Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila radnik Preduzeća „Ivan Milutinović PIM“ a.d. Beograd, koje je pravnosnažnom presudom na osnovu priznanja Drugog opštinskog suda u Beogradu P 7659/04 od 29.08.2005. godine obavezano da tužilji, na ime neisplaćene zarade za period od jula 2002. godine do februara 2005. godine, isplati 170.741,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.03.2005. godine do isplate. Po predlogu tužilje kao izvršnog poverioca za izvršenje na osnovu izvršne isprave od 14.09.2005. godine, doneto je rešenje o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu I 34613/12 od 12.02.2013. godine kojim je usvojen podneti predlog radi naplate glavnog duga u iznosu od 170.741,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.03.2005. godine do isplate i troškova izvršnog postupka u iznosu od 13.200,00 dinara, prodajom nepokretnosti - stana br. 1 u ulici ... br. .. u Beogradu. Prema potvrdi Agencije za privredne registre od 23.05.2022. godine Preduzeće za vodne puteve „Ivan Milutinović PIM“ a.d. Beograd je upisano pod tim imenom u Registar 07.10.2005. godine, a kao osnovni kapital društva uplaćen je novčani kapital osnivača među kojima je društveni kapital sa udelom od 89,96%. Dana 07.11.2005. godine na osnovu Zakona o privatizaciji Agencija za privatizaciju je donela odluku o restrukturiranju R 39/05 i pokrenula postupak restrukturiranja dužnika Preduzeća za vodne puteve „Ivan Milutinović PIM“, iz kog razloga je prekinut izvršni postupak. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu St 81/13 od 24.02.2014. godine obustavljen je predhodni stečajni postupak radi ispitivanja uslova za otvaranje postupka stečaja u skladu sa Unapred pripremljenim planom reorganizacije nad tuženim Preduzećem za vodne puteve „Ivan Milutinović PIM“ a.d. u restrukturiranju, a rešenjem Privrednog suda u Beogradu Ro 8/2014 od 05.06.2014. godine pokrenut je prethodni postupak za ispitivanje uslova za otvaranje stečajnog postupka nad tuženim - stečajnim dužnikom reorganizacijom u skladu sa Unapred pripremljenim planom reorganizacije. Rešenjem Reo 21/17 od 24.09.2018. godine, otvoren je stečajni postupak nad tuženim - stečajnim dužnikom, potvrđeno je usvajanje Unapred pripremljenog plana reorganizacije - konačna verzija od 12.07.2018. godine i obustavljen je postupak stečaja nad tuženim - stečajnim dužnikom. Unapred pripremljenim planom reorganizacije tuženog Preduzeća za vodne puteve „Ivan Milutinović PIM“ od 12.07.2018. godine konstatovano je da je ovo preduzeće od osnivanja 1951. godine uvek bilo u većinskom društvenom, odnosno državnom vlasništvu, te da se sva potraživanja i prava poverilaca, pa prema tome i potraživanje tužilje uređuje u skladu sa uslovima iz Unapred pripremljenog plana reorganizacije. Istim rešenjem tužilja – poverilac, svrstana je u 4. klasu, kao neobezbeđeni stečajni poverilac i utvrđeno je potraživanje tužilje u ukupnom iznosu od 508.689,66 dinara, a od toga je 55% u iznosu od 268.637,76 dinara konvertovano u kapital društva, dok je preostalih 45% potraživanja u iznosu od 240.051,99 dinara otpisano. Navedeno potraživanje je predmet ove parnice. Rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu R4 I 89/19 od 26.06.2019. godine utvrđena je povreda prava tužilje na suđenje u razumnom roku u predmetu I 34613/12 i naloženo je sudiji da u roku od četiri meseca od dana prijema tog rešenja preduzme neophodne radnje radi ubrzanja i okončanja postupka.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je primenio odredbe materijalnog prava iz člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, čl. 154, 155, 172. i 185. Zakona o obligacionim odnosima i čl. 58. i 60. Ustava Republike Srbije i ocenio da je tužbeni zahtev za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku osnovan, jer je šteta na strani tužilje nastala 14.09.2005. godine - danom izvršnosti presude kojom je Preduzeće „Ivan Milutinović PIM“ a.d. Beograd kao preduzeće sa većinskim društvenim kapitalom, obavezano na isplatu potraživanja tužilje iz radnog odnosa, koje nije naplaćeno u izvršnom postupku, pa je država po pravilu objektivne odgovornosti u obavezi da tužilji tu štetu naknadi zbog nepravilnog i nezakonitog rada njenog organa.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio kao neosnovan tužbeni zahtev, pravilno zaključivši da u prvostepenom postupku nije pravilno primenjeno materijalno pravo iz odredbi Zakona o stečaju, koje se neosnovano osporava i navodima revizije.

Članom 167. stav 1. Zakona o stečaju, propisano je da se po donošenju rešenja o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije, sva potraživanja i prava poverilaca i drugih lica i obaveze stečajnog dužnika određene planom reorganizacije uređuju isključivo prema uslovima iz plana reorganizacije. Usvojeni plan reorganizacije je izvršna isprava i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su u njemu navedena.

U konkretnom slučaju, rešenjem Privrednog suda u Beogradu Reo 21/17 od 24.09.2018. godine otvoren je stečajni postupak nad tuženim - stečajnim dužnikom Preduzećem za vodne puteve „Ivan Milutinović PIM“, potvrđeno je usvajanje Unapred pripremljenog plana reorganizacije od 12.07.2018. godine i obustavljen je postupak stečaja. Unapred pripremljenim planom reorganizacije konstatovano je da se sva potraživanja i prava poverilaca, pa prema tome i potraživanje tužilje uređuju u skladu sa uslovima iz UPPR. Istovremeno je tužilja svrstana u 4. klasu kao neobezbeđeni stečajni poverilac i utvrđeno je njeno potraživanje u ukupnom iznosu od 508.689,66 dinara, od čega je iznos od 268.637,76 dinara konvertovan u kapital društva, a potraživanje u iznosu od 240.051,99 dinara je otpisano.

Sledom navedenog, suprotno navodima revizije, tužbeni zahtev nije osnovan, jer se planom reorganizacije uređuje način na koji će se namiriti poverioci. Njime se potraživanja poverilaca mogu izmeniti u pogledu visine, rokova namirenja, a novčano potraživanje se može promeniti u nenovčano - u udeo u preduzeću. Nakon potvrđivanja plana reorganizacije poverilac potraživanja iz ranije donete presude može zahtevati ispunjenje svoje obaveze samo u onom obimu, u roku i na način kako je to utvrđeno planom reorganizacije, a ukoliko je planom predviđen delimičan otpis, kao u konretnom slučaju, onda poverilac ne može zahtevati iznos koji mu je dosuđen presudom. Samim tim pravilan je zaključak drugostepenog suda da u konkretnom slučaju za iznos tužiljinog potraživanja koji je otpisan planom reorganizacije nema odgovornosti tužene po osnovu objektivne odgovornosti za štetu, urkos činjenici da je tužilji utvrđena povreda prav na suđenje u razumnom roku.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković