Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, mal. VV rođena je ..2018. godine u braku tužene i GG, sina tužilje, koji je nesrećnim slučajem izgubio život 2019. godine. Tužena i sada pok. GG su živeli u porodičnoj kući u ..., a po rođenju mal. VV sa njima je počela da živi i tužilja koja se brinula o unuci. Tužilja je nastavila da živi sa tuženom i unukom mal. VV u ... i nakon sinovljeve smrti sve do marta 2021. godine kada se usled nastalih nesuglasnica sa tuženom, tužilja iselila iz kuće u selo ... gde je i ranije živela. Tužena je ostala sa detetom u kući u GG, a posle izvesnog vremena preselila se u stan svoje majke i sestre, gde i sada živi. Mal. VV pohađa predškolsku ustanovu i u vrtić ju je do marta 2021. godine dovodila i odvodila tužilja, a nakon toga dete dovodi i odvodi u vrtić majka tužena, koja je u predškolskoj ustanovi potpisala saglasnost da dete iz vrtića mogu da preuzimaju samo ona i njena sestra. Tokom parničnog postupka tužilji je omogućeno da viđa unuku po privremenoj meri koja se nije uspešno sprovodila, pa je tužilja nekoliko puta uspela da realizuje viđanje sa unukom u svojoj kući u ... ili kod kćerke DD u ... . Za vreme nekih od kontakata, tužena je prijavljivala policiji tužilju jer joj ona navodno tokom viđanja nije dozvoljavala telefonski kontakt sa kćerkom.

Ocena je psihologa i dečjeg psihijatra da je mal. VV intelektualno i edukativno adekvatno dete, bez disfunkcionalnosti, a preporuka lekara je da se omogući postepeno odvajanje deteta od majke, kao i kontakt deteta sa bakom i očevom porodicom. Ocenom nalaza i mišljenja sudskog veštaka psihologa od 23.11.2022. godine, utvrđeno je da mal. VV svako duže odvajanje od majke stvara osećaj nesigurnosti što je karakteristično za većinu dece u uzrastu od tri godine, da za kontakte sa bakom i srodnicima po ocu mal. VV nije na odgovarajući način pripremljena i da na kvalitet zajednički provedenog vremena bake i unuke osim konflikta između bake i majke deteta, utiče i okolnost da se baka i unuka viđaju u prisustvu članova šire porodice. Istovremeno, devojčica ima uvid u porodične relacije i u ambijentu međusobne netrpeljivosti između majke i bake, pokazuje lojalnost majci što otežava kvalitetan odnos sa bakom i rodbinom sa očeve strane, a što je važno za lični razvoj deteta. Veštak zapaža da dosadašnji kontakti između tužilje i mal. VV nisu bili spontani i otvoreni, ali da su emocionalno bliski. Po mišljenju veštaka, bliski kontakti devojčice sa porodicom oca uspostaviće se kada se bude smanjila netrpeljivost između majke deteta i bake sa očeve strane. Prema izveštaju Centra za socijalni rad u Vranju od 13.03.2025. godine sa dopunom od 25.05.2025. godine, usled dugogodišnjeg konflikta između majke maloletnog deteta i bake po ocu, dugog trajanja ovog sudskog postupka i nedostatka motivisanosti majke da dete održava redovne i kvalitetne lične odnose sa bakom, došlo je nenadoknadive štete za dete u smislu potpunog udaljavanja deteta od bake i drugih srodnika sa očeve strane, što negativno utuče na pravilan rast i razvoj mal. VV. Predlog Centra ca socijalni rad u Vranju je da se lični kontakti između bake po ocu i mal. VV odvijaju na način što će baka viđati dete bez prisustva majke svake prve i treće subote u mesecu počev od 10 časova do 12 časova u naredna tri meseca, nakon čega će se viđanje odvijati svake prve i treće subote u mesecu od 10 časova do 14 časova, tako što će baka preuzimati unuku ispred kuće na adresi gde maloletno dete živi sa majkom, a da će po isteku perioda od devet meseci organ starateljstva ponovo izvršiti procenu na osnovu kvaliteta realizovanih kontakata. Organ starateljstva je cenio zapažanja Centra za socijalni rad u Trgovištu o kompetencijama tužilje i njenim materijalnim prilikama.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, dugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je oceno da su ispunjeni neopohodni uslovi za održavanje ličnih kontakata tužilje sa maloletnom unukom u odsustvu majke po modelu viđanja koji je predložio organ starateljstva.

Po odredbi člana 61. stav 5. Porodičnog zakona, dete ima pravo da održava lične odnose sa srodnicima i drugim licima sa kojima ga vezuje posebna bliskost ako ovo pravo nije ograničeno sudskom odlukom. Po odredbi člana 266. stav 1. istog zakona u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta, a po odredbi člana 270. navedenog zakona da pre nego što donese odluku, između ostalog, o zaštiti prava deteta, sud je dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud se donoseći pobijanu presudu rukovodio najboljim interesom maloletnog deteta u smislu čl. 6. i 266. Porodičnog zakona i pružio zaštitu prava deteta na porodični život, u koje u konkretnom slučaju spada i održavanje ličnih odnosa sa bliskim srodnicima, saglasno članu 61. stav 5. istog zakona. Elementi za procenu najboljeg interesa deteta u konkretnom slučaju su uzrast deteta i lične veze između mal. VV i tužilje koje su bile izuzetno bliske od rođenja deteta i izvesno vreme nakon očeve smrti do iseljenja tužilje iz porodične kuće u ... 2021. godine. Ocena je revizijskog suda da će uspostavljanje ličnih odnosa deteta sa tužiljom i srodnicima sa očeve strane, doprineti očuvanju porodičnog i ličnog integriteta i individualnosti deteta.

Najbolji interes maloletnog deteta pravilno je procenjen i prilikom odlučivanja o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa bakom kao bliskim srodnikom bez prisustva majke, po modelu koji je stručnom i sveobuhvatnom analazom konkretnih porodičnih odnosa predložio organ starateljstva. Dugogodišnji konflikt između tužilje i tužene doveo je do potpunog otuđenja detata od očeve porodice, a porodični ambijent neslaganja tužilje i tužene u koji dete ima uvid, otežava kontakt deteta sa bakom po ocu i ostalim srodnicima, pa je za dobrobit deteta da bez prisustva majke održava lične odnose sa bakom, a na taj način će uz neophodnu podršku i adekvatan odnos svih članova porodice, kontakti između deteta i bake biti bolji i kvalitetniji.

Shodno navedenom, ukazivanje revizije da Centar za socijalni u rad u Vranju nije imao u vidu izveštaje lekara odgovarajućih struka koji sugeriše da se viđanje deta odvija u prisustvu majke, ne dovodi u pitanje pravilnost odluke drugostepenog suda o načinu održavanja ličnih odnosa. Ovo stoga što je drugostepeni sud pravilno ocenio sadržinu izveštaja organa starateljstva, kao i dopunu istog u sklopu sa ostalim izvedenim dokazima (mišljenje psihologa i dečjeg psihijatra i veštaka o potrebi za postepenom separacijom deteta), sve u smislu člana 270. u vezi člana 6. i 266. Porodičnog zakona, pa je prihvatio mišljenje Centra za socijalni rad u Vranju, zasnovano na razgovoru sa detom, članovima porodice i neposrednom uvidu u porodične prilike navodeći razloga koje prihvata i revizijski sud.

Neosnovan je i revizijski navod da odluka drugostepenog suda ne predviđa preciznu dinamiku viđanja maloletnog deteta sa bliskim srodnikom (uvodi tzv“dvostruki režim“). Preuzimanje i vraćanje deteta na adresi gde dete živi sa majkom prva tri meseca od pravnosnažnosti ove presude svake druge subote 10,00 do 12,00 časova, a po isteku tri meseca od 10,00 do 14.00 časova, kao model viđanja, opravdan je izvedenim dokazima - izveštajem organa starateljstva, veštaka i lekara odgovarajućih struka da postoji potreba za postepenom separacijom deteta od majke, što se upravo i postiže utvrđenim načinom održavanja ličnih odnosa deteta najpre u trajanju od dva sata sa postepenim povećanjem na četiri sata u toku jednog dana tokom vikenda. Takav model, ne remeti uobičajene aktivnosti ni druge porodične kontakte deteta, a moguć je uz adekvatnu pripremu deteta od strane majke u smislu podsticaja kontakata. Takođe, tužilja ima obavezu da kvalitetno provodi vreme sa detetom uzdržavajući se od otvorenog ili prikrivenog naglašavanja postojećeg konflikta, u cilju eliminacije negativnih posledica narušenih porodičnih odnosa.

Zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju je odbijen primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 154. stav 1. ZPP jer se ne radi o troškovima potrebnim za vođenje revizijskog postupka.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković