U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Slobodana Velisavljevića i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Miloša Stevanovića, zbog krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 11) u vezi člana 30. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Stevanovića - advokata Živorada Lekića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Kragujevcu 2K-35/24 od 04.09.2025. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 670/25 od 19.01.2026. godine, u sednici veća održanoj dana 15.04.2026. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Stevanovića - advokata Živorada Lekića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Kragujevcu 2K-35/24 od 04.09.2025. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 670/25 od 19.01.2026. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Kragujevcu 2K-35/24 od 04.09.2025. godine okrivljeni Miloš Stevanović je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 11) u vezi člana 30. KZ i krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 2. u vezi stava 1. KZ, pa su mu za navedena krivična dela prethodno utvrđene pojedinačne kazne i to za krivično delo iz člana 114. stav 1. tačka 11) u vezi člana 30. KZ kazna zatvora u trajanju od 10 godina, a za krivično delo iz člana 323. stav 2. u vezi stava 1. KZ kazna zatvora u trajanju od 6 meseci i zatim je okrivljeni osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 10 (deset) godina i 4 (četiri) meseca u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 15.05.2022. godine pa nadalje.

Istom presudom okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta i to noža sa crnim plastičnim koricama, dužine sečiva 13 cm, dužine rukohvata 12 cm, ukupne dužine 25 cm, a koji predmet je izuzet sa lica mesta dana 15.05.2022. godine. Oštećeni AA i BB su upućeni da imovinskopravne zahteve ostvare u parničnom postupku. Okrivljeni je obavezan da nadoknadi troškove krivičnog postupka i to da plati sudu na ime paušala iznos od 10.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja, dok će o visini ostalih troškova sud odlučiti naknadno posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 670/25 od 19.01.2026. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Kragujevcu, okrivljenog Miloša Stevanovića i njegovog branioca - advokata Živorada Lekića, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Kragujevcu 2K-35/24 od 04.09.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Miloša Stevanovića - advokat Živorad Lekić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud na osnovu člana 492. ZKP preinači presude Višeg suda u Kragujevcu 2K-35/24 od 04.09.2025. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 670/25 od 19.01.2026. godine tako što će okrivljenog Miloša Stevanovića oglasiti krivim za krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. KZ i krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 2. u vezi stava 1. KZ i osuditi ga na vremenski blažu kaznu zatvora, te da na osnovu člana 488. stav 2. ZKP obavesti branioca okrivljenog o sednici veća radi prisustva istoj, kao i da na osnovu člana 488. stav 3. ZKP odredi da se odloži izvršenje pravnosnažne presude do odlučivanja o podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Miloša Stevanovića u podnetom zahtevu ističe da je pobijana osuđujuća presuda zasnovana na nezakonito pribavljenom dokazu i to na odbrani okrivljenog Miloša Stevanovića datoj u PU Kragujevac dana 15.05.2022. godine u prisustvu branioca - advokata Miloša Milića na zapisniku o saslušanju okrivljenog sačinjenom pod brojem EDD-240286/22, a koju je trebalo izdvojiti iz spisa predmeta shodno odredbama članova 16. stav 1. i 84. ZKP. Kao razlog nezakonitog pribavljanja navedene odbrane okrivljenog, branilac ističe da okrivljeni u trenutku davanja ove odbrane nije bio sposoban da bude saslušan usled stanja alkoholisanosti, budući da iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni dana 15.05.2022. godine u 07,09 časova imao 0,36 promila alkohola u krvi, a saslušanje okrivljenog u policiji je započeto u 09,10 sati i završeno je u 09,45 časova.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer iz spisa predmeta proizilazi da, odbrana okrivljenog Miloša Stevanovića data na zapisniku sastavljenom pred ovlašćenim službenim licima MUP-a RS PU u Kragujevcu broj EDD-240286/22 od 15.05.2022. godine, predstavlja zakonit dokaz i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini i na istoj se može zasnivati presuda, obzirom da je pribavljena na zakonit način, a dokazna radnja (saslušanje okrivljenog) je preduzeta u skladu sa odredbama članova 68, 85. i 86. Zakonika o krivičnom postupku, koji je bio na snazi u vreme saslušanja okrivljenog i sastavljanja zapisnika o tome, a koje odredbe se odnose na ovu dokaznu radnju. Naime, iz navedenog zapisnika jasno proizilazi da je saslušanju okrivljenog Miloša Stevanovića u policiji i sačinjavanju navedenog zapisnika prisustvovao advokat Miloš Milić (što u podnetom zahtevu navodi i sam branilac okrivljenog), te da je okrivljeni na osnovu člana 68. ZKP poučen o svojim pravima u predistražnom postupku, pre svega o pravu na branioca, da nije dužan ništa da izjavi, da može da uskrati odgovor na pojedina pitanja, slobodno iznese svoju odbranu i prizna ili ne prizna krivicu, saopštena su mu krivična dela koja mu se stavljaju na teret i okrivljeni je nakon omogućenog poverljivog razgovora sa braniocem izjavio da želi da da iskaz, a posle davanja iskaza okrivljeni i njegov branilac su svojeručno potpisali navedeni zapisnik bez primedbi, a nije bilo ni primedbi na rad policije od strane okrivljenog i njegovog branioca, pri čemu je navedeni zapisnik potpisan i od strane ovlašćenog službenog lica i zapisničara.

