Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 991/22 od 20.10.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, trećem i četvrtom izreke. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužilje i poništena odluka Stambene komisije Fondacije za rešavanje stambenih potreba mladih naučnih radnika Univerziteta u Beogradu broj .../... od 26.05.2014. godine kojom se usvaja zahtev za rešavanje stambene potrebe BB, pa joj se daje u zakup na određeno vreme od pet godina predmetni stan. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu petom izreke, tako što je određeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom četvrtim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena Fondacija za rešavanje stambenih potreba mladih naučnih radnika Univerziteta u Beogradu blagovremeno je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23) u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije počinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zaposlena kod tužene Fondacije i učestvovala je na konkursu za prodaju 380 stanova u Beogradu, Univezitetsko naselje „Blok ...“, objavljenom u decembru 2003. godine. Po formiranju preliminarne rang liste sa stanjem na dan 21.12.2003. godine u skladu sa Pravilnikom o načinu i uslovima korišćenja sredstava i imovine Fondacije za rešavanje stambenih potreba mladih naučnih radnika i umetnika Univerziteta u Beogradu, tužilja je bila na ... mestu. Tužena Fondacija je u zakup na određeno vreme od pet godina davala ukupno pet stanova. Kao merila za utvrđivanje reda prvenstva određeni su: značaj radnog mesta, rezultati rada i kvalitet obavljenog posla, stambena ugroženost, radni staž, zdravstveno stanje, invalidnost, telesno oštećenje i broj članova porodičnog domaćinstva. Ni tužilja ni tužena BB protiv preliminarne rang liste nisu izjavile prigovor za čije podnošenje je rok istekao 03.03.2004. godine, ali je BB broj preliminarno priznatih bodova uvećan bodovanjem njenog zdravstvenog stanja, utvrđenog iz medicinske dokumentacije koja je prilikom dostavljena tuženoj Fondaciji greškom evidentirana pod različitim brojem u odnosu na broj prijave na konkurs, pa je iz navedenog razloga pri formiranju konačne rang liste, koja se sačinjava po odlučivanju po prigovorima zainteresovanih lica i po pregledu i vrednovanju celokupne dokumentacije, na ... mesto rangirana tužena BB, a na ... mesto tužilja. Po objaviljanju konačne rang liste, tužilja je 23.09.2004. godine protiv iste podnela prigovor, ali kako o njemu nije odlučeno, tužilja je zahtevom od 18.10.2004. godine i molbom od 10.03.2008. godine ukazala da o njenom prigovoru nije odlučeno, nakon čega je Stambene komisije tužene Fondacije aktom od 01.04.2008. godine istu obavestila da do 01.04.2008. godine Fondacija nije donela odluku o dodeli stana BB, te da shodno članu 27. stv 3. Uredbe o rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u državnoj svojini, protiv konačne liste reda prvenstva pravna zaštita ne može da se ostvari. Odlukom Stambene komisije tužene Fondacije za rešavanje stambenih potreba mladih naučnih radnika Univerzitata u Beogradu broj .../... od 26.05.2014. godine usvojen je zahtev za rešavanje stambene potrebe BB i dat joj je u zakup na određeno vreme od pet godina predmetni stan. Tužilja je protiv ove odluke Stambene komisije tužene Fondacije izjavila prigovor 05.06.2014. godine, koji je odbijen odlukom Upravnog odbora tužene Fondacije broj .../... od 11.07.2014. godine (16.09.2014.godine), sa obrazloženjem da se shodno članu 26. stav 4. i članu 28. stav 3. Uredbe protiv konačne rang liste ne može ostvariti pravna zaštita.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, odlučujući o tužbenom zahtevu tužilje da se poništi odluka Stambene komisije tužene Fondacije od 26.05.2014. godine, prvostepeni sud je odbio kao neosnovan ovaj tužbeni zahtev tužilje, jer je smatrao da je tužilja propustila da podnese odgovarajući pravni lek, a da je u pitanju prigovor protiv predloga liste prvenstva koji je utvrdila Stambena komisija tužene Fondacije, te da iz tog razloga njen prigovor koji je uložila protiv odluke Stambene komisije odbijen je odlukom Upravnog odbora tužene Fondacije, u kojoj odluci je konstatovano da nije iskoristila svoje pravo na vreme i da je iz tog razloga prekludirana. Osim toga, prvostepeni sud je smatrao da se rešavanje spornog odnosa među strankama treba rešavati shodno Pravilniku i Uredbi u okviru Stambene komisije u prvom stepenu, a u okviru Upravnog odbora tužene Fondacije u drugom stepenu.

Drugostepeni sud je odlučujući o žalbi tužilje preinačio prvostepenu presudu u napred navedenom delu, primenom člana 26. i člana 67. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, jer je smatrao da je odluka Stambene komisije tužene Fondacije od 26.05.2014. godine protivna prinudnim propisima iz razloga što je prilikom donošenja te odluke tužena Fondacija morala ceniti okolnost da je tužilja u statusu podstanara od 01.09.1998. godine, jer je to datum kada je njen otac zaključio ugovor o zakupu stana, a da se prijavila na konkurs koji je objavljen u decembru 2003. godine, te da je njen podstanarski status u momentu podnošenja prijave na konkurs trajao duže od pet godina i da u skladu sa tim izvrši bodovanje tužilje, iz čega sledi da bodovanje tužilje nije izvršeno u skladu sa Pravilnikom o načinu i uslovima korišćenja sredstava i imovine Fondacije za rešavanje stambenih potreba mladih naučnih radnika i umetnika Univerziteta u Beogradu, zbog čega je navedena odluka ništava u smislu člana 103. i 104. Zakona o obligacionim odnosima.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se revizijom tužene Fondacije pobija pravilnost primene materijalnog prava od strane drugostepenog suda.

Tužilja je podnela prijavu na konkurs 31.12.2003. godine, na osnovu koje prijave i priloženih dokaza bodovana je sa 140 bodova po osnovu stambene ugroženosti, što je i iskazano u preliminarnoj listi reda prvenstva. Tužilja nije podnela prigovor protiv preliminarne liste reda prvenstva niti je na bilo koji način blagovremeno u periodu pre usvajanja konačne liste reda prvenstva ukazala i dokazala da je pogrešno bodovana po osnovu stambene ugroženosti. Po objavljivanju konačne rang liste tužilja je 23.09.2004. godine protiv iste podnela prigovor, ali kako o njemu nije odlučeno, tužilja je zahtevom od 18.10.2004. godine i molbom od 10.03.2008. godine ukazala da o njenom prigovoru nije odlučeno, nakon čega je tužena Fondacija aktom svoje Stambene komisije od 01.04.2008. godine istu obavestila da do 01.04.2008. godine Fondacija nije donela odluku o dodeli stana BB, te da shodno članu 27. stav 3. Uredbe o rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u državnoj svojini, protiv konačne liste reda prvenstva pravna zaštita ne može da se ostvari. Nakon toga je odlukom Stambene komisije tužene Fondacije broj .../... od 26.05.2014. godine usvojen zahtev za rešavanje stambene potrebe BB zaposlene u ... u ... i dat joj u zakup na određeno vreme od pet godina predmetni stan, protiv koje odluke je tužilja izjavila prigovor, o kome je odlučio Upravni odbor tužene Fondacije odlukom broj .../... od 11.07.2014. godine (16.09.2014. godine), tako što je odbijen prigovor tužilje i potvrđena odluka Stambene komisije tužene Fondacije od 26.05.2014. godine.

Prodaja 380 stanova u Beogradu u Univerzitetskom naselju „Blok ...“ vršena je na način, pod uslovima i u postupku propisanom Uredbom o rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u državnoj svojini („Službeni glasnik RS“, br. 41/2002, 76/2002, 125/2003, 88/2004) i Pravilnika o načinu i uslovima korišćenja sredstava imovine Fondacije za rešavanje stambenih potreba mladih naučnih radnika i umetnika Univerziteta u Beogradu od 14.11.2003. godine.

Članom 28. stav 1. navedene Uredbe propisano je da stambena komsija donosi odluku o rešavanju stambene potrebe zaposlenom licu koje ima prioritetno mesto na konačnoj listi reda prvenstva, prema načinu za koji se opredelio, u skladu sa ovom Uredbom, dok je članom 29. stav 2. iste Uredbe propisano da se protiv odluke stambene komisije, može podneti prigovor u roku od 15 dana od dana objavljivanja odluke, a stavom 3. da nakon razmatranja i provere navoda u prigovoru odluka stambene komisije može biti potvrđena ili izmenjena, dok je stavom 4. propisano da odluka doneta po prigovoru je konačna i objavljuje se na način iz stava 1. ovog člana, a primerak iste dostavlja licu na koje se odnosi. Po osnovu konačne i pravnosnažne odluke zaključuje se ugovor o korišćenju kredita, odnosno ugovoru o zakupu stana, kako je to propisano stavom 5. napred navedenog člana Uredbe.

Pravilnikom o načinu i uslovima korišćenja sredstava imovine Fondacije za rešavanje stambenih potreba mladih naučnih radnika i umetnika Univerziteta u Beogradu, članom 19. stav 4. propisano je da u rešavanju stambenih potreba mladih naučnih radnika i umetnika odlučuje Stambena komisija, članom 20. stav 6. da Stambena komisija donosi odluku o rešavanju stambene potrebe mladom naučnom radniku ili umetniku koji ima prioritetno mesto na konačnoj listi prvenstva, članom 7. da se Stambenoj komisiji može podneti zahtev za preispitivanje njene odluke o dodeli stana, članom 8. da nakon razmatranja i provere navoda u zahtevu za preispitivanje odluke Stambena komisija može potvrditi ili promeniti svoju odluku, odluka doneta po zahtevu za preispitivanje odluke je konačna, dok je stavom 9. propisano da se na osnovu konačne i pravnosnažne odluke zaključuje odgovarajući ugovor.

U konkretnom slučaju Stambena komisija tužene Fondacije za rešavanje stambenih potreba mladih naučnika i radnika Univrziteta u Beogradu donela je 26.05.2014. godine odluku, kojom je usvojila zahtev za rešavanje stambene potrebe BB i dala joj u zakup na određeno vreme od pet godina predmetni stan, protiv koje odluke je tužilja izjavila prigovor, o kom prigovoru je odlučio Upravni odbor tužene Fondacije odlukom broj .../.. od 11.07.2014. godine (16.09.2014.godine), tako što je odbio prigovor tužilje i potvrdio odluku Stambene komisije tužene Fondacije od 26.05.2014. godine. Imajući u vidu propisanu dvostepenost sprovedenog postupka kod tužene Fondacije, to je predmet sudske zaštite mogla biti samo konačna odluka, a to je upravo odluka Upravnog odbora tužene Fondacije doneta povodom prigovora tužilje, a ne odluka Stambene komisije tužene Fondacije za rešavanje stambenih potreba mladih naučnika i radnika Univrziteta u Beogradu. S obzirom na to da tužilja podnetom tužbom nije zahtevala i poništaj odluke Upravnog odbora tužene Fondacije broj .../... od 11.07.2014. godine (16.09.2014.godine), već samo odluke Stambene komisije tužene Fondacije od 26.05.2014. godine, to je po oceni Vrhovnog suda neosnovan tužbeni zahtev tužilje za poništaj samo odluke Stambene komisije tužene Fondacije.

Naime, postupak odlučivanja o pravima i obavezama za donošenje odluke za rešavanje stambene potrebe kod tužene Fondacije regulisan je posebnim propisom – Uredbom i Pravilnikom, koja Uredba i Pravilnik regulišu dvostepenost odlučivanja o pravima i obavezama vezano za donošenje odluke za rešavanje stambene potrebe. Predmet sudske zaštite može biti samo konačna odluka, kada to izostane, odnosno kada se propusti da se pred nadležnim sudom zahteva poništaj konačne odluke za slučaj da nije tužilja zadovoljna tom odlukom, to ima za posledicu gubitak njenog prava da pred nadležnim sudom zahteva sudsku zaštitu. Upravo o tome se radi u ovom slučaju, s obzirom da je tužilja podnetom tužbom tražila samo poništaj odluke Stambene komisije tužene Fondacije od 26.05.2014. godine, ali ne i odluke Upravnog odbora tužene Fondacije broj .../... od 11.07.2014. godine (16.09.2014.godine), kojom je odlučeno o njenom prigovoru izjavljenom protiv oduke Stambene komisije tužene Fondacije od 26.05.2014. godine.

S obzirom na to da je prvostepeni sud, za razliku od drugostepenog, doneo pravilnu odluku kada je odbio kao neosnovan ovaj tužbeni zahtev tužilje, to je drugostepena odluka preinačena, tako što je odbijena žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda, primenom člana 416. stav 1. ZPP, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Tužilja je obavezana da tuženoj Fondaciji naknadi troškove revizijskog postupka i to troškove na ime sastava revizije od strane advokata, a u skladu sa opredeljenim zahtevom tužene Fondacije, sa kojih razloga je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković