Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2080/24 od 21.08.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog, za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi BB je dao odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane odluke nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je vlasnik porodične stambene zgrade u Beogradu, opština Čukarica, u ulici ..., izgrađenoj na katastarskoj parceli .. k.o. Čukarica, a tuženi je vlasnik objekta u istoj ulici na broju .., na susednoj katastarskoj parceli .. k.o. Čukarica. Tuženi BB je izvodio radove na dogradnji, rekonstrukciji i adaptaciji objekta čiji je vlasnik, pa je opštini Čukarica podneo prijavu za legalizaciju 25.08.2003. godine, a po osnovu te prijave i zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju 22.11.2004. godine, da bi 2009. godine podneo zahtev za legalizaciju, koji je prosleđen na nadležnost Sekretarijatu za poslove legalizacije objekata u Beogradu. Gradska opština Čukarica je rešavajući po podnetoj prijavi dana 27.08.2009. godine izvršila uviđaj i zapisnički konstatovala da je investitor BB izvršio širok iskop zemlje dubine 4 metra, bez odobrenja nadležnog organa, pa je rešenjem broj 356-491/09 od 27.08.2009. godine tuženom naređeno da zatrpa pomenuti širok iskop zemlje. Zatrpavanje zemlje je prema zapisnicima o izvršenju sprovedeno preko drugih lica 09.09.2009. godine, 10.09.2009. i 11.09.2009. godine. Zaključkom komisije sudskih veštaka građevinske i arhitektonske struke od 12.07.2022. godine, utvrđeno je da se radovi u ulici ... broj .. u Beogradu više ne izvode, da je stepen izgrađenosti odnosno stepen završenosti radova koje je investitor predvideo izveden sa 70%, da je iskop zemlje dubine 4 m, dimenzija 15h2 m utvrđen rešenjem GO Čukarica od 20.08.2009. godine, zakopan i da isti ne može biti izvor opasnosti. Na objektu kuće i garaže tužilje nema značajnih oštećenja, a širok iskop zemlje nije u uzročnoj vezi sa oštećenjima na objektu tužilje koja od oštećenja ima samo ispucale površinske slojeve kreča, što se ne može podvesti pod statičko oštećenje, pa za sanacijom na tom objektu nema potrebe, a samim tim ni osnova za novčano potraživanje za sanaciju. Vrednost kuće tužilje u godini useljenja 2007. godine i u vreme davanja nalaza i mišljenja je neuporediva jer je sada vrednost mnogo veća s obzirom da je tržište u Beogradu od 2007. godine značajno promenjeno u smislu toga da su cene mnogo više.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je primenom odredbi člana 154, 155. i 158. Zakona o obligacionim odnosima, kao i člana 42. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, zaključio da je tužbeni zahtev neosnovan jer tužilja nije dokazala da uzrok štete na njenim objektima potiče od radova koje je preduzimao tuženi BB na svom objektu. Takođe, tužilja nije pružila dokaze da je podnosila prijave nadležnim inspekcijama, niti je predlagala veštačenje preko veštaka odgovarajuće struke da je trpela štetu usled prekomerne buke i prašine koju je prouzrokovao tuženi usled izvođenja radova, kao ni dokaz o visini štete u pogledu postavljanja – gradnje zida da bi sprečila buku i prašinu. Ocenjeni su kao neosnovani zahtevi tužilje da sud obaveže tuženog BB da prestane sa uznemiravanjem tužilje rekonstrukcijom i adaptacijom stambene zgrade i otkloni izvor opasnosti, s obzirom da iz nalaza i mišljenja veštaka građevinske i arhitektonske struke, koje nalaze je sud prihvatio, proizlazi da na objektu kuće i garaže tužilje nema značajnih oštećenja i da širok iskop zemlje koje je preduzeo tuženi nije u uzročnoj vezi sa oštećenjima na njenom objektu, odnosno da je tuženi zakopao iskop zemlje i da isti ne može više biti izvor opasnosti po objekat tužilje. Ocenjen je kao osnovan prigovor zastarelosti potraživanja naknade štete uz zaključak da je tuženi građevinske radove izvodio na objektu pre 2009. godine, da je tužilja saznala za učinjenu štetu 2009. godine kada je tuženi podneo zahtev za legalizaciju, tako da je tužba podneta (23.07.2015. godine) po proteku subjektivnog roka iz člana 376. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Drugostepeni sud je prihvatio pravno stanovište prvostepenog suda uz zaključak da je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio odredbe člana 154, 155, i 158. Zakona o obligacionim odnosima i člana 42. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Vrhovni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo.

Suprotno navodima revizije, pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da tužilja nije dokazala da uzrok štete na njenim objektima potiče od radova koje je preduzimao tuženi BB na svom objektu obrazlažući zaključak na način koji je pravno prihvatljiv pa ih ovaj sud neće ponavljati. Pravilno je ocenjen i prigovor zastarelosti potraživanja.

Tužilja u reviziji osporava utvrđeno činjenično stanje navodima da je drugostepeni sud pogrešno ocenio izvedene dokaze, koji se pre svega odnose na nalaz veštaka i time pogrešno primenio materijalno pravo, dajući sopstvenu ocenu prigovora zastarelosti, kojim navodima se faktički osporava utvrđeno činjenično stanje, što u revizijskom postupku u smislu člana 407. ZPP, nije dozvoljeno.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, Vrhovni sud je primenom člana 414. Zakona o parničnom postupku, reviziju tužilje odbio kao neosnovanu.

Zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka je odbijen, jer tužilja nije uspela u postupku po reviziji, kao i zahtev tuženog BB za naknadu troškova odgovora na reviziju, jer ovi troškovi nisu bili potrebni za odlučivanje u postupku po reviziji.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković