Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 606/24 od 28.02.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnoavna žalbe tužilaca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što su predložili da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije tužilaca na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20 i 10/23), Vrhovni sud je nalazi da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, a radi ujednačavanja sudske prakse u pogledu odlučivanja o tužbenim zahtevima iz istovetnog činjeničnog i pravnog osnova protiv tužene Republike Srbije, po tužbama bivših zaposlenih u privrednim društvima „Internacional CG“ DP Beograd i „Generalexport” DP Beograd, sada u stečaju, radi naknade štete na ime neizmirenih potraživanja zaposlenih prema socijalnom programu sadržanom u programima restruriranja navedenih privrednih društava. Iz iznetih razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20 i 10/23) koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. tog zakona i našao da je revizija tužilaca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravni prethodnik tužilaca, sada pok. VV, je bila u radnom odnosu kod Kompanija „Internacional CG“ DP Beograd u restrukturiranju i Kompanija „Generalexport” DP Beograd u restrukturiranju. Po javnom pozivu od 27.05.2008. godine, zaposleni i bivši zaposleni u navedenim kompanijama, između ostalih i pravni prethodnik tužilaca su evidentirani kao radnici koji se prijavljuju za ostvarivanje novčane naknade u iznosu od po 200 evra po godini staža u skladu sa Programom restrukturiranja kompanija koji su prihvaćeni rešenjem pravnog prethodnika tužene Agencije za privaticiju od 26.12.2007. godine, a čiji je sastavni deo i socijalni program. Ovim programom predviđena je isplata novčane naknade u visini od neto 200 evra za svaku punu godinu radnog staža prema vremenu provedenom na radu u efektivnom trajanju, koju zaposleni i bivši zaposleni ostvaruju u ovim kompanijama, uključujući i zavisna društva, koja su osnovana od strane istih, zaključno sa 31.12.2007. godine, ukoliko su državljani Republike Srbije i uz saglasnost na isplatu Ministarstva finansija, a nakon dana ispunjenja za imovinske celine „Blok HH“ i „Kopaonik“. Takođe, konstatovano je da Program restrukturiranja koji je donet u skladu sa Zakonom o privatizaciji, ima snagu izvršne isprave i smatra se ugovorom kojim se utvrđuje visina i način izmirenja potraživanja povrilaca. Dan ispunjenja za imovinsku celinu Kompanije „Internacional CG“ DP Beograd u restrukturiranju – Blok HH nastupio je 25.06.2008. godine, a za imovinsku celinu „Kopaonik“ dana 29.05.2009. godine. U skladu sa važećim Programom restrukturiranja, Agencija za privatizaciju Republike Srbije je 01.06.2009. godine obavestila Ministarstvo ekonomije i reginalnog razvoja da je za obe imovinske celine nastupio dan ispunjenja i da bi Ministarstvo ekonomije i reginalnog razvoja trebalo da se obrati Ministarstvu finansija radi dobijanja saglasnosti za isplatu ove naknade zaposlenima i bivšim zaposlenima u ovim kompanijama. Ministarstvo finansija je dopisom od 03.07.2009. godine dalo mišljenje da je moguće prihvatiti isplatu ove naknade iz sredstava budžeta samo pod uslovom da se realizacija vrši u okviru sredstava opredeljenih Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, bez angažovanja dodatnih sredstava iz budžeta. Do isplate navedenih iznosa nije došlo, zbog čega su i potraživanja ostala neizmirena, a prema pregledu evidentiranih radnika po osnovu isplate naknade od 200 evra po godini radnog staža. Na osnovu Odluke Vlade Republike Srbije od 23.01.2016. godine Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije smatra se pravnim sledbenikom Agencije za privatizaciju u sudskim i drugim postupcima, arbitražama, organima uprave i drugim nadležnim organima u kojima je Agencija imala položaj stranke ili umešača, a koji su pokrenuti pre 01.10.2016. godine, te da Agencija za svoje obaveze odgovara sredstvima kojima raspolaže samostalno u radu. Na osnovu izvoda pregleda evidentiranih randika za isplatu naknade od 200 evra po godini radnog staža, utvrđeno je da je sada pok. VV, biv. iz ..., označena pod rednim brojem ... sa ukupno 27 gorina radnog staža, što ukupno iznosi 5.400,00 erva, u dinarskoj protivvrednosti na dan dospelost 30.05.2009. godine (po zvaničnom srednjem kursu NBS za evro) iznosi 511.463,70 dinara. Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu O.br.6293/15 od 08.10.2015. godine za naslednike pok. VV, bivše iz ..., oglašeni sud tužioci AA i BB.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca u odnosu na tuženu Republiku Srbiju, smatrajući da ista nije pasivno legitimisana, jer nije bila u materijalno-pravnom odnosu sa pravnim prethodnikom tužilaca, koja nije bila u radnom odnosu kod te tužene, već kod Kompanije „Internacional CG“ DP Beograd u restrukturiranju i Kompanija „Generalexport” DP Beograd u restrukturiranju, koje su donele Socijalni program koji se odnosi na isplatu tražene novčane naknade, čiju isplatu tužena Republika Srbija nije preuzela nijednim aktom. Tužioci nisu dokazali da je šteta u uzročno- posledičnoj vezi sa radnjom ili propuštanjem organa tužene Republike Srbije, a koje se ovoj tuženoj mogu propisati u odgovornost u smislu člana 154. stav 1. i 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Nižestepeni sudovi su smatrali da odgovornost tužene Republike Srbije, kao osnivača kompanija u restrukturiranju i donosioca Zaključka o prodaji imovine ovih kompanija kroz proces restrukturiranja, nema pokriće sa stanovišta činjeničnih tvrdnji da šteta koju su tužioci pretrpeli u vidu neisplaćene novčane naknade predstavlja posledicu preduzetih radnji ili propuštanja ove tužene, a da je osim toga Agencija za privatizaciju, kao pravni prethodnik Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije bila samostalno pravno lice, sa sopstvenim pravima, obavezama i odgovornostima.

Po oceni Vrhovnog suda osnovano se revizijom tužilaca ukazuje da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo odlučujući o njihovom zahtevu u odnosu na tuženu Republiku Srbiju.

U toku postupka je utvrđeno da je nezakonitim postupanjem Agencije za privatizaciju, pravnom prethodniku tužilaca onemogućeno namerenje njenog potraživanja ustanovljeno stavom III Osnova socijalnog programa u skladu sa Programom restrukturiranja Kompanije „International CG“ DP Beograd. Tim aktom su konstituisana prava zaposlenih i bivših zaposlenih na novčanu naknadu u visini od 200 evra za svaku godinu radnog staža ostvarenu u Kompanijama „Generalexport” DP Beograd i „Internacional CG“ DP Beograd, kao i drugim zavisnim privrednim društvima poslovnog sistema „GENEX“. Ta potraživanja su dospela 25.06.2008. godine, odnosno 29.05.2009. godine, kada je izvršena prodaja imovinske celine Bloka HH i Kopaonik i po tom osnovu dobijena sredstva uplaćena na račun Agencije. Međutim, nezakontim postupanjem Agencije onemogućeno je namirenje nespornih potraživanja zaposlenima i bivšim zaposlenima, priznatih Programom restrukturiranja Kompanije „Internacional CG“ DP Beograd. Pravni prethodnik tužilaca je uskraćen u ostvarivanju svog prava zbog nepostupanja Agencije po usvojenom Programu restruturiranja. Naime, Agencija je blagovremeno obavestila nadležno ministarstvo da su se stekli uslovi za isplatu predmetnog potraživanja i zatražila saglasnost da tu transakciju realizuje, ali traženu saglasnost nije dobila, već ju je dopisom od 22.11.2012. godine Ministarstvo finansija i privrede obavestilo da joj daje saglasnost za nastavak oročavanja novčanih sredstava ostvarenih u postupku restrukturiranja po osnovu prodaje delova imovine subjekta privatizacije, te da deo ostvarenih novčanih sredstava po tom osnovu može plasirati u kupovinu državnih hartija od vrednosti i za to otvoriti poseban namenski račun. Ovakva saglasnost Ministarstva finansije i privrede imala je za direktnu posledicu onemogućavanje realizacije potraživanja pravnog prethodnika tužilaca. Ona je iskazana u neizvršavanju obaveza prema zaposlenima i bivšim zaposlenima da se izvrši isplata njihovih dospelih potraživanja iz sredstava koja su uplaćena na račun Agencije isključivo iz razloga što za tu transakciju nije dato odobrenje nadležnost ministarstva.

Stoga je tužena Republika Srbija, zbog nezakonitog postupanja Ministarstva za finansije i privredu doprinela neizmirenju potraživanja pravnog prethodnika tužilaca, s obzirom na to da je to ministarstvo umesto naloga da se izmire dospela potraživanja, Agenciji dalo saglasnost za njihovo oročavanje i plasiranje u kupovinu državnih hartija od vrednosti. Na taj način stekli su se uslovi propisani članom 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima za obavezivanje tužene Republike Srbije da tužiocima, kao pravnim sledbenicima sada pok. VV naknadi štetu zbog neizmirenja njenog potraživanja. Po istom osnovu konstituisana je odgovornost tužene Republike Srbije i za propuste Agencije u vršenju njenih javno pravnih ovlašćenja u postupku privatizacije, nezavisno od činjenice što Agencija ima status samostalnog pravnog lica. Sledom iznetog, postoji osnov odgovornost tužene Republike Srbije za isplatu spornog potraživanja.

Kako su povodom revizije tužilaca, nižestepene presude preinačene a tužbeni zahtev usvojen, preinačena je i odluka o troškovima postupka, tako što je odbijen zahtev tužene za naknadu troškova postupka..

Iz iznetih razloga, primenom člana 416. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Tužioci su uspeli u postupku po reviziji, pa im na osnovu članova 153. stav 1, 154. stav 2. i 163. stav 2. ZPP pripadaju troškovi celog postupka prema opredeljenom zahtevu za sastav tužbe i devet obrazloženih podnesaka od po 13.500,00 dinara, zastupanja na pet održanih ročišta od po 18.000,00 dinara i tri neodržana ročišta od po 11.250,00 dinara, na ime sastava četiri žalbe od po 27.000,00 dinara, revizije od 27.000,00 dinara prema važećoj advokatskoj tarifi, kao i na ime sudskih taksi za tužbu i prvostepeni odluku od po 19.600,00 dinara. Tužiocima nisu priznati troškovi na ime sudskih taksi u drugostepenom i revizijskom postupku, s obzirom na to da nisu opredeljeni po vrsti i visini u smislu člana 163. stav2. ZPP.

Na osnovu člana 165. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća-sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković