Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužene nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je otac BB koja je lišena života ...2016. godine u bašti ugostiteljskog objekta „...“ u ..., tokom manifestacije „...“ koja se tradicionalno održava u tom mestu. Označenog dana je VV iz ... ušao u letnju baštu navedenog objekta u kojoj se nalazio veći broj lica, noseći automatsku pušku u ruci koju je repetirao i sa prstom na obaraču prišao šanku, a zatim u pravcu gostiju rafalnom paljbom ispalio 26 hitaca kojima je pet osoba usmrtio, a dvadeset jednu osobu ranio. Pravnosnažnom presudom Višeg suda u Zrenjaninu K 85/16 od 01.03.2017. godine, okrivljeni VV oglašen je krivim za jedno krivično delo teškog ubistva i dva krivična dela nedozvoljene proizvodnje, držanja, nošenja i prometa oružja i eksplozivnih materija, i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 40 godina. Tužiočeva ćerka je rođena .... godine i u vreme štetnog događaja živela je sa roditeljima, bratom i mlađom sestrom.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da se osnov odgovornosti tužene zasniva na članu 180. Zakona o obligacionim odnosima. Tužiočeva ćerka je lišena života na javnoj manifestaciji, a odredbom člana 11. Zakona o ministarstvima u delokrugu poslova Ministarstva unutrašnjih poslova bila je zaštita života, lične i imovinske bezbednosti građana, održavanje javnog reda i mira, odnosno obezbeđenje zborova i drugih okupljanja građana, dok je članom 30. stav 3. Zakona o policiji propisano da se policijskim poslom smatra i posao obezbeđivanja određivanja javnih skupova, ličnosti, objekata i prostora. Istaknuti prigovor zastarelosti tužiočevog potraživanja taj sud je ocenio kao neosnovan, sa pozivom na odredbu člana 377. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, jer je tužiocu šteta prouzrokovana krivičnim delom za koje je njegov učinilac oglašen krivim i osuđen u krivičnom postupku, a za čije krivično gonjenje je predviđen duži rok zastarelosti, dok je o visini naknade nematerijalne štete odlučeno primenom člana 200. istog Zakona.

Drugostepeni sud je prihvatio stanovište nižestepenog suda o osnovu odgovornosti tužene i ocenu istaknutog prigovora zastarelosti potraživanja. Po shvatanju tog suda, manifestacija je organizovana u prisustvu većeg broja ljudi, na otvorenom prostoru i na javnom mestu, što vodi zaključku da postoji posebna odgovornost države za štetu nastalu prilikom takve manifestacije, jer su nadležni organi tužene bili dužni da obezbede određeni stepen bezbednosti učesnika.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovani su navodi revidenta da su nižestepeni sudovi o osnovu odgovornosti tužene, odlučivali pogrešnom primenom odredbe člana 180. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Navedenom odredbom uređena je posebna odgovornost države usled terorističkih akata, javnih demonstracija ili manifestacija. Prema toj odredbi, za štetu nastalu smrću, telesnom povredom ili oštećenjem, odnosno uništenjem imovine fizičkog lica usled akata nasilja i terora, kao i prilikom javnih demonstracija i manifestacija, odgovara država čiji su organi po važećim propisima bili dužni da spreče takvu štetu. Posebna odgovornost tužene po odredbi člana 180. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima postoji za štetu koja je nastala kao posledica akata nasilja i terora, odnosno prilikom javnih demonstracija i manifestacija koje su politički motivisani i ciljano upravljeni protiv državnog uređenja, bezbednosti države i njenih građana. Nasilje kojim je tužilji prouzrokovana šteta učinjeno je tokom javne manifestacije koja nije bila organizovana iz navedenih razloga, a sam akt nasilja bio je motivisan ličnim razlozima izvršioca (osveta bivšoj supruzi i njenom partneru).

Međutim, nisu osnovani revizijski navodi da ne postoji odgovornost tužene ni po kom pravnom osnovu, jer su njeni organi preduzeli sve radnje u cilju prevencije narušavanja javnog reda i mira tokom označene manifestacije, tako što su sačinili plan obezbeđenja sa tačnim opisom angažovanja i pozicijama policijskih službenika kako bi se u celosti obezbedili lica i imovina tokom njenog trajanja. Nastala šteta, po stavu revidenta, nije se mogla razumno očekivati i ne može se dovesti u vezi sa obavezom državnih organa da obezbede učesnike manifestacije, a tužilja nije pružila dokaze koji bi ukazivali na to da su nadležni organi znali ili mogli znati da preti opasnost od krivičnog dela koje je počinjeno. Uz reviziju tužena je priložila plan rada koji je 30.06.2016. godine sačinila Policijska uprava u Zrenjaninu – Policijska ispostava u ... povodom obezbeđenja javnog skupa – manifestacije „...“, koja se u tom mestu održavala tri dana (od 01.07. do 03.07) i izveštaj u vezi održane manifestacije od 04.07.2016. godine. Ove navode i dokaze tužena nije iznosila, odnosno predlagala do zaključenje glavne rasprave, već to čini u reviziji sa namerom da isključi njenu odgovornost za potraživanu nematerijalnu štetu i po osnovu nezakonitog ili nepravilnog rada njenih organa.

Odredbom člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Prema članu 5. stav 1. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 79/05.. 30/18), za štetu koju svojim nezakonitim ili nepravilnim radom organi državne uprave prouzrokuju fizičkim i pravnim licima odgovara Republika Srbija.

Odredbom člana 11. Zakona o ministarstvima („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 44/14... 96/15), važećeg u vreme štetnog događaja, propisano je da Ministarstvo unutrašnjih poslova obavlja poslove državne uprave koji se odnose na zaštitu života, lične i imovinske bezbednosti građana; održavanja javnog reda i mira; obezbeđenja zborova i drugih okupljanja građana. Prema članu 30. stav 2. Zakona o policiji („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 6/16), policijski poslovi obavljaju se i u cilju ostvarivanja bezbednosne zaštite života, prava i sloboda građana, zaštite imovine, kao i podrške vladavini prava. Stavom 3. tog člana, predviđeno je da su policijski poslovi u smislu tog Zakona i poslovi obezbeđenja određenih javnih skupova, ličnosti, objekata i prostora (tačka 8).

Zakonom o javnom okupljanju („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 6/16), pored ostalog, propisano je: da se okupljanjem u smislu tog Zakona smatra okupljanje više od 20 lica radi izražavanja, ostvarivanja i promovisanja državnih, političkih, socijalnih i nacionalnih uverenja i ciljeva, drugih sloboda i prava u demokratskom društvu (član 3. stav 1); da se okupljanjem u smislu tog Zakona smatraju i drugi oblici okupljanja kojima je svrha ostvarivanje verskih, kulturnih, humanitarnih, sportskih, zabavnih i drugih interesa (član 3. stav 2); da poslove zaštite bezbednosti ljudi i imovine, bezbednosti Republike Srbije, zaštite javnog zdravlja, morala, zaštite prava i druge poslove koji se odnose na održavanje okupljanja, obavljaju Ministarstvo unutrašnjih poslova i drugi nadležni organi (član 9. stav 1).

Po stanovištu revizijskog suda, nepravilnim radom organa smatra se svako činjenje ili nečinjenje koje je protivno uobičajenom ili propisanom načinu obavljanja delatnosti, a koje šteti pravu ili interesu nekog trećeg lica, odnosno nepravilni rad postoji kada organ svoju delatnost ne obavlja na način kako se to od njega u datoj situaciji i okolnostima očekivalo. U donetom planu rada, kao deo operativno-preventivnih mera, predviđena je pojačana aktivnost svih policijskih službenika, naročito u obavljanju patrolne, operativne i drugih oblika delatnosti, i u tom smislu obezbeđenje stalnog prisustva policijskih službenika tokom održavanja manifestacije, na prostoru gde će se zadržavati građani, sa zadatkom snaga za održavanje javnog reda da svako u svojoj zoni odgovornosti prati kretanje i ponašanje građana, vrši proveru i utvrđenje identiteta i dovodi lica koja su narušila javni red ili kod sebe poseduju predmete pogodne za narušavanje javnog reda i izazivanje nereda. U okviru mera fizičkog obezbeđenja predviđeno je i da će na lokaciji kafe bara „...“ i prostora oko njega delovati ukupno pet policijskih službenika.

U tom kontekstu, po shvatanju revizijskog suda, u ovom slučaju postoji odgovornost tužene u smislu citiranih odredbi člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i člana 5. stav 1. Zakona o državnoj upravi u vezi sa odredbom člana 11. Zakona o ministarstvima, člana 30. stav 2. i 3. Zakona o policiji i članova 3. i 9. stav 1. Zakona o javnom okupljanju. Organi tužene su sačinili plan rada policijske službe tokom održavanja javne manifestacije u ..., ali taj plan nisu u potpunosti i pravilno sproveli, što je omogućilo VV da u taj prostor pristupi neprimećen, noseći automatsku pušku u ruci i da je upotrebi na prostoru gde se okupio veći broj lica, te tako tužiocu nanese nematerijalnu štetu koju potražuje podnetom tužbom, u smislu člana 201. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Nisu osnovani ni navodi revidenta o pogrešnoj primeni odredbe člana 377. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Prema toj odredbi, kad je šteta prouzrokovana krivičnim delom, a za krivično gonjenje predviđen je duži rok zastarelosti, zahtev za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja. Ovaj rok zastarelosti primenjuje se prema svakom odgovornom licu, a ne samo prema štetniku, ako je pravnosnažnom presudom utvrđeno postojanje krivičnog dela i okrivljeni oglašen krivim za izvršeno krivično delo.

O visini naknade nematerijalne štete, odlučeno je pravilnom primenom člana 200. Zakona o obligacionim odnosima.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković