Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 1820 i 10/23 – drugi zakon), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nema propusta u primeni odredaba ZPP. Revizijsko ukazivanje na bitnu povredu parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nije relevantno, zato što ta povreda ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tuženog bila u radnom odnosu na određeno vreme u periodu od 02.07.2018. godine do 31.08.2020. godine, na osnovu više ugovora o radu koji su sukcesivno zaključivani, na radnom mestu – ... . Tužilji je radni odnos prestao 31.08.2020. godine, na osnovu rešenja od 24.08.2020. godine, koje joj je uručeno 31.08.2020. godine. Tužbom od 29.10.2020. godine, podnetoj u ovoj pravnoj stvari tužilja je tražila poništaj rešenja od 24.08.2020. godine i preobražaj radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme počev od 03.07.2020. godine, a koji tužbeni zahtev je precizirala na ročištu za glavnu raspravu održanom 01.11.2022. godine, kojom prilikom je povukla tužbnu u delu zahteva kojim je tražen poništaj rešenja od 24.08.2020. godine.

Utvrđeno je da je tužilja, u međuvremenu kod tuženog zasnovala radni odnos na neodređeno vreme na poslovima ..., zbog čega je punomoćnik tužilje na ročištu za glavnu raspravu održanom 03.04.2024. godine izjavio da povlači tužbu u ovoj pravnoj stvari, na koje povlačenje tuženi nije dao saglasnost.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev, nalazeći da kod činjenice da su u periodu od 02.07.2018. godine do 31.08.2020. godine, važile odredbe članova 103. i 105. Zakona o budžetskom sistemu (kojima se propisuje zabrana zasnivanja radnog odnosa sa novim licem radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta), a koje su lex specialis u odnosu na odredbu člana 37. stav 4. Zakona o radu (kojima se propisuju uslovi za preobražaj radnog odnosa sa određenog na neodređeno vreme), kao i činjenice da tužilja u smislu pravila o teretu dokazivanja nije dokazala postojanje prethodno pribavljene saglasnosti Komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, kao ni postojanje konkursa raspisanog na osnovu te saglasnosti i postojanje sredstava za finansiranje zarada novozaposlenih lica za 2020. godinu, zaključili da u konkretnom slučaju nije bilo uslova da radni odnos tužilje na određeno vreme po sili zakona preraste u radni odnos na neodređeno vreme.

Neosnovani su navodi i razlozi revizije tužilje kojima se pravnosnažna presuda pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odredbom člana 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05), bilo je propisano da se radni odnos zasniva na vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju: sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koji traje određeno vreme isl, za vreme trajanja tih potreba, s tim što tako zasnovan radni odnos neprekidno ili sa prekidima ne može trajati duže od 12 meseci. Ova zakonska odredba je izmenjena Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 75/14 od 21.07.2014. godine), kojom je propisano da se ugovor o radu može zaključiti na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje predodređeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba (stav 1), a poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana na osnovu kog se radni odnos, sa istim zaposlenim, zasniva na period koji, sa prekidima ili bez prekida, ne može biti duži od 24 meseca (stav 2), da ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona, ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme (stav 6).

Pošto je tuženi korisnik javnih sredstava, to se u odnosu na njega primenjuje i Zakon o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 54/09... 72/19). Zakonom o budžetskom sistemu, čije su norme obavezujuće i za tuženog, te Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 108/13 od 06.12.2013. godine), koji je bio u primeni u vreme nastanka spornog odnosa, kao i kasnijim izmenama i dopunama, članom 27e stav 34. propisano je da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2020. godine. Izuzetno od stava 34. ovog člana radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva (član 27e stav 35). Ukupan broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama kod korisnika javnih sredstava, ne može biti veći od 10% od ukupnog broja zaposlenih (član 27e stav 36.). Izuzetno, u skladu sa stavom 36, broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovora o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovima kod korisnika javnih sredstava, može biti veće od 10% ukupnog broja zaposlenih uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva (član 27e stav 37.) Članom 105. istog Zakona propisano je da ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisa, u suprotnosti sa ovim zakonom, primenjuju se odredbe ovog zakona.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog suda, pravilna je odluka drugostepenog suda da se u konkretnom slučaju ne može primeniti fikcija radnog odnosa na neodređeno vreme koje se aktivira stupanjem zaposlenog na rad, bez zaključenja ugovora o radu, u smislu odredbe člana 32. stav 2. Zakona o radu, već da se u konkretnom slučaju imaju primeniti odredbe Zakona o budžetskom sistemu kojima se propisuje zabrana zasnivanja radnog odnosa sa novim licem radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta su lex specialis u odnosu na odredbe Zakona o radu (član 37. stav 4. ZOR) kojima se propisuju uslovi za preobražaj radnog odnosa sa određenog na neodređeno vreme, a što proizlazi i iz člana 105. Zakona o budžetskom sistemu. U konkretnom slučaju, od početka rada tužilje 02.07.2018. godine, kada je sa tuženim zaključila ugovor o radu na određeno vreme, na snazi je bio citirani Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, kojim je bilo zabranjeno zapošljavanje novih lica u javnom sektoru, radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta, osim u izuzetnim slučajevima, uz saglasnost nadležnog organa Vlade, pa kako iz činjeničnog utvrđenja ne proizilazi postojanje Komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, kao ni postojanje konkursa raspisanog na osnovu te saglasnosti, pravilno je drugostepeni sud zaključio da nije bilo uslova da radni odnos tužilje na određeno vreme, po sili zakona, preraste u radni odnos na neodređeno vreme. Stoga su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Navodi revizije tužilje koji se neposredno ili posredno odnose na sprovedeni dokazni postupak i ocenu dokaza, te upućuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, nisu posebno razmotreni budući da u smislu člana 414. stav 2. ZPP ne predstavljaju dozvoljen revizijski razlog. Istovremeno ne dovode u sumnju pravilnost presuđenja i primenu materijalnog prava.

Pravilno je odlučeno i o naknadi troškova postupka na osnovu člana 165. stav 2. u vezi članova 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković