.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 6441/2024
09.04.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Gordane Komnenić, Marije Terzić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilje – protivtužene AA iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Ivan Perković, advokat iz ..., protiv tuženih – protivtužilaca BB iz ..., Opština ..., VV iz ..., Opština ... i GG iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Maja Barbulović, advokat iz ..., radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju po tužbi i protivtužbi, odlučujući o reviziji tužilje - protivtužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2931/2023 od 02.11.2023. godine, u sednici održanoj 09.04.2026. godine, doneo je
REŠENJE
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje – protivtužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2931/2023 od 02.11.2023. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužilje – protivtužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2931/2023 od 02.11.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Majdanpeku P 101/22 od 27.03.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje – protivtužene i raskinut ugovor o doživotnom izdržavanju koji je overen pred Osnovnim sudom u Negotinu, Sudskom jedinicom u Majdanpeku u predmetu R3 143/11 od 10.05.2011. godine i raskinut je aneks ugovora o doživotnom izdržavanju overen pred Osnovnim sudom u Negotinu, Sudskom jedinicom u Majdanpeku u predmetu R3 7/12 od 13.01.2012. godine, koji je zaključen između sada pok. DD, kao primaoca izdržavanja i tužilje, kao davaoca izdržavanja, zbog poremećenih odnosa ugovarača, kao i da isti ubuduće neće proizvoditi nikakvo pravno dejstvo. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan protivtužbeni zahtev tuženih – protivtužilja da se raskine ugovor o doživotnom izdržavanju koji je overen pred Osnovnim sudom u Negotinu, Sudskom jedinicom u Majdanpeku u predmetu R3 143/11 od 10.05.2011. godine i aneks ugovora o doživotnom izdržavanju koji je overen pred Osnovnim sudom u Negotinu, Sudskom jedinicom u Majdanpeku u predmetu R3 7/12 od 13.01.2012. godine, koji je zaključen između sada pok. DD, kao primaoca izdržavanja i tužilje, kao davaoca izdržavanja zbog promenjenih okolnosti i nedavanja izdržavanja i da isti ne proizvodi pravno dejstvo. Stavom trećim izreke, obavezane su tužene – protivtužilje da tužilji – protivtuženoj na ime troškova postupka isplate iznos od 125.300,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2931/2023 od 02.11.2023. godine, odbijene su, kao neosnovane žalbe stranaka i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja – protivtužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije tužilje - protivtužene na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) i člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužilje – protivtužene, iako je tužilja – protivtužena nakon smrti primaoca izdržavanja povukla tužbu, jer tužene – protivtužilje, kao pravni sledbenici primaoca izdržavanja nisu prihvatile povlačenje tužbe. S obzirom na to, po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje – protivtužene, jer ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava, imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoju odluku.
Sa napred navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 09.03.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
S obzirom na to da vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to sledi da revizija tužilje – protivtužene nije dozvoljena, sa kojih razloga je Vrhovni sud primenom člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
