Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Rade Vujčić, zbog bitnih povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 11) i stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i povrede zakona iz člana 16. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine pobijane presude i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu ili preinači pobijane presude, u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što će okrivljenog osuditi na kaznu zatvora od jedne godine koja će se izvršiti tako što će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Radeta Vujčića, dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Rade Vujčić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP ističući da prvostepeni sud nije rešio predmet optužbe.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog suda, nisu osnovani.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, postoji ukoliko presudom nije potpuno rešen predmet optužbe, pri čemu se o nepotpuno rešenom predmetu optužbe može govoriti samo kada sud u presudi nije odlučio o nekoj tački optužbe, odnosno ukoliko nije doneo odluku o nekom krivičnom delu koje je okrivljenom stavljeno na teret, što ovde nije slučaj jer je pobijanom prvostepenom presudom u potpunosti rešen predmet optužbe javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Sremskoj Mitrovici Kti 5/20 od 10.12.2020. godine, izmenjene na glavnom pretresu od 24.05.2024. godine, kojom je okrivljenom AA stavljeno na teret produženo krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. KZ obzirom da između pobijane presude i optužbe postoji potpuni činjenični identitet i to kako subjektivni (identitet okrivljenog) tako i objektivni identitet (identitet dela).

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da pobijanom prvostepenom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog AA, advokat Rade Vujčić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP ističući da prvostepeni sud u pogledu dela koje je predmet optužbe primenio zakon koji se ne može primeniti kada je okrivljenog oglasio krivim zbog produženog krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. KZ. Oglašavajući okrivljenog krivim zbog produženog krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. KZ koje je izvršeno u periodu od 01.07.2016. godine do 30.09.2018. godine, prvostepeni sud je, prema mišljenju branioca, učinio povredu člana 5. KZ obzirom da je radnje okrivljenog pravno trebalo kvalifikovati prema Krivičnom zakoniku („Službeni glasnik RS“ broj 108/14) koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela i blaži je za okrivljenog jer je za krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. KZ propisivao kaznu zatvora od dve do deset godina i novčanu kaznu ili eventualno kao krivično delo neuplaćivanje poreza po odbitku iz člana 226. KZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud nalazi da su u pogledu produženog krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. KZ za koje je okrivljeni AA optužen i pravnosnažno oglašen krivim, nižestepeni sudovi pravilno primenili krivični zakon i da shodno tome nisu povredili odredbu člana 5. KZ kojom je određeno vremeno važenje krivičnog zakonodavstva, s tim da su u pobijanim presudama propustili da navedu da je reč o Zakonu o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika objavljenom u „Službenom glasniku RS“, broj 35/19.

Naime, iz izreke pobijane prvostepene presude proizilazi da je radnje produženog krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. KZ okrivljeni AA preduzeo u periodu od 01.07.2016. godine do 30.09.2018. godine, pa kako se kod produženog krivičnog dela kao vreme izvršenja uzima vreme preduzimanja poslednje radnje koja ulazi u sastav produženog krivičnog dela, to nižestepeni sudovi, vodeći računa o vremenskom važenju krivičnog zakonodavstva, u konkretnom slučaju, nisu ni mogli primeniti odredbe Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 72/09), koje su se primenjivale od 11.09.2009. godine do 28.02.2018. godine, već odredbe Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 35/19), koji je bio na snazi u vreme presuđenja i koji je, u konkretnom slučaju, blaži za okrivljenog od odredbe člana 225. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 94/16), koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela.

Odredbom člana 5. stav 1. KZ regulisano je vremensko važenje krivičnog zakonodavstva i to tako što je u stavu 1. ovog člana propisano da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, dok je u stavu 2. istog člana propisano da ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca.

Prema Zakonu o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 94/16 od 24.11.2016. godine), koji je primenjivan od 01.03.2018. godine do 30.11.2019. godine, krivično delo poreska utaja propisano je i sankcionisano odredbom člana 225. Krivičnog zakonika, kojom je za osnovni oblik krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 1. KZ propisana kazna zatvora u trajanju od 6 meseci do 5 godina i novčana kazna uz objektivni uslov inkriminacije da iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi 500.000,00 dinara, dok je za kvalifikovani oblik krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1. KZ propisana kazna zatvora u trajanju od 1 godine do 8 godina i novčana kazna uz objektivni uslov inkriminacije da iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi 1.500.000,00 dinara, a za najteži oblik krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 3. u vezi stava 1. KZ propisana je kazna zatvora u trajanju od 3 godine do 10 godina i novčana kazna uz objektivni uslov inkriminacije da iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi 7.500.000,00 dinara.

Poslednjim izmenama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 35/19 od 21.05.2019. godine), koje se primenjuju od 01.12.2019. godine, za osnovni oblik krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 1. KZ je zaprećena kazna zatvora u trajanju od 1 godine do 5 godina i novčana kazna uz objektivni uslov inkriminacije da iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi 1.000.000,00 dinara, dok je za kvalifikovani oblik krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1. KZ propisana kazna zatvora u trajanju od 2 godine do 8 godina i novčana kazna uz objektivni uslov inkriminacije da iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi 5.000.000,00 dinara, a za najteži oblik krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 3. u vezi stava 1. KZ propisana je kazna zatvora u trajanju od 3 godine do 10 godina i novčana kazna uz objektivni uslov inkriminacije da iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi 15.000.000,00 dinara.

U konkretnom slučaju, iz spisa predmeta proizilati da je okrivljeni AA pobijanim pravnosnažnim presudama oglašen krivim da je korišćenjem iste situacije sa jedinstvenim umišljajem, kao direktor preduzeća „BB“ doo ..., protivpravnim radnjama koje je preduzeo u periodu od 01.07.2016. godine do 30.09.2018. godine, isplatom toplog obroka kroz ishranu radnika u menzi navedenog preduzeća omogućio i izvršio isplatu dela neto zarada stalno zaposlenim radnicima u navedenom periodu, u nameri da u potpunosti izbegne plaćanje poreza po odbitku, navedene isplate nije evidentirao u poslovnim knjigama kao isplatu dela zarade, niti je obračunao i uplatio porez po odbitku, odnosno nije prijavio činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje poreza niti je nadležnom poreskom organu podneo poreske prijave za porez po odbitku za izvršene isplate, čime je izbegao plaćanje poreza i doprinosa u ukupnom iznosu od 21.187.395,47 dinara i to za 2016. godinu u iznosu od 2.478.476,94 dinara, za 2017. godinu u iznosu od 10.559.265,54 dinara i za 2018. godinu u iznosu od 8.109.652,99 dinara, što je bio dužan da učini u momentu isplate neto zarada u skladu sa odredbama člana 13, 14, 99. i 101. Zakona o porezu na dohodak građana, članu 51. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno odiguranje i članu 41. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Imajući u vidu da je okrivljeni AA u periodu od 01.07.2016. godine do 30.09.2018. godine, na prethodno opisan, način izbegao plaćanje poreza i doprinosa u ukupnom iznosu od 21.187.395,47 dinara, to se u njegovim radnjama stiču sva zakonska obeležja produženog krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. stav 5. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 35/19), koji krivični zakon je, iako za navedeni, najteži oblik ovog krivičnog dela propisuje istu kaznu zatvora u trajanju od 3 do 10 godina i novčanu kaznu kao i Krivični zakonik („Službeni glasnik RS“, broj 94/16) koji je važio u vreme izvršenja, blaži za okrivljenog usled propisivanja višeg iznosa visine obaveze čije se plaćanje izbegava, što je bitno obeležja krivičnog dela poreska utaja i dodatni kriterijum za primenu člana 5. KZ.

Shodno navedenom, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje da se u radnjama okrivljenog eventualno stiču zakonska obeležja krivičnog dela neuplaćivanje poreza po odbitku iz člana 226. KZ, obzirom da se radnja tog krivičnog dela sastoji u neuplaćivanju poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina koji su prijavljeni i obračunati kao poreska obaveza na osnovu istinitih podataka, što u ovoj situaciji nije slučaj budući da okrivljeni prethodno navedene isplate nije evidentirao u poslovnim knjigama kao isplatu dela zarade, niti je obračunao i uplatio porez po odbitku, odnosno nije prijavio činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje poreza niti je nadležnom poreskom organu podneo poreske prijave za porez po odbitku za izvršene isplate.

Prema tome, opisane radnje, koje je okrivljeni AA preduzeo sadrže sva zakonska obeležja produženog krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. stav 5. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) KZ, ocenjeni kao neosnovani.

Vrhovni sud se nije upuštao u razmatranje bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) i 3) ZKP i povrede zakona iz člana 16. stav 4. ZKP, zbog kojih branilac okrivljenog AA podnosi zahtev za zaštitu zakonitosti, obzirom da navedene povrede zakona, i povreda zakona iz člana 440. ZKP na koju ukazuje oporavanjem činjeničnih utvrđenja nižestepenih sudova, ne predstavljaju razloge zbog kojih je, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković