Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1849/23 od 25.10.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tuženog i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 1355/21 od 01.11.2022. godine u stavu prvom, drugom i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužilje i tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepoptuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je dala odgovor na reviziju tražeći troškove revizijskog postupka.

Vrhovni sud je ispitao pravnosnažnu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), u daljem tekstu ZPP i utvrdio da je revizija delimično neosnovana, a delimično osnovana, te da je u postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, počev od februara 2013. godine, a neposredno pre donošenja osporenog rešenja obavljala je poslove ... . Tužilja je bila privremeno sprečena za rad zbog bolesti, o čemu je tuženom dostavila potvrdu lekara da sprečenost počinje od 24.04.2017.godine, te da će trajati i dalje, nakon čega je dopisano rukom „do mesec“. Tuženi je istakao da je tužilja dostavila potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u kojoj nije navedeno vreme očekivane sprečenosti za rad u skladu sa čl.103. Zakona o radu, te je stoga tuženi doneo odluku da tužilju uputi na analizu u ovlašćenu zdravstvenu ustanovu radi pregleda o trošku tuženog u skladu sa članom 179. stav 4. radi provere okolnosti iz člana 179. stav 3. tačka 3. Zakona o radu, sa upozorenjem da se odbijanje tužilje da se odazove na poziv poslodavca smatra nepoštovanjem radne discipline u smislu člana 179. stav 3. Zakona o radu. Tužilji su uput za lekarski pregled i upozorenje pred otkaz Ugovora o radu dostavljeni putem imejl pošte, jer tužilji nije bilo moguće izvršiti dostavu putem njene adrese prebivališta. U tom periodu, kada je firma aktivno poslovala nije postojala oglasna tabla kod tuženog, te je za potrebe uručenja tužilji obaveštenja o upućivanju na lekarski pregled, ponude za zaključenje aneksa Ugovora o radu, upozorenja pred otkaz Ugovora o radu i rešenja o otkazu Ugovora o radu, zakonski zastupnik tuženog iste okačila na zid svoje kancelarije. Sedište tuženog je bilo na ... – ... za ..., a poslovi su se obavljali na ... u ulici ... i u okviru ..., a oglasne table nije bilo ni u jednom objektu tuženog. Osporenim rešenjem o otkazu Ugovora o radu tužilji je prestao radni odnos kod tuženog zbog nepoštovanja radne discipline, imajući u vidu da se tužilja nije javila na lekarski pregled u zdravstvenu ustanovu i zbog odbijanja da potpiše aneks Ugovora o radu. Tužilja je dana 07.07.2017. godine odjavljena sa obaveznog socijalnog osiguranja kod tuženog.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su usvajanjem tužbenog zahteva poništili kao nezakonito pobijano rešenje o otkazu Ugovora o radu primenom odredbe člana 179, 180, i 185. Zakona o radu ocenjujući da tužilja nije izvršila povredu radne discipline koja joj se stavlja na teret, jer nije bilo mesta izdavanju naloga tuženog da se tužilja odazove na lekarski pregled radi utvrđivanja okolnosti iz člana 179. stav 3. tačka 3. i stav 4. Zakona o radu, imajući u vidu da je razlog za upućivanje bilo nenavođenje vremena očekivane sprečenosti za rad u potvrdi o privremenoj sprečenosti za rad, koje vreme je međutim na jasan način bilo navedeno u potvrdi, pa je nepostupanje tužilje po ovom nalogu irelevantno. Takođe, nepotpisivanje aneksa Ugovora o radu ne može predstavljati razlog za otkaz u konkretnom slučaju, imajući u vidu da tuženi nije tužilji dostavio ponudu i aneks za zaključenje Ugovora o radu u skladu sa zakonom, jer isti nisu bili stavljeni na oglasnu tablu koja je bila istaknuta na vidnom mestu u prostorijama poslodavca i dostupna na uvid zaposlenima u svako doba tokom radnog vremena, iz čega proizlazi da nisu mogli biti formirani otkazni razlozi zbog kojih je osporenim rešenjem tužilji prestao radni odnos kod tuženog.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su, usvajanjem tužbenog zahteva za poništaj rešenja o otkazu Ugovora o radu, pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 179. stav 4. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05...95/2018) propisano je da poslodavac može zaposlenog da uputi na odgovarajuću analizu u ovlašćenu zdravstvenu ustanovu koju odredi poslodavac, o svom trošku, radi utvrđivanja okolnosti iz stava 3. tač. 3. (ako zloupotrebvi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad) i 4. ovog člana ili da utvrdi postojanje navedenih okolnosti na drugi način u skladu sa opštim aktom. Odbijanje zaposlenog da se odazove na poziv poslodavca da izvrši analizu smatra se nepoštovanjem radne discipline u smislu stava 3. ovog člana. Stavom 5. tačka 2. istog člana je propisano da zaposlenom može da prestane radni odnos ako odbije zaključenje aneksa ugovora u smislu člana 171 stav 1. tačka 1-5 ovog zakona.

Prema članu 185. Zakona o radu ugovor o radu se otkazuje rešenjem, u pisanom obliku, i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku (stav 1.). Rešenje mora da se dostavi zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog (stav 2.). Ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi rešenje u smislu stava 2. ovog člana, dužan je da o tome sačini pismenu belešku (stav 3.). U slučaju iz stava 3. ovog člana rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim (stav 4.). Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja osim ako ovim zakonom ili rešenjem nije određen drugi rok (stav 5.).

U konkretnom slučaju, potvrda o privremenoj sprečenosti za rad koju je tužilja dostavila tuženom je u skladu za odredbom čl.103. Zakona o radu, jer je u istoj navedeno da će privremena sprečenost trajati na dalje, do mesec, pri čemu u najvećem broju slučajeva sprečenost za rad predstavlja vremenski neizvesnu činjenicu, čije se trajanje unapred ne može predvideti, pa iz tih razloga nije ni bilo mesta izdavanju naloga tuženog da se tužilja uputi na odgovarajuću analizu u ovlašćenu zdravstvenu ustanovu radi utvrđivanja okolnosti iz člana 179. stav 3 tačka 3. i tačka 4. Zakona o radu, imajući u vidu da je razlog za upućivanje bilo nenavođenje vremena očekivane sprečenosti za rad u potvrdi, te s toga nema ni povrede radne discipline od strane tužilje.

Takođe, nepotpisivanje aneksa ugovora o radu kao otkazni razlog u konkretnom slučaju ne stoji, jer tužilji akti nisu dostavljeni u skladu sa imperativnim odredbama zakona. Ponuda za zaključenje aneksa ugovora o radu je tužilji dostavljen preko oglasne table koja se nalazila u kancelariji zakonskog zastupnika tuženog, što se ne može smatrati dostavom u skladu sa zakonom, jer oglasna taba i sa njom u vezi oglašavanje pravnih akata, mora biti na takvom mestu gde će biti dostupna uvidu zaposlenima u svako doba tokom radnog vremena, tako da poslodavac ne može vršiti oglašavanje na mestima koja nisu dostupna opažanju zaposlenih u toku celog radnog vremena, te kancelarija zakonskog zastupnika tuženog nije mesto gde treba da stoji oglasna tabla jer se na taj način ograničava pristup zaposlenima njenom sadržaju.

S toga, nasuprot revizijskim navodima, pravilno je stanoviše nižestepenih sudova da oglasna tabla mora biti istaknuta na vidnom mestu u prostorijama poslodavca jer je smisao javnog oglašavanja da stvori verovatnoću da zainteresovano lice preko šire javnosti sazna za okolnosti od značaja za njegova prava, obaveze i odgovornosti, što nije bilo u konkretnom slučaju, s obzirom da tužilja nije mogla saznati za akte i njihov sadržaj na način oglašen kao kod tuženog, iz čega proizlazi da nisu mogli biti formirani otkazni razlozi zbog kojih je osporenim rešenjem tužinji prestao radni odnos kod tuženog.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. i 154. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu njegov ishod.

Pošto tuženi neosnovano pobija pravilnost primene materijalnog prava, Vrhovni sud je doneo odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Međutim, nižestepeni sudovi su donoseći odluku kojom je obavezan tuženi da tužilju vrati na radno mesto .. u skladu sa Ugovorom o radu od 01.02.2013. godine, aneksiranim 01.07.2015. godine učinili bitnu povredu odredabe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju sud pazi po službenoj dužnosti, jer su odlučili o zahtevu koji ne spada u sudsku nadležnost.

Naime, ne spada u sudsku nadležnost izricanje obaveze poslodavcu da zaposlenog rasporedi na tačno odgovarajuće radno mesto, jer se to pitanje rešava saglasnošću volja poslodavca i zaposlenog, zaključenjem Ugovora o radu ili aneksa Ugovora o radu u smislu odredbe člana 30. stav 2. Zakona o radu, po vraćanju zaposlenog na rad u izvršenju odluke donete u smislu pravila iz člana 191. stav 1. Zakona o radu. Zato su u ovom delu zbog učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka nižestepene presude preinačene i u odnosu na taj deo tužbenog zahteva tužba odbačena shodno odredbi člana 415. stav 2. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 374. stav 2. tačka 2.

Troškovi angažovanja punomoćnika advokata za sastav odgovora na reviziju tužilje, nisu bili potrebni u smislu odredbe člana 154. Zakona o parničnom postupku, zbog čega je na osnovu odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku Vrhovni sud odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković