.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 7781/2025
30.01.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Radoslave Mađarov, Jasmine Simović, Dragane Boljević i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Aleksić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Republička direkcija za vode, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Kraljevu, radi naknade za faktičko zauzeće, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 2254/24 od 20.02.2025. godine, u sednici održanoj dana 30.01.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 2254/24 od 20.02.2025. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 2254/24 od 20.02.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Kruševcu Gž 2254/24 od 20.02.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda na osnovu priznanja Osnovnog suda u Trsteniku P 689/23 od 22.03.2024. godine u stavu prvom izreke kojim je obavezana tužena da na ime naknade za eksproprisanu nepokretnost - zauzeće parcele k.p. .. KO ... ukupne površine od 493 m2, isplati iznos od 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.12.2023. godine do isplate. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, kojim je obavezana tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 40.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate i u tom delu predmet vraćen prvostepenopm sudu na ponovno odlučivanje.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao posebnoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011...10/2023, u daljem tekstu: ZPP).
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Ceneći razloge tužilje za odlučivanje o reviziji kao posebnoj, Vrhovni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni navedeni uslovi iz citirane zakonske odredbe da se dozvoli odlučivanje o reviziji kao posebnoj.
U konkretnom slučaju, o tužiljinom novčanom zahtevu pravnosnažno je odlučeno presudom na osnovu priznanja iz člana 348. stav 1. ZPP. Priznanje tužbenog zahteva je u dispoziciji tuženog, na osnovu kojeg se bez daljeg raspravljanja donosi presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev. Sud pritom ne utvrđuje da li je priznanje činjenično i pravno osnovano, ne utvrđuje činjenično stanje, niti ceni materijalno pravo na kojem se zahtev zasniva. Zato se presuda na osnovu priznanja ne može pobijati zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava, već samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka ili zbog mane volje (član 373. stav 3. ZPP).
Revizijskim navodima da je priznanje tužbenog zahteva u suprotnosti sa članom 3. stav 3. ZPP i da je sud bio dužan tužiocu dostaviti podnesak sa priznanjem tužbenog zahteva radi izjašnjenja, zapravo se ukazuje na procesna pitanja i bitne povrede odredaba parničnog postupka. Isključivi zakonski razlog za reviziju iz člana 404. stav 1. ZPP je pogrešna primena materijalnog prava. Zbog toga navodi revidenta kojima se ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka nisu od značaja za dozvoljenost njegove posebne revizije, bez obzira na priložene odluke, donete u bitno istovetnom činjenično-pravnom sporu, koje ukazuju na različito postupanje drugostepenih sudova pri oceni priznanja tužbenog zahteva, sa stanovišta člana 3. stav 3. ZPP.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. i 4. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, kao i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2).
Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi radi naknade za faktičko zauzeće podneta je dana 07.12.2023. godine. Vrednost predmeta spora je 50.000,00 dinara i postupak je vođen po pravilima o sporu male vrednosti.
Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tužilje nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