Pored toga, isti navodi zahteva su bili isticani u žalbi branioca okrivljenog Miloša Stevanovića - advokata Živorada Lekića, te su bili predmet razmatranja Apelacionog suda u Kragujevcu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude Višeg suda u Kragujevcu 2K-35/24 od 04.09.2025. godine. Apelacioni sud u Kragujevcu kao drugostepeni je ove navode branioca okrivljenog ocenio neosnovanim i o tome na strani 3 stav drugi, strani 4 stav peti i strani 5 stav prvi drugostepene presude Kž1 670/25 od 19.01.2026. godine izneo razloge, koje Vrhovni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Dakle, kako se, po oceni Vrhovnog suda, odbrana okrivljenog Miloša Stevanovića data na zapisniku sastavljenom pred ovlašćenim službenim licima MUP-a RS PU u Kragujevcu broj EDD-240286/22 od 15.05.2022. godine (koja se shodno odredbi člana 289. stav 4. ZKP može koristiti kao dokaz u krivičnom postupku) smatra zakonitim dokazima na kojem se može zasnivati presuda, to se stoga kao neosnovani ocenjuju navodi branioca okrivljenog Miloša Stevanovića kojima se ukazuje da je zasnivanjem pobijane pravnosnažne presude na istoj učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Osim toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a koju branilac u podnetom zahtevu pogrešno označava kao povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, isticanjem da su nižestepeni sudovi na štetu okrivljenog pogrešno primenili krivični zakon, budući da se u radnjama okrivljenog ne stiču elementi bića krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 11) u vezi člana 30. KZ za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim, već samo elementi krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. KZ. Po stavu branioca, umišljaj okrivljenog nije bio usmeren ka lišenju života oštećenih, već samo ka njihovom telesnom povređivanju, pri čemu okrivljeni kritičnom prilikom kada je ušao u restoran nije imao nikakve prepreke da liši života oštećenog BB.

Krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 11) Krivičnog zakonika („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 35/2019 od 21.05.2019. godine, sa stupanjem na snagu dana 01.12.2019. godine) čini lice koje sa umišljajem liši života više lica, a ne radi se o ubistvu na mah, ubistvu deteta pri porođaju ili lišenju života iz samilosti.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 11) KZ, to iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog pod tačkom 1. izreke pravnosnažne prvostepene presude i to da je okrivljeni Miloš Stevanović „... u uračunljivom stanju, kada mu je sposobnost shvatanja značaja dela koje čini i mogućnost kontrole postupaka bila smanjena, ali ne i bitno, pokušao da liši života više lica - oštećenog BB i oštećenog AA, obojica iz ..., na taj način što je, najpre, prišao stolu za kojim su sedeli oštećeni sa društvom, kojom prilikom je došlo do kraće verbalne rasprave sa njima, jer okrivljeni nije hteo da se udalji od stola za kojim su sedeli, a potom govoreći: „Sve ću da vas pobijem“, napustio baštu restorana i ubrzo se vratio putničkim vozilom ... izašao iz vozila, držeći u ruci nož sa crnim plastičnim koricama ukupne dužine 25 cm - dužine sečiva 13 cm, ubrzanim hodom se uputio ka bašti restorana, rasklanjajući stolice, prišao stolu gde su sedeli oštećeni i bez datog povoda, snažno zamahivao rukom u kojoj je držao nož u pravcu oštećenih i pri tom više puta ubo oštećenog BB u predelu vitalnih delova tela, kojom prilikom je oštećeni zadobio teške telesne povrede opasne po život u vidu tri poprečne ubodine u levoj slabinskoj regiji, sa povređivanjem levog bubrega (operativno odstranjen) ..., više puta ubo oštećenog AA u predelu vitalnih delova tela i to najpre u grudi, a potom kada je oštećenog oborio na pod i bio iznad njega i dok su se valjali po podu nastavio da ga ubada nožem po telu, pri čemu je oštećeni sve vreme pokušavao da ga odgurne od sebe, kojom prilikom je oštećeni zadobio teške telesne povrede opasne po život ..., ali krivično delo nije dovršio usled pružanja otpora od strane oštećenih i zbog toga što su ga u tome sprečili prisutni gosti, odnosno blagovremeno pružene lekarske intervencije u UKC Kragujevac, pri čemu je u granicama svoje uračunljivosti bio svestan svoje radnje, hteo njeno izvršenje i nastupanje zabranjene posledice i svestan zabranjenosti svoga dela“, a u vreme i mestu bliže označenom u izreci presude, kao i bliže označenim teškim telesnim povredama opasnim po život koje su zadobili oštećeni, po nalaženju Vrhovnog suda, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog Miloša Stevanovića stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 11) u vezi člana 30. KZ, za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim.

Suprotno iznetim navodima zahteva branioca okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog suda, u činjeničnom opisu krivičnog dela utvrđenom pod tačkom 1. izreke pravnosnažne prvostepene presude jasno je opisan pokušaj lišenja života više lica i to oštećenih BB i AA od strane okrivljenog Miloša Stevanovića, bez obzira što su kritičnom prilikom oštećeni zadobili teške telesne povrede opasne po život. Naime, imajući u vidu sve radnje koje je okrivljeni kritičnom prilikom preduzeo i koje su bliže opisane u izreci presude, te imajući pri tome u vidu da je okrivljeni više puta ubo nožem oštećene u vitalne delove tela, kao i imajući u vidu sredstvo kojim su povrede nanete oštećenima i to nožem dužine sečiva od 13 cm koji nesporno predstavlja sredstvo podobno da prouzrokuje teška telesna oštećenja koja mogu dovesti do smrtne posledice, to je jasno i očigledno da je umišljaj okrivljenog Miloša Stevanovića obuhvatao lišenje života više lica i to oštećenih BB i AA kao posledicu krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 11) KZ, odnosno da je okrivljeni bio svestan činjenice da na način kojim nožem dužine sečiva 13 cm više puta ubada oštećene u vitalne delova tela, iste može lišiti života i da je to i hteo, ali do posledice krivičnog dela - nastupanja smrti dvoje oštećenih lica nije došlo usled pružanja otpora od strane oštećenih i zbog sprečavanja od strane prisutnih gostiju, odnosno blagovremeno pružene lekarske intervencije u UKC Kragujevac, a kako je to bliže opisano u izreci presude.

Sledstveno svemu napred navedenom, po nalaženju Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju sud je pravilno primenio krivični zakon pravnom kvalifikacijom krivičnopravnih radnji okrivljenog kao krivično delo teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 11) u vezi člana 30. KZ, pa se stoga neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na štetu okrivljenog.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Stevanovića - advokata Živorada Lekića, to je Vrhovni sud na osnovu člana 491. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković