen, odnosno da je za isto krivično odgovoran.

 

U konkretnom slučaju kritični događaj ostao je na nivou osnovane sumnje, dakle, kao u optužnom aktu javnog tužioca, i nakon sprovedenog krivičnog postupka, izvođenja i ocene dokaza, koji nisu pouzdano i izvesno ukazali da je optuženi AA izvršio krivično delo. S`toga je jedino rešenje za prvostepeni sud bilo da prihvati odbranu optuženog kao istinitu, jer je ona na posredan način potvrđena iskazom svedoka saslušanih u krivičnom postupku, a drugih dokaza koji bi ukazivali na suprotno činjenično stanje, nema. Ovakve činjenice ili pak dokaze uz pomoć kojih bi se one proverile, nije ponudio ni javni tužilac u žalbi, pa je Vrhovni sud ocenio da je odluka prvostepenog suda pravilna, kada nalazi da optuženog AA valja osloboditi od optužbe za predmetno krivično delo, jer nije dokazano da je delo izvršio, uz adekvatnu primenu načela in dubio pro reo – u sumnji povoljnije po optuženog (član 355. tačka 3. ZKP).

 

Zbog navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio, kao u izreci presude, u smislu odredbe člana 388. Zakonika o krivičnom postupku.

 

Predsednik veća-sudija,

Dragomir Milojević, s.r.

 

Zapisničar,

Gordana Maravić, s.r.

 

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

 

JČ