Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Slobodana Velisavljevića i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Medenicom, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog – advokata Miroslava Jejine, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Kto br.236/25 od 22.07.2025. godine i Višeg suda u Beogradu Kv br.3190/25 od 22.12.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 08. aprila 2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA – advokata Miroslava Jejine, podnet protiv pravnosnažnih rešenja javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Kto br.236/25 od 22.07.2025. godine i Višeg suda u Beogradu Kv br.3190/25 od 22.12.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Kto br.236/25 od 22.07.2025. godine, na osnovu člana 261. i 262. stav 2. ZKP, određena je isplata nagrade i nužnih troškova advokatu Miroslavu Jejini, kao braniocu po službenoj dužnosti okrivljenog AA u iznosu od ukupno 140.250,00 dinara, te određeno da se ovi troškovi imaju isplatiti iz budžetskih sredstava, dok je isti zahtev za preostali iznos odbijen kao neosnovan.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Kv br.3190/25 od 22.12.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA – advokata Miroslava Jejine, izjavljena protiv rešenja javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Kto br.236/25 od 22.07.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac po službenoj dužnosti okrivljenog AA – advokat Miroslav Jejina, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 261. – 267. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i preinači pobijana rešenja tako što će pored dosuđenog iznosa braniocu dosuditi i iznos od 194.000,00 dinara na ime troškova krivičnog postupka, ili da ukine drugostepeno rešenje i predmet vrati sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredaba člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, s tim da je odredbom stava 3. istog člana propisano da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti isključivo preko branioca.

Prema odredbi člana 71. tačka 5) ZKP branilac ima pravo da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni.

Iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da su prava branioca ograničena pravima koja u postupku ima okrivljeni, pa branilac okrivljenog ima pravo, ali i dužnost, da procesne radnje preduzima samo u korist okrivljenog. Shodno tome, branilac je ovlašćen da zahtev za zaštitu zakonitosti podnese isključivo u korist okrivljenog, ukoliko je pravnosnažnom odlukom javnog tužioca ili suda učinjena povreda zakona navedena u članu 485. stav 4. ZKP na štetu okrivljenog.

U konkretnom slučaju, branilac po službenoj dužnosti okrivljenog podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti u pogledu sopstvenih troškova koje je imao kao branilac, odnosno isključivo u svoje ime i za svoj račun, a ne u interesu odbrane okrivljenog, na šta u smislu citiranih zakonskih odredbi nije ovlašćen, pa Vrhovni sud nalazi da je zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 483. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković