Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. ZPP.

Prema članu 404. stavu 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 – drugi zakon), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava, a prema stavu 2. ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

Tužbom se zahteva naknada materijalne štete u iznosu od 42.841,54 dinara. Navedeni iznos je razlika između iznosa potraživanja koje je tužilji utvrđeno i iznosa potraživanja određenog za isplatu rešenjem Privrednog suda u Beogradu St 181/10 od 13.09.2018. godine kojim je odobrena glavna deoba stečajne mase stečajnog dužnika „Evropa osiguranje“ AD - u stečaju Beograd. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St 829/2019 od 02.07.2019. godine utvrđeno je da je tužilji povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Beogradi St 181/2010.

Prema zaključku usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njihove krivice ostala neizvršena i u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. U konkretnom slučaju stečajni dužnik „Evropa osiguranje“ AD u stečaju Beograd nije privredno društvo sa većinskim duštvenim, odnosno državnim kapitalom, pa Republika Srbija nema obavezu da tužilji naknadi materijalnu štetu opredeljenu tužbenim zahtevom. Republika Srbija nema obavezu da tužilji naknadi zahtevanu materijalnu štetu ni na osnovu člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku jer se odredbe navedenog člana odnose na materijalnu štetu koja nastane zbog dužine trajanja sudskog postupka, a ne zbog neisplaćivanja duga od strane stečajnog dužnika. Nižestepenim presudama je odlučeno u skladu sa navedenim zakonskim odredbama i zaključkom ovog suda, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i u interesu ravnopravnosti građana, niti potreba ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.

Shodno navedenom Vrhovni sud je na osnovu člana 404. stava 2. ZPP odlučio kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stava 2. tačke 5. ZPP, Vrhovni sud je ustanovio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stava 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stavu 6. ZPP protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku podneta je 05.08.2020. godine. Vrednost predmeta spora je 42.460,00 dinara. Tužilja je u odnesku od 17.02.2021. godine preinačila tužbu povećanjem tužbenog zahteva na iznos od 42.841,54 dinara.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tužilje nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković